Srpska poruka EU: Upražnjavanje bezgranične tiranske moći stranaca u BiH mora da prestane

Predstavnioci Republike Srpske u Parlamentarnoj skupštini BiH uputili su pismo poslanicima Evropskog parlamenta u kojem su ukazali da je Srpska uverena da BiH može uspeti i postati prosperitetna članica EU nakon što se Dejtonski sporazum i Ustav BiH vjerno sprovedu, uključujući poštovanje ustavnog uređenja BiH i obnovu demokratske samouprave.

Naglašeno je i da prisustvo stranca, koji tvrdi da ima diktatorska ovlašćenja u BiH, ozbiljno podriva evropske integracije.

Pismo su potpisali prvi zamjenik predsedavajućeg Predstavničkom doma Parlamentarne skupštine BiH Nebojša Radmanović, drugi zamjenik predsedavajućeg Doma naroda Nikola Špirić, predsedavajuća Kluba poslanika SNSD-a Sanja Vulić, predsedavajući Kluba – srpski klub Čedomir Jovanović i predsedavajući Kluba srpskog naroda Sredoje Nović.

Oni su u pismu izneli pregled činjenica o aktuelnoj situaciji u BiH.

Republika Srpska, jedan od dva entiteta koji čine BiH, posvećena je očuvanju Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine i insistira na njegovom vernom sprovođenju. Dejtonski sporazum ne samo da je osigurao mir u BiH – mir koji bez prekida traje već skoro 28 godina – nego je i uspostavio i ingeniozno ustavno uređenje kojim se obezbjeđuje stabilnost i demokratsko upravljanje u zemlji sa tri duboko podeljena naroda (Bošnjaci koji su pretežno muslimani, Srbi koji su pretežno pravoslavni hrišćani, i Hrvati koji su pretežno hrišćani rimokatolici).

Ustav BiH – srž dejtonskog kompromisa – uveo je decentralizovani sistem koji svakom konstitutivnom narodu u BiH daje uveravanje da se neće naći pod dominacijom drugih naroda. To je učinjeno tako što je većina nadležnosti data entitetima koji čine BiH, a uvedeni su mehanizmi zaštite vitalnih interesa svih konstitutivnih naroda u BiH ponaosob.

Ove strukture i mehanizmi od ključne su važnosti za stabilnost BiH jer su politike upravljanja i preovlađujući pogledi na svet tri konstitutivna naroda veoma različiti.

Na primer, najveća bošnjačka politička stranka izrazito je islamističke orijentacije. Eliminisanje ustavnih elemenata podele vlasti, dakle, nezamislivo je za Srbe i Hrvate u BiH. Republika Srpska dosledno iskazuje svoju opredeljenost za Dejtonski sporazum, koja podrazumeva i posvećenost miru i punom poštovanju suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka BiH.

Nažalost, sama srž Dejtonskog sporazuma – Ustav BiH – godinama je na udaru međunarodnog visokog predstavnika i drugih stranih aktera, koji nezakonitim prisvajanjem zakonodavnih ovlašćenja centralizuju BiH suprotno Ustavu BiH. Republika Srpska se suprotstavlja ovakvim nezakonitim postupcima i brani od dalje erozije Ustav BiH isključivo legalnim i mirnim putem.

Među onima koji pokušavaju da ukinu dejtonski kompromis su političari koji predstavljaju bošnjački narod u BiH, koji često poziraju kao postnacionalistički reformatori koji zagovaraju ono što nazivaju „građanskom državom“ BiH. Niko ne treba da se zavarava ovim verbalnim lukavstvom. Budući da Bošnjaci čine neznatnu većinu stanovništva u BiH, „građanska“ BiH koju ovi političari prizivaju bila bi zemlja kojom bi za Bošnjake vladali Bošnjaci.

Navedene nacionalističke politike najvećih bošnjačkih stranaka, kao i stalna nastojanja da ostvare prevagu u institucijama vlasti u BiH, potvrđuju njihovu nameru da vladaju BiH bez Srba i Hrvata.

U međuvremenu, strane diplomate nastavljaju da krše svoju obavezu prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima – da se ne mešaju u unutrašnje stvari zemlje domaćina. Uplitanjem u unutrašnja pitanja BiH, strane diplomate pokušavaju da vladaju BiH iz stranih prestonica nipodaštavajući Dejtonski sporazum, suverenitet BiH i vladavinu prava.

Put BiH ka članstvu u EU Republika Srpska nastavlja da podržava nastojanja BiH da postane članica EU i sprovede reforme neophodne da se to postigne, u skladu sa podelom nadležnosti iz Ustava BiH. Značajan napredak koji je BiH nedavno postigla u reformama neophodnim za početak pregovora o članstvu u EU pokazuje šta domaći lideri u BiH mogu postići kada im se ostavi prostor za dogovor.

Jedan korak koji je neosporno neophodan da bi BiH postala članica EU je zatvaranje OHR-a. EU je odavno prepoznala da OHR nije u skladu sa članstvom u Uniju, a opšte je poznato da prisustvo stranca koji tvrdi da ima diktatorska ovlašćenja u BiH ozbiljno podriva evropske integracije.

Druga reforma koja je očigledno potrebna da bi BiH krenula napred na putu ka članstvu u EU je da sudije Ustavnog suda BiH budu državljani BiH umesto da strane sudije sa rezervisanim pozicijama čine blok koji ima prevagu.

Sud je u velikoj meri urušio sopstveni legitimitet u celoj BiH zbog dominacije stranih sudija (čija su mesta trebalo da budu privremena mera u trajanju od pet godina), zbog korupcije sudskih procesa miješanjem OHR-a i određenih stranih sila, kao i dugom listom neodbranjivih odluka suprotnih Ustavu BiH. Jedan bivši sudija Ustavnog suda čak je priznao da postoji „prećutan dogovor između Suda i visokog predstavnika da Sud uvek potvrđuje meritum njegovih zakona“.

Ova korupcija sudskog procesa od spoljnih mešetara ne samo da je ozbiljno i opravdano dovela do nepoštovanja njegovih odluka, nego je ozbiljno narušila i poštovanje vladavine prava u BiH. Kada se Ustavni sud jednom prilikom usudio da pokaže da ima bar neku meru nezavisnosti u odnosu na OHR-a prihvativši da razmatra OHR-ove odluke kojima je jasno povređeno pravo na sudski proces, visoki predstavnik je opet odgovorio bezakonjem, poništivši odluku Suda, i dekretom da nijedan postupak OHR-a ne može biti predmet preispitivanja na bilo kom organu BiH.

EU je s pravom navela da je zamena stranih sudija jedan od 14 ključnih prioriteta za evropske integracije BiH i ova reforma mora biti završena bez ikakvog odlaganja. Tek nakon nekoliko decenija odbijanja bošnjačkih stranaka da prihvate odavno zakasnelu reformu u okviru koje bi strane sudije bile zamenjene domaćim, Narodna skupština Republike Srpske je u junu 2023. godine donela odluku da privremeno obustavi sprovođenje određenih odluka Ustavnog suda BiH dok to pitanje ne bude rešeno u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Republika Srpska se nada da će pitanje stranih sudija biti uskoro rešeno u paketu sa ostalih četrnaest ključnih prioriteta evropskih integracija.

Visoki predstavnik je institucija koju su strane potpisnice Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma ovlastile da deluje, sa strogo ograničenim mandatom, kao koordinator međunarodnih aktivnosti u pogledu civilnih aspekata Dejtonskog sporazuma i da stranama pomaže u njihovim naporima. Dejtonski sporazum nije dao ovlašćenje visokom predstavniku da nameće odluke ni BiH ni njenim građanima, a kamoli da diktatom donosi zakone i kažnjava izvan sudskog procesa.

Uprkos tome, od 1997. godine do danas, visoki predstavnici prisvajaju, bez ikakvog pravnog utemeljenja, pravo da u BiH vladaju i kažnjavaju dekretom, čime su prekoračili dejtonski mandat visokog predstavnika i odbacili celi demokratski sistem uspostavljen Ustavom BiH. Visoki predstavnici, jedan za drugim, ponašaju se nezakonito, kao kolonijalni guverneri, i agresivno nastoje, donošenjem antidemokratskih i pravno apsurdnih diktata, da krajnje decentralizovanu BiH koja je propisana Ustavom BiH zamene unitarnom „građanskom“ državom koja je bila ratni cilj bošnjačke vojske. Čak su i bivši visoki predstavnici priznali nezakonitost takvih postupaka.

Poslednji legitimno imenovani visoki predstavnik otišao je iz BiH 2021. godine, a Savet bezbednosti UN-a – jedino telo koje ima ovlašćenje da odobri imenovanje visokog predstavnika – nije dalo saglasnost na naslednika na toj funkciji. Uprkos tome, penzionisani nemački političar po imenu Kristijan Šmit ubrzo je stigao u BiH, lažno tvrdeći da je novi visoki predstavnik. Otkako je stigao, Šmit impulsivno i opresivno koristi navodna diktatorska ovlašćenja, na osnovu kojih je izdao nekoliko desetina brzopletih, nepromišljenih odluka bez ikakvog demokratskog ili pravnog legitimiteta, čime je ozbiljno ugrozio političku stabilnost BiH.

Ostavljajući po strani činjenicu da Šmit nije legitimni visoki predstavnik, samokićenje diktatorskim ovlašćenjima nad BiH i njenim građanima su drska i šokantna zloupotreba vladavine prava. Niko, uključujući čak i visokog predstavnika koji bi bio legitimno imenovan, nema nikakva zakonska ovlašćenja da donosi zakone u BiH pukom odlukom.

Ovakav samproklamovani autoritet evidentno je suprotan ustavom definisanom demokratskom zakonodavnom sistemu u BiH i usko postavljenom mandatu visokog predstavnika prema Dejtonskom sporazumu, pored toga što krši najosnovnija ljudska prava zagarantovana međunarodnim pravom.

Šmit je bezobzirno nametnuo veštačke zakone, uključujući i novi opresivni „zakon“ kojim je uveo krivične kazne za one koji ne sprovode njegove nezakonite odluke. Naime, uveren da je njegova reč zakon, Šmit je nametnuo BiH krivični zakon kojim se utvrđuju petogodišnje zatvorske kazne za „nesprovođenje odluka visokog predstavnika“.

Iako su visoki predstavnici kršili Ustav BiH i Dejtonski sporazum nametanjem brojnih zakona BiH tokom dugog niza godina, nijedan se nikada nije usudio da kriminalizuje odbijanje da se poštuju njegovi tobožnji zakoni. Šmitov pokušaj da kriminalizuje neizvršavanje nezakonitih odluka označava opasnu i gnusnu eskalaciju strane represije nad BiH kojom bi se ona, u stvari, pretvorila u policijsku državu.

Šmit je zapretio i da će direktno, van sudskog postupka, kazniti zvaničnike Republike Srpske koji mu ne udovolje. Pravnici, novinari, pa čak i bivši visoki predstavnici, uvažavaju da Šmitova nezakonita vladavina odlukama i pretnje vansudskim kažnjavanjem predstavljaju pretnju po budućnost BiH i očigledno krše prava građana BiH zagarantovanih međunarodnim konvencijama kojima je BiH pristupila.

Odgovarajući na Šmitovo bezakonje i želeći da sačuva vladavinu prava, Narodna skupština Republike Srpske je u junu usvojila zakon kojim se prekida objavljivanje nezakonitih odluka OHR-a u Službenom glasniku Republike Srpske. Nakon što je predsednik Republike Srpske učinio Ustavom propisan proceduralni korak kojim se proglašava zakon usvojen na Narodnoj skupštini, Tužilaštvo BiH je podiglo optužnicu protiv njega na osnovu Šmitovog novog lažnog „zakona“.

Ukratko, funkcionere Republike Srpske goni po fiktivnom zakonu neustavno tužilaštvo, pred neustavnim sudom, sa ciljem da se izvrši tiranska, antidemokratska, nezakonita odluka stranca protiv legalno izabranih i imenovanih zvaničnika koji su jednostavno izvršili formalne procedure koje su po zakonu bili dužni da izvrše.

Optužnice su neprihvatljiv napad na suverenitet i demokratski ustavni poredak BiH i odbacivanje vladavine prava u korist vladavine jednog čoveka kog podržava strana politička i vojna sila. Upražnjavanje ove bezgranične, tiranske moći mora da prestane.

BiH je već dugo utočište radikalnih islamista. Jedan bivši mudžahedin rekao je za Bi-Bi-Si da je BiH „kolevka“ modernog džihadističkog pokreta i da je ta titula, nažalost, zaslužena. Tokom ’90-ih, na stotine džihadista, uključujući Osamu bin Ladena i dvojicu otmičara aviona 11. septembra, stigli su tada u BiH kao pomoć bošnjačkoj vojsci u borbi protiv Srba i Hrvata. Bošnjačka vojska uključila je strane džihadiste u odred „El mudžahid“, poznat po teroru nad borcima i civilima i serijskim odrubljivanjem glava. Iako je većina stranih džihadista napustila BiH nakon rata, njihovi lokalni sledbenici su ostali i raspiruju radikalnu islamističku ideologiju širom BiH, uz saglasnost blagonaklonih bošnjačkih zvaničnika iz Sarajeva.

Da je selafijska ideologija našla plodno tlo u BiH pokazuje činjenica da je, procentualno gledano u odnosu na sve ostale evropske zemlje, BiH dala najveći broj građana u redove ISIL-a. Nažalost, ISIL-ove regrute koji su se vratili u BiH sudovi su osudili na minimalne kazne. Kako Stejt dipartment navodi u svom izvještaju o terorizmu za BiH iz 2018. godine, „strani teroristički borci često dobijaju kaznu ispod najniže zaprijećene krivičnim zakonom BiH“.

Štaviše, počinioci mnogih najgorih terorističkih napada u proteklih 25 godina povezani su sa BiH, među njima su napadi 1998. na ambasade SAD-a u Najrobiju i Dares Salamu, napadi 11. septembra, bombaški napad na voz u Madridu 2004. i napadi u Parizu 2015. godine.

Najveća stranka koja predstavlja većinsku nacionalnu grupu u BiH, Bošnjake, eksplicitno je islamistička u svojoj ideologiji. Njen osnivač, kog stranka izuzetno poštuje, napisao je 1990, godine i kada je stranka osnovana, da „islamski pokret treba i može prići preuzimanju vlasti čim je moralno i brojno toliko snažan da može ne samo srušiti postojeću neislamsku, nego i izgraditi novu islamsku vlast“.

U Federaciji BiH postoje sela u kojima stanovnici sprovode šerijatski zakon. Dijelovi BiH naseljeni Bošnjacima i dalje su dom brojnim spavačkim ćelijama Al Kaide i ISIL-a koje bi potencijalno mogle biti aktivirane ako i kada stigne naređenje. U savetima za putnike objavljenim u julu 2023. godine, američki Stejt dipartment kaže: „Terorističke grupe i dalje planiraju moguće napade u BiH. Teroristi mogu izvršiti napad sa tek nekim ili bez ikakvog prethodnog upozorenja…“. U maju ove godine, francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen rekao je da je primarni rizik za Evropu i Francusku „sunitski islamistički terorizam“. Prema situaciji iz oktobra ove godine, izveštaji italijanskih obaveštajnih službi govore da u BiH deluje do dvadeset islamističkih terorističkih grupa.

Iako se čini da je bezbednosna situacija stabilna u delovima BiH koji su naseljeni Hrvatima i Srbima, nažalost, većina sarajevskih političkih institucija i medijskih kuća nije spremna da se suoči sa ovim problemom, nego radije povlađuje latentnim antisemitskim strujama u bošnjačkom društvu.

Kada se sagleda ova realnost, aktuelni rat između Hamasa i Izraela pogoršaće i ovaj raskol u društvu BiH i donijeti novi sloj diplomatskih i bezbednosnih problema u zemlji. U svjetlu ovih činjenica, neobjašnjivo je da OHR, uz podršku mnogih zapadnih država, pokušava da centralizuje BiH, koncentrišući na taj način svu vlast u rukama Bošnjaka i jačajući islamistički vrh u Evropi.

Zapadne države, umesto toga, treba da deluju u skladu sa svojim bezbednosnim interesima i poštuju međunarodno pravo tako što će podržati odavno zakasnelo zatvaranje OHR-a i poštovati decentralizovanu ustavnu strukturu BiH.

Uprkos trenutnim turbulencijama u BiH, Republika Srpska je uverena da BiH može uspeti i postati prosperitetna članica EU nakon što se Dejtonski sporazum i Ustav BiH verno sprovedu, uključujući poštovanje ustavnog uređenja BiH i obnovu demokratske samouprave.

Izvor: SRNA