Srećan rođendan najvećem živom srpskom pesniku!

Čvrsto vjerujemo da će i današnji dan za koju deceniju biti praznik, ako ne državni i neradni, onda svakako praznik poezije. Srećan rođendan pjesniče!

TAMO DALEKO

Tamo daleko daleko od svega
Gde kažu nema nikoga i ničega
Iznad gorovitih plavih visitora
I zaleđenih pomodrelih mora
Otpočinje raj nepostojanja
I prestaje stid od postojanja
Gde večnog ognja plamti plamen žut
Tamo je istina i život i jedini put

Tamo daleko daleko u meni
Gde početak i kraj nisu rastavljeni
A zajedno su i bilo i biće
U dan koji niti smrkava nit sviće
Svih pitanja pitanje biti il ne biti
Više nikad niko neće postaviti
U zamahajima rodne melodije
Junak ove pesme tu je i kad nije

Tamo daleko u gradu zaočnome
U Jerusalimu nadnadoblačnome
Počinje ono što ne može biti
Niti se u reč može uhvatititi
Tu ćemo se sresti pretkani nanovo
U nešto lepše svetlije i novo
I naš prah će se kajati najviše
Što smo pomoslili ikad Nikad više

Tamo daleko s one strane groba
U svemirja iznad zemljinoga globa
Razvremljena i onečovečena
U kojima nema nigde ni pomena
Ničijega lika i imena
Sva će nam vrata biti otvorena
Tu ću i ja stići i postati ceo
Negasive iskre nevidljivi deo

Tamo daleko gde prestaje tmuša
Koja se tolikih nagutala duša
I još dalje najdalje u meni
Negledani su bregovi zeleni
Po čijim se vide obroncima
Valjevo u Senti Senta u Rovcima
Jejts i Ezra Paund u Ivanovcima
Beket i Servantes sa Crnogorcima

Tamo daleko gde cveta nesvenljiv krin
U pobratimstvu duša kao što reče Tin
Čekaju nas odavno zajedno Otac i Sin
Sveti Sava Nikolaj Justin i Helderin
Dante Domentijan Tajnovidac i Puškin
Milton Odn Šekspir Eliot i Jesenjin
Laza Dučić Rakić Vitmen i Selin
Ivo i Miloš Đido i Solženjicin

Tamo daleko na ishod vremena
Gde je ispod svega crta podvučena
Tamo je i Mihiz i Stevan i Radović Dušan
Mija i Vasko i Bule i Brančilo
Vinaver i Dis Milutin i Momčilo
I svi moji mili za me neumrli
I Niče koji još magarca grli

Tamo daleko sve do kraja kraja
Na putu do našeg gornjeg zavičaja
Na ovom svetu još ne bi nikoga
Ko nije na onom imao nekoga
Ko mu je i sve u životu bio
Sa čijom se smrću nije pomirio
I jedva čekao kada će umreti
U nadi da će se ponovo videti

Tamo se odavde ništa ne vidi i ni čuje
A po vasionama sve vasionstvuje
Ana i Silvija Marina i Jefimija
Desanka Anica i Slepa Stefanija
I Zorka sa novom ukopnom preobukom
Da bude lepa kada se sretne sa Vukom
I petao koji s krova kukuriče
Sve od pesnika zavisi pesniče