• Поглед

Српска интелигенција у епохи апсолутног комфора

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Историјско право српскога народа да свој национални идентитет, потврђен историјском реалношћу, закријепи на својој сопственој вјековној територији која се данас зове Република Српска

Република Српска је живо свједочанство цјеловитости духовних и материјалних вриједности националне заједнице српскога народа у БиХ. Опстанак Републике Српске означава опстанак српског националног бића у БиХ. Због тога је примарни задатак свих нараштаја да својим радом дају допринос њеном очувању. Удјела у борби за очување Републике Српске у националним оквирима треба да имају не само политичари него и сви чиниоци који утичу на културу, образовање, духовност, етичке принципе. Српска интелигенција у лицима професора, аналитичара, новинара, књижевника, писаца, чувајући националну матицу свога народа постаје битан и незамјењив дио друштвенога живота. Иако далека од јавне политике, интелигенција је призвана да ствара животну филозофију народа и својим радом одржава континуитет и трајност културног насљеђа. Интелигенција треба не само да подсјећа на одговорности и моралне принципе него и да указује на сазреле проблеме унутар друштва и надолазеће опасности.

Можда више него икада улога српске интелигенције у процесу опстанка српског народа у БиХ данас постаје посебно актуелна и важна. Живећи у епохи апсолутног комфора, у којој на сцену наступају либерални принципи потрошачког карактера, глас српске интелигенте елите једино је способан да подигне свијест међу људима о важности очувања националног идентитета, а тиме и опстанка Републике Српске. Српска интелигенција утемељена на вјечним вриједностима православља, патриотизма и професионализма увијек се славила способношћу да у изузетним кризним тренуцима наше историје очува непромијењен дух и идентитет свога народа. Важно је признати болну чињеницу да се због различитих околности, свјесно или несвјесно, српска интелигенција потиснула на маргине друштвеног живота. Политика је довољно често занемаривала српску интелектуалну мисао и самим тим допринијела стварању атмосфере инертности и кризе идентитета националне интелигенције.

Посљедице ових процеса данас су видљиво деструктивне и поражавајуће. Због тога је изузетно важно да се српској интелигенцији данас отвори широки простор друштвенога дјеловања. За српско друштво то би значило опстанак субјекта који је увијек обављао функцију просвјећења свих слојева друштва, укључујући и политику, животно важну за опстанак српскога народа и Републике Српске.