• Изабрано
• Култура

Срећан рођендан највећем живом српском песнику!

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Матија Бећковић, фото: Независне новине

Чврсто вјерујемo да ће и данашњи дан за коју деценију бити празник, ако не државни и нерадни, онда свакако празник поезије. Срећан рођендан пјесниче!

ТАМО ДАЛЕКО

Тамо далеко далеко од свега
Где кажу нема никога и ничега
Изнад горовитих плавих виситора
И залеђених помодрелих мора
Отпочиње рај непостојања
И престаје стид од постојања
Где вечног огња пламти пламен жут
Тамо је истина и живот и једини пут

Тамо далеко далеко у мени
Где почетак и крај нису растављени
А заједно су и било и биће
У дан који нити смркава нит свиће
Свих питања питање бити ил не бити
Више никад нико неће поставити
У замахајима родне мелодије
Јунак ове песме ту је и кад није

Тамо далеко у граду заочноме
У Јерусалиму наднадоблачноме
Почиње оно што не може бити
Нити се у реч може ухватитити
Ту ћемо се срести преткани наново
У нешто лепше светлије и ново
И наш прах ће се кајати највише
Што смо помослили икад Никад више

Тамо далеко с оне стране гроба
У свемирја изнад земљинога глоба
Развремљена и онечовечена
У којима нема нигде ни помена
Ничијега лика и имена
Сва ће нам врата бити отворена
Ту ћу и ја стићи и постати цео
Негасиве искре невидљиви део

Тамо далеко где престаје тмуша
Која се толиких нагутала душа
И још даље најдаље у мени
Негледани су брегови зелени
По чијим се виде обронцима
Ваљево у Сенти Сента у Ровцима
Јејтс и Езра Паунд у Ивановцима
Бекет и Сервантес са Црногорцима

Тамо далеко где цвета несвенљив крин
У побратимству душа као што рече Тин
Чекају нас одавно заједно Отац и Син
Свети Сава Николај Јустин и Хелдерин
Данте Доментијан Тајновидац и Пушкин
Милтон Одн Шекспир Елиот и Јесењин
Лаза Дучић Ракић Витмен и Селин
Иво и Милош Ђидо и Солжењицин

Тамо далеко на исход времена
Где је испод свега црта подвучена
Тамо је и Михиз и Стеван и Радовић Душан
Мија и Васко и Буле и Бранчило
Винавер и Дис Милутин и Момчило
И сви моји мили за ме неумрли
И Ниче који још магарца грли

Тамо далеко све до краја краја
На путу до нашег горњег завичаја
На овом свету још не би никога
Ко није на оном имао некога
Ко му је и све у животу био
Са чијом се смрћу није помирио
И једва чекао када ће умрети
У нади да ће се поново видети

Тамо се одавде ништа не види и ни чује
А по васионама све васионствује
Ана и Силвија Марина и Јефимија
Десанка Аница и Слепа Стефанија
И Зорка са новом укопном преобуком
Да буде лепа када се сретне са Вуком
И петао који с крова кукуриче
Све од песника зависи песниче

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: