Srpska crkva i planovi za Kosovo i Metohiju

Piše: Episkop bački Irinej

Uskoro će proći dva meseca otkako je sa najvišeg mogućeg mesta, poglavar Srpske pravoslavne crkve, njegova svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije, uz prisustvo arhijereja, prvi objavio stav o takozvanom francusko-nemačkom planu za Kosovo i Metohiju

Da podsetimo, 20. januara ove godine na dan krsnog imena Njegove svetosti, Svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg, pošto je patrijarh upoznat sa postavkama navedenog dokumenta, objavljeno je saopštenje u kojem, između ostalog, piše:

„Duhovni vođa pravoslavnih Srba i prisutni arhijereji su još jednom ponovili poznati, jasan i nedvosmislen stav Srpske crkve da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije i da je njegovo očuvanje u granicama Republike Srbije ustavna obaveza i imperativ, kako za Crkvu, tako i za našu državu.

U tom smislu patrijarh Porfirije i arhijereji su izrazili uverenje da rukovodstvo Republike Srbije, sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu, neće i ne može pristati ni na kakva uslovljavanja koja imaju za cilj uspostavljanje nezavisnosti Kosova i Metohije.

Srpska pravoslavna crkva će uvek podržavati rukovodstvo Republike Srbije u nastojanjima za očuvanje Kosova i Metohije kao neotuđivog dela Srbije, kao i za saživot u miru i međusobnom razumevanju u skladu sa međunarodnim pravom svih građana koji žive na Kosovu i Metohiji.”

Za ovaj patrijarhov stav, koji sabira, reinterpretira i, u odnosu na trenutne izazove, aktuelizuje niz istovetnih zaključaka Svetog sinoda i Svetog sabora objavljivanih desetinama puta u poslednje tri decenije, logično bi bilo da važi maksima sapineti sat. Ali neko bi rekao, začudo, nije bilo tako. Kao da nije rekla sve i baš sve što do nje stoji, iz dana u dan su se ponavljali zahtevi da se Crkva „odredi” prema predlogu Evropske unije. Medijski konglomerat, koji generalno nije sklon stavovima Crkve, pogotovu povodom pitanja Kosova i Metohije, danima podstičući i one političare kojima je retko ustupao prostor, visokofrekventno objavljuje zahteve da se Crkva odredi.

Crkva se, ponovićemo, eksplicitno odredila i objavila svoj stav, ali nema gluvljeg od onog koji neće da čuje i slepljeg od onoga koji neće da vidi. Verujemo da nisu u pravu oni koji, na osnovu onog što objavljuju mediji, tvrde da su oba politička pola (koji zajedno nemaju dvocifreni procenat podrške u narodu), postigla konsenzus da patrijarh i Srpska crkva ne treba da imaju najviše poverenje apsolutne većine građana, odnosno čitavog srpskog naroda, jer ne postupaju po negde određenim političkim agendama.

Ponovimo još jednom osnovne stavove koje je patrijarh Porfirije objavio 20. januara:

Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije

očuvanje Kosova i Metohije u granicama Republike Srbije je ustavna obaveza i imperativ, kako za Crkvu, tako i za državu

rukovodstvo Srbije i predsednik Aleksandar Vučić neće i ne može pristati ni na kakva uslovljavanja koja imaju za cilj uspostavljanje nezavisnosti Kosova i Metohije

Srpska pravoslavna crkva je za saživot u miru i međusobnom razumevanju, u skladu sa međunarodnim pravom svih građana koji žive na Kosovu i Metohiji

Ukoliko nekome nije jasan ili dovoljan stav patrijarha i Crkve o Kosovu i Metohiji, sigurno se radi o nerazumevanju toga šta je Crkva i koja je njena uloga u svetu.

Da pojasnimo: od silaska Svetoga Duha na apostole Crkva vrši misiju konkretnim ljudima i narodima na njihovim jezicima. Na tim jezicima se, na Jevanđelju, na reči Hristovoj, razvijaju narodne kulture. Crkva Jevanđeljem i Evharistijom preobražava narode, kroz to preobražavanje, sazrevanje, stvaranje autentične kulture, koja se odlikuje od drugih kultura, stvoreni su narodi, savremene nacije i različiti oblici državnog organizovanja, naposletku i države. Dešavalo se u istoriji, a i dešava se, da narodi, u celini ili dêlom, ostanu bez ili van državnog okvira svoje države. Ali Crkva, budući da njeno postojanje i misija nisu vezani za bilo kakav politički, pa ni državni okvir, ostaje zauvek uz narod vršeći svoju misiju, jer je njen horizont sotiriološki, vezan za spasenje ljudskog roda u Hristu Isusu. Ima li boljeg primera za to od naše crkvene i narodne povesti? Ima li boljeg primera za to od vekovnog mesta Crkve u životu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji? Pri odlučivanju Crkva se drži duhovnog orijentira i gleda kakve sve okolnosti mogu biti u budućim vremenima, uzimajući u obzir sve opcije. Naposletku, Crkva sve procese mora da posmatra u kategorijama večnosti, u kategorijama istorije spasenja roda ljudskoga, a ne samo u kategorijama međunarodne politike, geostrateških interesa, nikako pak ne u kategorijama ko zna gde pisanih agendi koje lako mogu da okrenu Srbe protiv Srba.

To što političari ponekad ne prepoznaju mesto Crkve u životu naroda ne čudi i ne treba suviše prekorno gledati na to. Zapanjujuće je, pak, kada pojedini sveštenici, različitog ranga ili čina, javno i gorljivo zastupaju stav da Crkva treba da se eksponira tako da bude zalog ili kapara za rizične, nerealne i neostvarive političke projekte – ponovićemo kreirane ko zna gde – pa ako propadne projekat, neka propadnu i Crkva i njena spasiteljska misija. Takvi su i inspirisali Lenjina da stvori termin „korisni idioti”.

Kao telo Hristovo, Crkva ne može biti zalog bilo kakve socijalne ideje, bilo kakvog političkog projekta, pa, u krajnjem slučaju, ni zalog ili žirant postojanja države.

Da ponovimo i ono što je poglavar Srpske pravoslavne crkve Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije, rekao 3. marta ove godine, na akatistu za Kosovo i Metohiju u sabornom hramu srpskog naroda, Hramu Svetog Save na Vračaru:

„Braćo i sestre, znajte da Srpska pravoslavna crkva nikada ne može i neće odustati od onoga u što su verovali i što su branili naši sveti preci. Uvek ćemo biti spremni da ličnom žrtvom i molitvom budemo uz one koji su uprkos svemu, ostali u svojim domovima i na vekovnim ognjištima, kraj svetih oltara Visokih Dečana, Gračanice i Bogorodice Ljeviške. Stoga i danas prizivamo molitve svih svetih: Sveti Savo, oče svih nas pravoslavnih Srba, sveti kneže Lazare, sveti Joanikije Devički, svi sveti mučenici kosovski, svi sveti iz našega roda, pomozite nam da budemo bolji! Izmolite pred prestolom Gospoda našeg i vašeg da budemo bolji, da bolje mislimo, bolje govorimo i bolje činimo, tako da sve ono što je naše bude i ostane naše i da ga umnožavamo u svakoj vrlini i dobru nama na spasenje, a svima ostalima na korist!”

Izvor: Politika