Srpski sokoli na Sveslovenskom sletu u Pragu 1907.

Piše: Saša Nedeljković

Vojislav Rašić predvodio je delegaciju Srpskih sokola na V Češkom Sveslovenskom Sokolskom Sletu u Pragu na Vidovdan 1907. Predsedništvo Beogradskog sokola uputilo je 28 jula 1907. pismo Josifu Šajneru predsedniku Saveza Čeških sokola i predsedniku Saveza Slovenskih sokola u kome se zahvalilo na časti koje ukazao svim članovima iz Srbije prilikom sleta u Pragu. Na pismo dobili su odgovor 12 avgusta 1907. U pismu je istaknuto : „ …

Ako je V Češki Sveslovenski Sokolski Slet bio događaj od neocenjivog značaja za sve Slovenstvo, nije ta zasluga samo naša – Čeških Sokolova, – već u u prvom redu i osobito Jugoslovenske braće, koji su svojim mnogobrojnim sudelovanjem doprineli : da naš Slet dobije karakter Sveslovenskog Sokolskog Sleta. I tu, s neiskazanom radošću, vršimo svoju milu dužnost, kad i ovim zahvaljujemo Braći Srpskim Sokolima u Kraljevini Srbiji, na pohodu naše svetkovine s dičnom četom od 50 Srpskih Sokolova, pod predvođenjem brata D-r Vojislava V. Rašića. Prisustvo vaše, draga braćo. beše dokaz uzvišene bratske ljubavi i utvrđenja Saveza, koje je Češko Sokolstvo uglavilo sa Srpskim, a koje će u budućnosti ljubavlju i revnošću uvek negovati, kako bi se i u vašoj slobodnoj domovini Sokolska zastava visoko uzvila. Vašim dolaskom, draga braćo, dokazali ste : da se više ne može govoriti o slovenskoj uzajamnosti kao o priviđenju, već da je naša lepa spasonosna Sokolska ideja umela da ostvari ono što su još pre nekoliko godina prvi slovenski muževi smatrali za puki san! Vaša mila poseta podstakla nas je na dalji usrdni rad na polju slovenske uzajamnosti i obećavamo vam da ćete, kao i do sada, tako i od sada, u nama naći uslužnu svoju stariju braću, kojima vaša bratska naklonost služi na ponos i diku. S toga draga braćo, u Beogradskome Sokolu, primite najiskreniju bratsku zahvalnost na vašem staranju za dolazak Srpskih Sokolova iz slobodne i dične Kraljevine Srbije. Do viđenja na Vidov dan 1908. godine u vašem bratskom belom gradu, Beogradu ! Zdravo! Na Zdar! (1)
Da bi uveličao V Češki Sveslovenski Sokolski Slet u Pragu koji je održavan od 28. juna do 2 jula 1907. bio je pozvan Opštinski Savet kraljevskog grada Beograda od dr. Karla Groša, staroste kraljevske glavne varoši Praga. Beogradski opštinski odbor je poslao predsednika opštine K. Glavinića, njegovog zastupnika kmet-pravnika Ž.Tadića, odbornike : lekara dr. M. Nikolića, inžinjera Velislava Vulovića, sudiju Ž. Aranđelovića, novinara Luku Pavićevića, trgovca Milenka Stefanovića i apotekara Nikolu Marića. Odbor za svečanost 8 oktobra 1907 Prag, zahvalilo se Beogradu na predusretljivosti i požrtvovanju pokazanoj dolaskom izaslanstva na slet. U svom pismu su istakli : „Nadamo se da je rad i red ove naše svečanosti uverio Gospodu zastupnike o dužnosti Sokolstva i našoj iskrenoj želji da se pomogne telesno i duhovno razviće našeg slovenskog podmlatka. Od srca želimo da i braća Srbi ovako shvate Sokolstvo, te da naša i sokolska organizacija postane osnova i preteča jačem približavanju sviju slovenskih plemena, čiji smo sinovi na ponos i diku našu. Sa slovenskim pozdravom Predsedništvo Saveza Čeških Sokolova.” Na sletu predstavnici beogradske opštine slikali su se zajedno sa crnogorskim izaslanicima i rešili da se jedna zajednička slika preda Upravi Saveza Čeških Sokola. Takođe jednu zajedničku sliku koja je snimljena u sporazumu sa crnogorskim izaslanicima poslali su dr. Karlu Grošu, predsedniku kraljevsko-glavnog grada Praga. Sliku je predao dr. Vratislav Černi. (2)

Beogradski soko dovodio je u svoju sredinu stručne snage iz Praškog sokola. Dovođenje takvih učitelja ranijih godina u Beograd mnogo je koštalo gimnastička društva. Tadašnja vlast nije mnogo pomagala. Predstavnik Saveza Srpskih Sokola Rašić dogovorio se na sletu 1907. sa Šajnerom da češki prednjaci dođu u Beograd i Srbiju. Prednjaci su imali kao glavnu dužnost da radeći sami odabiraju osposobljene i voljne mladiće za buduće učitelje gimnastike. Kad izabrane i mesno sokolsko društvo prizna za dobre i kad to isto utvrdi Beogradski soko, bili su slani, po potrebi, još na jednomesečno usavršavanje u Pragu, kod češkog sokola, a to se moglo činiti avgusta svake godine i besplatno.
Važnost čeških prednjaka bila je takva da je sokolski starešina dr. Šajner dobio generalno ovlašćenje od najvišeg prosvetnog tela u Rusiji da šalje češke prednjake po ruskim gimnazijama i svim školama. Drugo češko sokolsko veče priređeno je 7. februara 1908. u sali kod Kolarca u Beogradu. Program češkog sokolskog večera bio je : 1. Vojna muzika je izvodila „Za zastavom sokolskom!”; Beogradsko pevačko društvo sa nekoliko članova Češkog beogradskog društva Lumir pevalo je „Gde je moja domovina ?” 3. Dr. Vojislav V. Rašić, sekretar Beogradskog gimnastičkog društva Soko, govorio je „O češkom sokolstvu”. 4. III podmladak Beogradskog gimnastičkog društva Soko izvodio je rad palicama; 5. Vojna muzika izvodila je „Za Tiršovom devizom!” Svečani marš V Češkog Svesokolskog sleta u Pragu na Vidovdan 1907. 6. Devojački odred Srpskog sokola u Šidu izveo je „Rad zastavicama i pokretne piramide”, 7. Vojna muzika izvela je polku-mazurku „Jačajmo se!” 8. I kolo Beogradskog gimnastičkog društva Soko izveo je „Slobodna vežbanja V Češkog Svesokolskog sleta u Pragu na Vidovdan 1907.”;
Odmor je trajao 10 minuta. 1. Vojna muzika izvela je polku „Sokolku”; 2. Nekoloko članova Niškog i Beogradskog Sokola izveli su Rad na vratilu; 3. Devojački odred Srpskog sokola u Šidu izveo je Rad palicama – mačevanje; 4. Beogradsko pevačko društvo sa nekoliko članova Češkog beogradskog društva Lumir pevalo je „Haj, napred čete sokolske!” 5. Devojački odred Srpskog sokola u Šidu izveo je Nastupnu piramidu sa zastavicama; 6. Vojna muzika izvela je sokolsku himnu „Haj, napred čete sokolske!”; 7. Beogradsko pevačko društvo sa nekoliko članova Češkog beogradskog društva Lumir pevalo je „Jednakost, Sloboda, Bratstvo!” 8. IV podmladak Beogradskog gimnastičkog društva Soko izvodio je „Četne slike”. Red igara bio je 1. Srbijanka, 2. Valcer, 3. Polka, 4. Maćedonka, 5. Mazur, 6. Beseda, 7. Neda grivna, 8. Valcer. Posle 1. Trgovačko kolo, 2. Mazurka, 3. Kadril, 4. Pa-des-panj, 5. Šumadinka, 7. Sarajevka, 8. Lansie. U Počasnom odboru beogradskih gospođica – Čehinja za Drugo češko sokolsko veče bile su : Božana Jarolimek, Božana Hevrva, Leposava i Angelina Gradojevićeve, Emilija Burdova, Karolina Vanjekova, Marinka Novakovićeva, Mileva Bajloni, Tabolareva, Hiblerova i Frajtlova. (3) Protivnici sokola u Beogradu su se u „Brki” izrugivali sokolima a posebno sokolicama. Agitacija neprijatelja sokola bila je usmerena na roditelje devojaka da im ne dozvole upis u sokolske redove. Da bi se rad sokolica prikazao u pravoj svetlosti pozvao je Beogradski soko odred članica „Srpskog sokola” iz Šida da učestvuju na drugom češkom sokolskom večeru februara 1908. u sali kod Kolarca. Beograđani su imali prvi put da vide sokolice na delu. Sokolice iz Šida nastupile su 8 februara 1908. u povorci kroz Beograd, a uveče na akademiji kod Kolarca. Pred prepunom salom, u prisustvu kralja Petra i prestolonaslednika Đorđa, izvele su proste vežbe, vežbe sa zastavicama u piramidama i vežbe sa mačevima. Sutradan su primljene u dvoru. Pri prelazu iz Zemuna u Beograd sproveo ih je dr. Tanasije Pulja, starešina zemunskog sokolskog društva. (4) Septembra 1906. osnovan je u Šidu devojački odred. Najveća zasluga za to pripadala je vođi Srpskog Sokola Milanu Vukoviću. Na sokolskoj večeri u Beogradu učestvovale su Zora, Smilja i Angelina Stanisavljević, Anđelija i Hristina Golub, Milena i Sofija Zečević, Cvetana Tihi, Angelina Jojkić, Miroslava Mandić i Danica Vuković, blagajna i čuvarica, i Milan Vuković vođa. U „Spomenici na II Češko Sokolsko veče” istaknuto je „Pozdravljamo ove prve Srpske Sokolice u Beogradu – i kličemo im Živele Sokolice!” (5) Na večeri je učestvovao predvodnički odbor niškog sokola. Vođa niškog sokola bio D. Putniković. Uz njega bili su Sreten Stanić, gimnazijalac VI razreda, Vlada Piletić gimnazijalac VII razreda, Živojin Todorović gimnazijalac VII razreda i Mika Todorović stolar. (6)
Andra Nikolić je radio da se osnuje Gimnastička škola. Škola je trebala da radi šest meseci i to počevši od 1 marta 1908. Mada su u komisiji za pripremu i ostvarenje škole bili i oprobani stariji članovi Beogradskog sokola i da je preko Beogradskog sokola rađeno kod Praškog sokola da pošalju jednog nastavnika za upravnika škole, ipak se u mnogim pojedinostima pripremnog rada nije slagao Beogradski soko. Ipak bili su zahvalni ministru Andri Nikoliću. Sokoli su ministra prosvete Andru Nikolića u znak priznanja i zahvalnosti, izabrali za svog počasnog člana. Beogradski sokoli su smatrali da ministar Andra Nikolić treba da po gimnazijama postavlja stručne učitelje iz Praškog sokola. Takođe bili su zahvalni Milivoju Simiću, direktoru II beogradske gimnazije kao predsedniku Odbora za uređenje Gimnastičke škole. (7)
Zalaganjem predsednika Saveza viteških društava „Dušan Silni” Milutina Miškovića ministar Andra Nikolić izdao je dekret o osnivanju Državne gimnastičke škole 1907. Članovi Upravnog odbora škole iz „Dušana Silnog” bili su Milutin Mišković i Atanasije Popović, profesor Treće beogradske gimnazije. Odbor je izradio Pravila gimnastičke škole, Nastavni plan i program, Pravila o ocenjivanju učenika, raspored časova i obavio sve druge organizacione pripreme. Prvi kurs sa 20 polaznika počeo je 1. 5. 1908. (8) Ministar prosvete i crkvenih poslova Ljuba Jovanović sa svojim načelnikom Mirkom Popovićem, obojica su bili članovi sokola, stvorili su finansijske mogućnosti za otvaranje 6-mesečnog Državnog gimnastičkog kursa za nastavnike gimnastike. (9) František Hofman rođen je 10 novembra 1878. u Liberecu na severu Češke. U sokolskom društvu u rodnom mestu dobio je prvo znanje o sokolovanju. Postao je prednjak u svojoj 19 godini. Kasnije je bio načelnik društva, pa načelnik Sokolske župe. Kao dobar prednjak bio je na prednjačkom tečaju ČOS, koji je bio namenjen za prednjake koji su trebali kasnije da idu u druge slovenske zemlje i šire sokolstvo. Pošto je bio određen da ide u Rusiju, pored ostalog učio je ruski jezik. Tečaj je svršio kao najbolji u rangu. Kada je trebao da ide u Rusiju, određen je za Srbiju. Pozvao ih je ministar prosvete i crkvenih poslova Srbije Ljuba Jovanović, radi vođenja nastave na šestomesečnom kursu za nastavnike gimnastike i radu u sokolskim društvima. František Hofman u Beograd je došao marta 1908. i stupio na dužnost nastavnika kursa, a u maju je počeo da radi u sokolskom društvu kao zamenik načelnika. Izabran je za načelnika društva i za načelnika Saveza sokolskih društava „Dušan Silni” 1909. Kada je 1910. došlo do duhovnog ujedinjenja sokola iz Srbije sa sokolskim župama Fruškogorskom, Krajiškom, Bosansko-Hercegovačkom, Primorskom i Ugarskom izabran je za načelnika Svesrpskog sokolskog Saveza. (10) Srpski sokoli prvi put su učestvovali na V Češkom Sveslovenskom Sokolskom Sletu u Pragu na Vidovdan 1907. Bili su zajedno sa delegacijama Grada Beograda i Crne Gore. Na sletu je dogovoreno da češki prednjaci rade u Srbiji i da učestvuju u Gimnazijskoj školi u Beogradu. Vežbe sa sleta su izvedene na II češkoj sokolskoj večeri u Beogradu.

Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
Napomene :

1. „BRATSTVO Čeških i Srpskih Sokolova”, Vojislav V. Rašić sredio je „Spomenica na II Češko Sokolsko veče”, Beograd, 1908, str. 4,5,6;
2. Vojislav V. Rašić sredio je „Spomenica na II Češko Sokolsko veče”, Beograd, 1908, str. 10, 11, 12;
3. Vojislav V. Rašić sredio je „Spomenica na II Češko Sokolsko veče”, Beograd, 1908, str. 6, 7, 8, 16-21, 29;
4. Dušan Babić, „Prva vrsta Sokolica u župi Beograd”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 156, 157;
5. „Devojački odred Srpskog Sokola u Šidu”, „Spomenica na II Češko Sokolsko veče”, Beograd, 1908, str. 24, 25;
6. „Predvodnički odbor niškog sokola”, „Spomenica na II Češko Sokolsko veče”, Beograd, 1908, str. 26;
7. Vojislav V. Rašić sredio je „Spomenica na II Češko Sokolsko veče”, Beograd, 1908, str.6, 7, 8;
8. Dr. Stefan Ilić, Dr. Slađana Mijatović, „Istorija fizičke kulture”, Beograd, 2006 , str. 528;
9. Žarko Dimić, „Spomenica karlovačkog sokola 1904-2014”, Sremski Karlovci Novi Sad, 2014, str. 111;
10. Milojko Jeftimijades, „Brat Miroslav Vojinović”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 februara 1939, br. 2, str. 18, 19;