Шта Балкану доноси нова политика проширења за коју се залаже Париз
1 min read
Жан Луј Фалкони (Фото:Танјуг, Зоран Жестић)
Француска је Савјету Европске уније предложила да размотри идеју модернизације процеса проширења, која би земљама кандидатима омогућила да у појединим областима, у којима су испуниле критеријуме, почну брже да користе њене добробити, умјесто да чекају крај тог процеса, изјавио је у интервјуу ФоНету нови француски амбасадор у Србији Жан-Луј Фалкони, преноси РТВ.
Он је објаснио да би то значило да садашњи спори процес постане „бржи, прогресивнији, али и реверзибилан“, што би земљама кандидатима донијело користи током самог преговарања, а не тек када је цио процес завршен.
„Земље чине значајне и дубоке структуралне реформе“, али до користи од тога, у виду новца или других погодности, дођу тек на крају процеса, указао је Фалкони.
Према његовој оцјени, биланс садашњег процеса учлањења није довољан, грађани не виде ништа конкретно, а процес је често веома бирократизован, јер има експерата који цепидлаче у поглављима, што за обичне грађане нема неко конкретно значење.
Када се у некој области испуне критеријуми и заврши преговарање, у финансијама или култури на примјер, земља кандидат би, заједно са представницима ЕУ, могла да сједне за исти сто и учествује у договорима у тим областима, али без права гласа.
То је нешто као са Европском заједницом за саобраћај која је основана у Београду или са размјеном студената, гдје су академци у могућности да оду у Француску или ЕУ упознају се како то функционише и врате се у своју земљу. Или као досадашње ангажовање француских стручњака у реформи државне управе, гдје они слушају проблеме, савјетују и тако преносе француска искуства у тој области, илустровао је Фалкони.
Уколико би нека земља одлучила да промијени политику…“можемо да идемо и уназад“
То је нешто конкретно и земље региона имају од тога користи, истиче француски амбасадор, који сматра и да би такав процес учинио ЕУ популарнијом код становништва, мада остаје да се критеријуми морају испунити, што је једна нужна обавеза, ангажман на дуге стазе.
Такође, по том предлогу, уколико би нека земља одлучила да промијени политику или ако се не понаша у складу са вриједностима ЕУ, може те бенефите и да изгуби, јер би то био реверзибилан процес. Можемо да идемо и уназад, предочио је Фалкони.
Напомињући да таква модернизација процеса пријема не захтијева никакву револуционарну реформу институција, он је нагласио да би договор о томе могао да буде постигнут брзо.
„Предсједник Макрон је то ставио на сто и могло би да се о томе говори и прије самита ЕУ-Западни Балкан у првој половини идуће године“, нагласио је Фалкони.
Поводом различитих интерпретација става француског предсједника о проширењу, Фалкони је подсјетио да је Макрон веома јасно и приликом посјете Србији потврдио да је ЕУ обећала учлањење Западног Балкана у ЕУ и да ће то обећање бити испуњено.
Али, он је такође, у својству предсједника Француске констатовао, а то није тешко констатовати у свим земљама чланицама, да ЕУ не функционише добро, подсјетио је Фалкони.
Према његовом објашњењу, Макрон се зато ангажовао у процесу побољшања функционисања ЕУ, што значи побољшати политику одбране, социјалну политику, начин склапања трговинских споразума и учинити је атрактивнијом за грађане.
То, како је нагласио, није реформа коју је потребно спровести прије проширења, то је реформа која треба да иде паралелно са напорима које земље региона чине како би испуниле критеријуме за чланство.
У Бриселу је Скопљу и Тирани речено „да, али“, и „да ако…
Фалкони тврди и да Сјеверној Македонији и Албанији није у Бриселу речено „не“ и није им дат негативан одговор када је ријеч о почетку преговора, већ та одлука, како објашњава, није донијета сада зато што би, и поред великих напора које су те земље учиниле, посебно постизањем Преспанског споразума, оне требало да спроведу неке реформе, што нису учиниле.
У Бриселу је Скопљу и Тирани речено „да, али“, и „да ако“, образложио је Фалкони и најавио да ће почетак преговора услиједити чим те земље буду испуниле неопходне реформе, посебно у области људских права и борби против криминала, што је услов за све земље које теже чланству у ЕУ.
Како је прецизирао, једноставно је речено да ћемо се том питању највјероватније вратити прије наредног самита са Западним Балканом, који би требало да се одржи у мају.
Упитан да ли су при томе прекршена обећања и да ли то отвара пут и другим лидерима у региону да не испуњавају оно што се од њихових земаља очекује, Фалкони је одговорио:
„Ми кандидатима увијек веома јасно кажемо шта треба да учине. Проширење није емоционални процес, већ процес који има политичке последице и узима у обзир стање државе, стање друштва, земље у цјелини и њене економије, што захтијева ефективне реформе“.
Ангажовање САД у преговорима Београда и Приштине добродошло, Француска неће имати свог човјека у преговорима
Када је ријеч о дијалогу Београда и Приштине, Фалкони је оцијенио да је ангажовање САД добродошло, јер „што више вила бди над колијевком преговора, то боље“, и напоменуо да је Западни Балкан дио Европе и природно у центру интересовања ЕУ.
У Бриселу су ти разговори почели, вођени су посредством ЕУ и донијели су резултате, оцијенио је Фалкони и подсјетио да је од тада ријешено више питања, као што су слобода кретања и телекомуникације.
Тренутно се мијења састав инстутиција у Бриселу, али је француски амбасадор увјерен да ће нови високи представник за спољну политику Ђузеп Борељ свакако бити посвећен том питању.
Поводом могућности да и Француска има свог посредника у преговорима, Фалкони је рекао да је у Паризу велики број људи у Министарству спољних послова и Предсједништву ангажован на том питању, али да Париз неће имати појединачног представника, попут Метју Палмера или РиЧарда Гренела, и због тога што жели да јача улогу ЕУ.
Француска је спремна да организује наговијештени самит у Паризу ради олакшавања дијалога, у француско-њемачком формату, о коме је говорила и канцеларка Ангела Меркел, али тренутно не постоје саговорници у Приштини, јер Влада још није формирана да би се такав самит организовао, рекао је Фалкони.
Предсједник Александар Вучић је изјавио да је спреман да дође у Париз, али су на Косову* били избори, промијењена је већина, и ми немамо никакву намјеру да се мијешамо у демократске процесе у тој земљи, напоменуо је француски амбасадор.
У одговору на питање које му је поставио ФоНет, он је поновио да ЕУ не чини никакве уступке властима у Београду зарад решавања питања Косова* и подсјетио да је Европска комисија сачинила искрен и честит извештај, да се зна шта су примједбе, међу којима су борба против корупције и криминала и друга, која се редовно разматрају у склопу Споразума о стабилизацији и придруживању.
Нема говора о уступцима или занемаривању питања владавине права. Ријеч је о сарадњи одговорних људи, постоје захтјеви који су формулисани и влада зна врло добро да то мора да испуни, поручио је Фалкони.
Као страни амбасадор он није желио да коментарише унутрашња питања која су, како је рекао, веома комплексна и имају своју историју, па ни она око избора, објашњавајући да би се клонио формулација и препорука било коме.
Схватам да постоји дебата о бојкоту избора, знам какве је предлоге изнио Небојша Стефановић као предсједник комисије за изборне услове, чуо сам такође захтјеве опозиције и цивилног друштва и сагласан сам да закони који се донесу морају и да се спроведу на ефикасан начин, рекао је Фалкони.
Поводом захтјева опозиције за приступ медијима, нагласио је да је у његовој земљи од француске револуције 1789. године питање слободе изражавања суштинско питање и да мора постојати могућност да се људи изразе и да друге упознају са различитим ставовима.
