Сребреница је НАТО и Ватикански пројекат за уништење Републике Српске, Бата Иванишевић у “Српском св(иј)ету”
1 min read
“Напад је био од стране муслимана, много цивилних жртава је било. Људи су били очајни. Сами су се сналазили, бранио се ко са чим стигне и ко како може. Војни магацини муниције су били празни, јер су начелници војне милиције били муслимани и они су их испразнили за своје људе. Оружје је било по муслиманским селима, Србима није ништа остало. Они су ноћу украли топ! Замислите полиција не може да нађе топ, а ми смо после неколико година открили да је та иста полиција организовано извукла тај топ и однела у муслиманско село”, појашњава стање у Сребреници уочи избијања и на самом почетку рата гост “Српског св(иј)ета” Миливоје Бата Иванишевић, из Института за истраживање српских жртава у двадесетом веку.
Он је током рата и тик уз рат сакупљао податке који и данас стоје скоро неискоришћени: “Методологија мора бити перфектна. Ја сам ту методологију разрадио још осамдесетих на Пројекту “Досије културе Србије”. И евиденцију о страдању Срба у Босни и Херцеговини сам водио тако: сваки случај има свој матични број. Прва три броја је општина, следећа три село азбучним редом, а унутар села бројеви жртава. Ја сам нудио те податке, то се све налази још увек код мене, али кога контактирам сви мисле да је то надлежност неког другог. Имам и петоцифрен број имена зликоваца у Босни“.
Бата Иванишевић објашњава како је долазио до ових података:
“Када је неко село, назваћемо га “икс” нападнуто, питам жртве ко их је тукао, ко се како понашао. То су људи који се познају, били су у истим школама, истим спортским друштвима, истим кафанама. Такав документ нема нико у овој држави“.
Више се пута обраћао надлежнима у Србији и Републици Српској, без икаквих резултата. Он је у студио донио карту спаљених српских села и побијених Срба у тим селима преведене и на енглески, затим ондашњи додатак Вечерњих новости са списком погинулих Срба на подручју Сребренице – евидентираних – 3 287.
Говори о снимцима изморених муслимана који се приказују у јавности : “Камо среће да смо ми били у тој ситуацији – гледамо снимке живих људи. А код нас нису имали никог снимит по селима, јер су сви побијени“.
У Српском свијету на Националној ИН4С телевизији Миливоје Иванишевић, један од највећих истраживача злочина, злочинаца и жртава на простору Босне и Херцеговине, износи чињенице о манипулацији бројкама, покушају сакривања злочинаца, Младићу, затим и о покушају НАТО да још 1995. поништи Републику Српску.
Стварно би требало да неко направи српску верзију филма о Сребреници. Да се види како су муслимани три године то место користили као базу, одакле су излазили и убијали Србе по околним местима. Није до тог покоља дошло тек тако. А јесте био покољ. Само не у оној мери како муслимани приказују. Генерал Младић је пустио све који су хтели да остве оружје и да оду одатле. Тако је изашао и онај кољач деце и ненаоружаних људи, Насер Орић. Они који су остали унутра наоружани, шта су могли да очекују. И сад се то користи да би Срби и Србија били обележени. Исто као и Маркале, и још које-какве намештаљке. При том не тврдим да су Срби били цвеће. И код нас је било свакаквих лудака који су свашта радили.
Imas nekoliko filmova. “Zlocin bez kazne” je jedan od njih. Da se samo zna zasto smo zapučili Srebrenicu!