• Нацонална ТВ

Српске земље у геополитичком чвору, Вања Глишин у „Српском св(иј)ету“

1 min read

4 године ‎ ИН4С

„Геополитика је кључ за разумевање међународних односа. Зато смо поставили тај шири контекст како бисмо разумели где је Србија, где је Балкан и да ли претерујемо када кажемо да је ово једно од најважнијих геополитичких места на свету. Не претерујемо, поготово ако пратимо историјски континуитет. Можемо да га пратимо и пре, алли ево да узмемо од 1054. годину и раскол цркве, то има импликације и на данашњи период. Овај простор је и terra militaris, односно та војна крајина, играла је улогу између османског и Аустроугарског царства, али касније и између великих сила у светским ратовима. У визури великих сила овај се простор третира и као terra nullius, односно празна земља, земља намењена за ширење територија“, рекао је у емисији Недељни преглед „Српског св(иј)ета“ докторанд на ФПН Вања Глишин, представљајући своје ново дјело „Сувремени међународни односи и Геополитика“, које је приредио као коаутор са Љубишом Деспотовићем.

У наставку је говорио о различитим геополитичким субјектима, дајући осврт на америчку политику:

„Не може једна земља, поготово на почетку 21. века, свуда да насилно делује, мора увести и неке суптилне начине, а један од њих је да генерише насиље у одређеним регионима, које затим има тенденцију да се шири. Генерисањем насиља у Сирији и у Ирану дошло је до ширења насиља на Блиском Истоку, које је имплицирало мигранском кризом. Џозеф Нај, водећи теоретичар глобализације, каже да САД стоје иза тога, али не да би уназадиле Европу, него да би јој ‘помогле’. И то звучи јако цинично, када каже: ‘Ми вам шаљемо младу радну снаге, младе људе за потенцијалне ратове у будућности’. Зашто? Ако дође до сукоба, САД ће гурнути прво европске земље против Русије“.

Гост Националне телевизије изражава сумњу у мултиполарност свијета, прије се одлучује за дефиницију да свијет иде ка мултиполарности, што значи да САД и даље имају велики утицај на глобалну политику. Подсјећа да смо имали тренд признавања независности Косова*, затим тренд повлачења тих признања услед активне спољне дипломатије, а затим:

„Од 2019. године ми трпимо огроман притисак да не делујемо више дипломатски, и ми сада не делујемо у том правцу. Ја ни у ком случају не бих решавао то питање Косова и Метохије сада, мислим да је најбоље да се држимо Резолуција 1244, и тога да преко 70 одсто светског становништва није за ту независност“.

У наставку емисије, гледаоци имају прилику да виде исјечке из емисија Српски свијет које су емитоване од 19. до 25. јуна.

„Мислим да је емоција најимпресивнија ствар коју су те литије донеле, народ у ком се огледа слобода, јединство, љубав према отаџбини, светосављу и што бисмо рекли ‘ дај, Боже да се Срби сложе, умноже и обоже’, то је порука литија. То је порука целоом српском свету, коју је највише изнео митрополит Амфилохије“, прокоментарисао је Вања Глишин један од три мотива емисије Недељни преглед.

Један од исјечака је говорио о Пројекту реинтеграције Косова и Метохије које је понудила велика групација српских интелектуалаца из Покрета за одбрану КиМ, на шта је млади политиколог прокоментарисао:

„Много се манипулише појом замрзнути конфликт. Али то је споразум две стране о заустављању сукоба. Због очекивања промена у констелацији међународних снага, ми можемо да очекујемо много погодније околности и решавање наших тешких питања. Ми као држава морамо да слушамо национално освешћене интелектуалце“.

„Мислим да тренутно нису могли ништа горе да ураде у датим околностима него што су усвојили резолуцију о Сребреници. Релативизују се сви злочини над Србима, и жртве постају злочинци, а злочинци жртве. Није спорно да треба да постоји политичка калкулација, али зашто увек на штету Срба? Приликом уласка у политику, морају да се очекује притисци. Нико није очекивао да ће нова црногорска власт да повуче признање Косова*, али ни да ће ово да уради“, анализирао је стање у Скупштини Црне Горе поводом последњег скандала које је изазвала друга Резолуција о Сребреници, усвојена по предлогу ДПС.

„Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“, цитирао је великог српског пјесника гост Недељног прегледа, дајући печат другом мотиву емисије, који има за циљ да прикаже свевремену актуелност Горског вијенца.

Погледајте цијелу емисију на Јутјуб каналу ИН4С.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: