Пише: Вељко Павић
,,Чувај се,мој роде,својих стрампутица,
Јер пут неизвјестан увјек је пут вражји.
Не бој се јатреба него кукавица,
Не бој се лажова него њине лажи
Бог нека те спасе твојих спасилаца,
На сваком углу има их по један.
Презри мудрост глупих и глупост мудраца!
Нож твог издајника биће увјек жедан.”
Јован Дучић
Феномен кетмана добро је познат у религиозној и политичкој пракси, то специфично камелеонство присутно је код свих народа свијета, а код Срба у Црној Гори има карактеристичне социолошке и психолошке црте настале у бурама прошлости које су по гвозденим законима историје често пустошиле овај простор.
КО ЈЕ СРПСКИ КЕТМАН
Српског кетмана најпрецизније одређује Јован Дучић у пјесми –Вјечној Србији- у стиховима: ,,Бог нека те спасе твојих спасилаца/На сваком углу има их по један”. У Црној Гори реч је о тзв.слободним интелектуалцима и члановима грађанским партија који за себе кажу да су Срби а у ствари су како је то неко правилно дефинисао ,,случајни Срби”.
Те српске кетмане је лако препознати јер увјек чекају да се нешто деси како би са својих олимпијских висина казали своје мале мисли и у свом распојасаном елитизму подијелили савјете народу коме само формално припадају, као и партијама које покушавају да заштите бар основна права спрпског народа у провизоријуму кога је сасвим исправно назвати Монтенегро. Посебно су ти камелеони и политички корисни идиоти постали агресивни после избора из 2020г. упорно понављајући да је падом неокомунистичког режима дошло до радикалних промјена у Црној Гори и да ће свака будућа власт узимати у обзир положај српаског народа. Но управо у томе се налази врло опасна обмана јер свака грађанска концепција је сама по себи опасна по српски народ у државама гдје немају апсулутну већину. За српског кетмана је грађанско друштво нешто сасвим нормално јер само у њему може да изрази своје камелеонске ставове који посматрају свијет из жабље перспективе, а то што по друштвеним мрежама,порталим или као званичници грађанских партија понављају празне фразе о некаквој једнакости показује њихову неспособност да превазиђу идеологију још увјек живог Савеза комуниста Црне Горе и њихове мантре о браству и јединству која је умногоме доринијела избијању рата на простору Социјалистичке Југославије.Ти кетмани су убеђени у своју изузетност те су посебно
Критички настројени према српским политичким странкама у Црној Гори које након ,,великих промјена” из 2020 г. ремете грађански мир у тражећи права за свој народ, то су оне партије које се налазе под баражном ватром грађанских партија,невладиних организација,независних медија,свих оних који се налазе на платном списку западних амбасада,свих оних политичких корисних идиота који због страха или новца постали бранитељи тековина из 2020г.А када те српске кетмане истјерате из својих јазбина бране се тиме да су они учествовали на литијама,као да то није била обавеза свих Срба, као да због тога заслужују безрезервну подршку,као да не знају да је грађански концепт сваког друштва у својој суштини антихришћански и антицрквни,да су сва западна друштва којима теже антирелигиозна и по својој природи противници традиционалних вриједности.И ту нема ничег новог,јер сви ми па и српски кетмани знају да ће нову власт у Црној Гори чинити трећеразредни неолиберали банкарског и корпоративног капитализма,само што су за те кетмане они прихватљиви а за све оне који то нијесу опасне претња по судбину српског народа. За српског кетмана је сасвим прихватљиво да на власт дођу бледе копије другоразредних политичара као што су Макрон, Шолц, Мелонијева, фон дер Лајен, Аналена Бербок и остала свита кетмана у народима којима као и они само формално припадају.Да би сакрили своје камелеонство ти кетмани упорно понављају да су српске странке исте као и предходни режим,да су са њиме увјек били у тајном договору који је имао циљ да спречи улазак Црне Горе у Европску унију,или тачније речено Хакслијев ,,Врли нови свијет”; тако српски кетман изједначава борбу за слободу и терор једне власти коју је читаво вријеме подржавала управо та Европа којој они теже.Зато српски кетмана стално понавља неку причу о помирењу у Црној Гори,уствари ради се о превари српског народа,да помирење али пре тога јасно дефинисање уставних права Срба,јер без јасно дефинисаних политичких,културних,језичких и религиозних права српског народа свака прича о једнакости и помирењу постаје празна али и опасна.Но да будимо реални и признајмо да је то у овим околностима немогуће,јер ако западне амбасаде потпуно искључују могућност да српске партије буду део било какве власти на државном нивоу сасвим је јасно да се у Црној Гори ништа није промијенило.Српски кетман то прихвата као непромењиву датост којој се треба прилагодити без обзира на историјско искуство које нам говори да овдје власт никада није била израз воље народа већ наметнута утицајем страног фактора који је када му је то одговарало подржавао по српски народ малигно југословенство ,утопију комунистичке секте,а сада сатанизам неолибералне догме чији су поклоници грађанске партије.Српски кетман то зна али због страха неће показати на главног кривца већ ће за све и свашта оптужити клептократску власт чију је владавину читаво вријеме подржава управо западни свијет ,али како да се замјере моћнима због којих су постали политички камелеони.Тај страх покреће механизам кетмана и зато он оштрицу својих напада окреће према онима који су неправедно оптужени да дестабилизују Црну Гору,нараво да су то српске партије и њихово вођство,зато предлажу Србима да је гласање за грађанске парије једино могуће решење за данашње политичке прилике у региону и свијету,оне грађанске партије које су мање или више наследили антисрпску идеологију Савеза комуниста Црне Горе.Зато никада нећети чути да српски кетман помиње устав Црне Горе,онај скуп општих закона који је у својој основи има сегрегацију према српском народу,који је тако написан да је за његову промјену потребна двотрећинска већина што значи да је по својој унутрађњој логици носилав скривеног политичког апархејда према Србима.Таква је позиција српског кетмана и он је оно што јесте,његове мисли су скуп лажи о обмана,баш оних лажи о којима говори Дучић а које изговарају они који себе виде као спасиоце свог народа.Та позиција српских ,,спасилаца”у интелектуалним и грађанским круговима најприближнија је оној о којој говори писац
Чеслав Милош када анализира психологију пољског кетмана за вријеме владавине комуниста,када говори о страху за живот и каријеру оних интелектуалаца који су одлучили да упркос својим увјерењима постану кетмани .Пољски кетман се бојао моћи комуниста,српски кетман у Црног Гори западних амбасада,то је разлог зашто прихвата дату стварност за коју ће увјек наћи оправдање,а та стварност говори да се положај српског народа није поправио ни након како они казу ,,историјске” 2020г.Он своје камелеонство рационализује тиме што као политичку мудрост види прагматизам грађанских партија које немају јасан политичи став о главним политичким питањима државе али упорно понављају флоскуле о некаквим универзалним вриједностима у које чак не вјерују ни они који их држе да су произишли из њиховог духа.Маргинализација једног народа јесте прихватљива за тог кетмана али до чега она може довести није његова брига,јер српски кетман се не обазире на примјер Украјине који јасно показује да је увертира у рат била најпре елиминисање руског језика из државних институција а наставило се дерусификацијом која је умногоме слична процесу који већ деценијама траје у Црној Гори. И гдје је то одвело сви ми видимо,види и српски кетман али због страха он се не осврће на тај ужасни примјер већ због лажног мира у кући савјетује Србима да одустану од својих права и дају свој глас грађанским партијама,оним партијама које су умногоме сличне грађанским партијама у Украјимни које су на крају отворено отишле у русофобију и неофашизам и допринијеле избијању рата на истоку Европе.Превише је сличности са Црном Гором да би биле случајне,то знају и српски кетмани за које је правилно рећи да су ,,случајни Срби”,они који знају да је пад власти 2020г.био дело западних амбасада које су се уплашили хомогенизације српског народа за вријеме литија и прешле на тактику разбијања српског политичког корпуса преко грађанских партија.Дозволили су задуживање државе како би се повећале плате и пензије и тако искористиле бедан социјалан положај становништва у остваривању свог наума да искључе српске партије из власти на државном нивоу.Српски кетман ту подлу превару узима као нешто што се не преиспитује,и умјесто да јасно каже да се ради о гнусном чину оних који су читаво вријеме подржавали антисрпску политику у Црној Гори он напада српске партије оптужујући их да нијесу спремни да се прилагоде новонасталим околностима,да као и они мијењају боје у зависности од прилика које намећу они које су прихватили за своје господаре.Они предлажу да се узму мрвице са стола,да је црква одбрањена и да више неће бити изложена нападима споља и изнутра,да ће грађанске партије радити на очувању српског идентитета,баш оне које су преузеле идеологију западних грађанских партија које су у својој суштини антихришћанске.Они који говоре о одвојености цркве и државе свакако ће учинити све да умање утицај цркве на народ,а када дођу смутна времена једнино је црква та која може заштитити тај народ од напада споља и изнутра.Српски кетман прихвата све преваре грађанских партија тако да је његова позиција идентична са оном која карактерише невладин сектор и тзв.независне медије који су отворена агентура западних амбасада,или да до краја будемо прецизни,прихвата се колонијална управа која ће учинити све против интереса српског народа у Црној Гори.Они кажу да се мора прихватити непромењиво иако тврде да је дошло до великих промјена.Та грађанска концепција посебно види српске партије као страно тијело на црногорског политичкој сцени,они виде и Српску православну цркву на исти начин али из страха због њеног угледа то неће јавно да кажу,као да то већ није виђено у Украјини гдје су руски кетмани,грађанске партије и невладин сектор утрле пут појави неофашизма и отвориле врата пакла кроз која пролазе колоне са бакљама у марачним ноћима,кроз која пролазе људи са истетовираним кукастим крстовима и у рукама ево већ годину дана држе оружје произведено у грађанској Њемачкој са којим убијају руску дјецу.Но зашто би то изазвало бригу код српског кетмана
Који мисли да је његова биједна позиција заштићена западним вриједностима од пећинског национализма народа коме само формално припадају.Српски кетман као и сви остали кетмани има наду да ће у неком будућем свјетском пожару који ће спалити коров и шибље успјети да се промјеном камелеонских боја спаси од пропасти,неће,остаће на црној подлози стварности видљив у свој својој биједи и неспособан да се сакрије било гдје,постаће безбојан и прозиран без боје,ником неће бити потребан,ником неће недостајати,па и зашто би када уствари никада није ни истински постојао.
Историја нам недвосмислено показује да је српски народ у Црној Гори као политичка категорија склон разним лутањима и подложан многоструким трансформацијама што су последица спољног фактора и унутрашњих прилика које му нијесу ишле на руку да јасно дефинисао своје националне циљеве.У бурама историјских догађаја он језнао да бљесне као муња и покаже своју моћ али али и да доживи страховити пад.Разне идеологије несвојствене његовом духу и утицај са стране учинили су да један део Срба покида везе са својим прецима и да оне са којима дијели заједничко поријекло види као свог најљућег непријатеља,тако је како је вријеме протицало недефинисани политички карактер Срба постао опште мјесто у политичком и друштвеном животу Црне Горе.Разлози томе су многобројни али је константа да је српски политички корпус у Црној Гору одувјек био флуидан,са својим колективним психолошким карактером у коме су доминантне црте поводљивост и поткупљивост тако да је често упадао у апатију и кукавичлук који би се с времена на вријеме манифестаовао тако што би један део народа отпада од своје матице и постајао непомирљив непријатељ онима са којима је дијелио исту историјску судбину.Превише је криваца а премало разумијевања свему томе,но свакако да се 1945г.може узети као преломна тачка од које почиње интезивно разбијање српског политичког корпуса у Црној Гори.Да би боље разумјели тај процес морамо се вратити у вријеме књажевине и краљевине Црне Горе када је уствари тај процес и започео,један од разлога био је свакако стварање државе која економски није била самоодржива тако да је још од тог времена била подложна јаком утицају спољног фактора,последица тога је била да су њене елите биле склоне корупцији и прихватању разних трулих компромиса које су народ доводиле до дезорјентације и прихватања идеологија и државних форми које дугорочно нијесу биле у њиховом интересу.За вријеме постојања Краљевине Југославије српски политички карактер уЦрној Гори је полако исчезавао,утопија југословенства је довела да се одустало од формирања српских партија које би јасно дефинисале положај свог народа у национално недефинисаној новонасталој држави.Но преломни догађај је свакако био долазак комуниста на власт,они су учинили све и умногоме успјели да Срби не потану констутивни народ у федералној јединици чија је прошлост била неодвојиви део српског простора.Процес гушења српског политичког карактера добио је на убрзању тако да све оно што се дешавало на крају 20 вијека јесте само последица већ одавно започетог наума да се Срби у Црној Гори прогласе за реметилачки фактор и изазове масовно конвертрирство коме смо свједоци неколико последњих деценија.
Гдје су сада Срби у Црној Гори,разједињени у неком мешупростору и међувремену,склони да буду изманипулисани од већ поменуте западне агентуре оличене у грађанским партијама, невладиним организацијама и већ поменутим српским кетманима,народ кога чак ни литије нијесу успјеле да дефинишу као политичку категорију,ријеч је оном догађају који је поред осталог био и вапај за слободу,но како вријеме пролази све више постаје очигледно да је пропуштена шанаса за политичко консолидовање српског народа.Запад и њихова агентура у Црној Гори су учиниле све да до тог јединства не дође,користећи се лажима и корупцијом они су убиједили један део Срба да су падом неокомунистичког
Режима њихови национални интереси прихватљиви и да више немају разлог да протестују и траже права за себе.Удица је бачена и њу је прогутао не мали број Срба који оправдање за то што су одустали да буду део српског политичког корпуса налазе у наивном вјеровању да се одустало од напада на Српску православну цркву и да се могу посветити свом личном социјалномн статусу у друштву.Последњи избори на вишим и нижим нивоима власти јасно показују да је један део гласача српских партија постали гласачи тзв. грађанских странака који нуде помирење у Црној Гори а заузврат очекујући да Срби одустану од својих политичких права која су им Уставом и нижим законским актима угрожена,да је сада најважније питање економског развоја који се како видимо заснива на задуживању и на већ виђеним мјерама неолибералне економије која свуда у свијету доживљава свој колапс.Наравно да ће тај део бивших гласача српских партија казати да су разочарани у вођство српских партија који ремети илузију идиле настале након 2020г.,да се не морамо повиновати интересима западних амбасада ако хоћемо да живимо ,,као сав нормалан свијет”.То се може превести на начин који је разумљив свима,западне амбасаде неће дозволити учешће у власти српским странкама на државном нивоу па зашто би гласали за њих.Из свега овог следи оно што је тешко јавно признати и мало је оних који говоре о томе,а реч је о једној горкој истини да је један део Срба одустао од својих политичких права зарад у последње вријеме магичног броја у Црној Гори,броја 450.Говоримо о 450 еура што је износ минималне плате због које ће део Срба да гласа тзв. грађанске партије,или да будемо до краја прецизни,због 450 еура престао сам бити политички Србин,или огољено до краја,продао сам се за 450 еура.Нажалост ради се о о ним Србима који су годинама са правом пребацивали својим сународницима да су се од избора до избора продавали свој глас у распону од 20 до 100 еура,а сада то они чине на један суприлнији начин иако се ради о једном истом.Они ће рећи како су они тај новац зарадили или да им припада по сили закона,да је тај новац легалан за разлику од оног који је предходна власт далала из својих криминалних фондова,но са чисто националног становишта суштинска разлика не постоји,новац је новац,некада мањи некада већи,сада је то 450 еура због који ће неки Срби постати ,,случајни Срби”.Продаја српских националних интересе за легалан или нелегалан новац је продаја,у својој сржи нечасна иако је на први поглед ријеч о суптрилном грађанском потплаћивању које ма колико да се скрива иза државног законодавства и бриге за социјални статус појединца јесте то што јесте.Но да ли је ова оптужба тачна или резигниран став неког ко подржава српске политичке партије, односно да ли имамо искуство које ће нам бити од помоћи да докажемо ову тешку оптужбу.Ми смо већ поменули да се један део народа узимао новац од избора до избора,они који су мало старији сјећају се конвертрирства једног дијела Срба када је дошло до расцјепа у партији која је наслиједила Савез комуниста,то нико не може да оспори, ако бацимо поглед дубље прошлост чека нас срамна продаја за италијанске макароне која ће остати део историје која нам не иде на част.Говоримо о стварним историјским догађајима и о стварним људима тако да наша данашња оптужба има основ у прошлост и садашњости,некада је то била храна коју је давао окупатор са орушјем,сада се ради о 450 еура коју даје окупатор без оружја .Историјска је чињеница да конвертрирство у већини случајева није ствар историјског тренутка већ процес у времену које како протиче доноси нове околности и не може бити замаскирано или оправданмо било чиме а најмање не слободом избора.Да ли ће 450 еура допринијети конвертритском процесу код Срба показаће вријеме али свакако да ће један део народа ипак продати своју душу за тридесте сребрењака који су данас девалвирали и износе 450 еура.Но постоје и они који су презрели тих 450 еура,као што су увјек у прошлости постојали они који нијесу пристали да учествују у трговини са својим личним достојанством и интересима народа којему припадају,они који разумију опасност у којој се налази српски народ,они који знају као што јер знао и историчат Милорад Екменчић када је казао да се Срби као народ налазе у подножју Голготе и да их тек чека пут
Страдања,али они су спремни за тај пут.Они знају за испит који им је постаила историја и неће ради лажног мира и бољег живота које му нуде грађанске партије одустати од гласања за српске националне парије које упркос несналажену и неким погрешним одлукама ипак теже ка српском јединству које је преко потребно народа кога представљају.Но постоји ли савјет оним Србима који се налазе на путу да постану ,,случајни Срби” тако што ће гласати за грађанске партије и што су спремни да за 450 еура пристану бити кетмани и конвертрити .Савјет је једноставан,ако дође до пописа становништва лицемерно је да се изјашњавате као Срби а гласатре за грађанске партије које се залажу за независност Косова,санкције Русији,чаланство у НАТО,а то што ћете написати на пописном папири биће лаж са којом лажете и себе и друге.А за све оне који с презиром одбацују пут конвертрисрства завршићемо строфом пјесме Јована Дучића са којом смо започели овај текст.
,,Да би штит Ахилов био славе веће,
Сам Бог Хефаистос оде за ковача!
И ти,роде српски,знај да никада неће
Нож убице стићи дужину твог мача.”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
