Srce me je na kraju odvelo u Narodno pozorište

Upravo sam saznao da sam dobio nagradu „Terpsihora”, koju povodom Svetskog dana igre 29. aprila dodeljuje Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i pedagoga Srbije. Počastvovan sam i zahvalan žiriju i Aleksandru Iliću, osnivaču ovog udruženja, jer „Terpsihoru” doživljavam kao procenu svega što sam ostvario na domaćoj sceni pred našom publikom, kaže u razgovoru za „Politiku” Igor Pastor, prvi solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, gde igra celokupni repertoar od klasičnog, neoklasičnog do savremenog.

Priznanje je namenjeno za celokupan doprinos, u njegovom slučaju za ukupno jedanaest sezona koje je odigrao u Narodnom pozorištu u Beogradu.

„U 2020. godini, ovom nagradom Igoru Pastoru i specijalnom pohvalom igraču Vladimiru Čubrilu, podsećamo se značajnih rezultata koji su ostvareni tokom sezone, nažalost naglo prekinute pandemijom koja je sve, pa i umetnike, zaustavila u koraku na neko vreme. Međutim, nesporno je da u plesnoj umetnosti naših prostora ostvarene uspehe treba istaći, pohvaliti i nagraditi”, poručuju iz udruženja, ovim povodom.

Aktuelna situacija samo privremeno odlaže dan dodeljivanja nagrade i pohvale „Terpsihora” uživo, po ukidanju vanrednog stanja, ali ne i kontinuitet tih priznanja. Za sada i naš sagovornik vreme provodi u izolaciji kao i svi.

– Trenutno prilagođavam baletske vežbe kućnim uslovima koliko mogu. Sve nas je zadesila neprijatna i neočekivana situacija. Baletskim igračima ne ide u prilog da ne budu fizički aktivni. Naša profesija je kratka, ali se zato trudimo svakodnevno da doprinesemo najviše što možemo. Nadam se da ćemo se brzo vratiti u normalu i neke stvari više ceniti. Moj apel svima je da ostanu kod kuće!

Po završetku školovanja u Novom Sadu 2009. naš sagovornik je bio angažovan prvo u Srpskom narodnom pozorištu, a potom i u Narodnom pozorištu u Sarajevu, da bi 2010. prešao u prestonički nacionalni teatar. U prošloj sezoni sjajno je odigrao princa Zigfrida u „Labudovom jezeru”, a iza njega su uspešne role u „Don Kihotu”, „Krcku Oraščiću”, „Uspavanoj lepotici”, „Plavoj ptici”, „Žizeli” itd. Ovog proleća uveliko se pripremao za balet „Bajadera”, ali je sve prekinuto iz poznatih razloga. Sarađivao je sa značajnim savremenim domaćim i stranim koreografima.

– Prethodna sezona je za mene bila najlepša i najuspešnija zbog premijere „Labudovog jezera”, u koreografiji Konstantina Kostjukova, jer sam tumačio ulogu princa Zigfrida. Ali i zbog poziva Sergeja Polunjina da gostujem u baletu „Romeo i Julija” u Veronskoj areni – kaže umetnik. I nastavlja da se priseća priprema za čuveni balet Čajkovskog.

– U „Labudovom jezeru” nije trebalo da budem u premijernoj podeli. Moja partnerka Tatjana Tatić i ja smo se pripremali za reprizu. Ali se sve dogodilo drugačije. Sećam se poziva direktora baleta Konstantina Kostjukova, koji mi saopštava da igram premijeru, ni manje ni više nego „Labudovog jezera”. Bila mi je velika čast, ali sam osećao strah da li ću uspeti sve da pripremim u kratkom roku od samo tri nedelje. Sve mi je bilo novo, velika koreografija, uloga, emocije i tehnika. Ali je sreća imati dobar tim uz sebe. Bila je tu mlada i talentovana balerina Tatjana Tatić, koja je imala sigurno još teži zadatak da opravda ulogu Belog i Crnog labuda. Pokazala je požrtvovanost i odlučnost na probama sve do izvođenja. Ali najveća podrška u takvoj situaciji bila je naš pedagog, primabalerina Duška Dragićević. Kada smo najviše sumnjali u sebe ona nas je bodrila – kaže Igor Pastor, naglašavajući da svako pozorište ima svoju čar.

Lepa sećanja još čuva na SNP u Novom Sadu, dok u Narodnom pozorištu u Sarajevu i danas kao gost igra u predstavama „Krcko Oraščić” u koreografiji Konstantina Kostjukova, „Uspavana lepotica” koju je postavio Dinko Bogdanić i „Okovani Prometej” koreografa Belme Čečo Bakrač. Dodaje da ga je srce ipak vodilo ka Narodnom pozorištu u Beogradu koje je i dan-danas njegova matična kuća.

Mnogo zanimljivih uloga Igor Pastor je ostvario u savremenim koreografijama. Na naše insistiranje izdvaja ono što je posebno voleo:

– Rado se sećam saradnje sa velikom balerinom i koreografom Mari Klod Pjetragala u Beogradu, a igrao sam i u koreografiji Jiržija Kilijana. Ipak veoma mi je srcu prirastao balet „Ko to tamo peva” Staše Zurovca, rađen po našem kultnom istoimenom filmu. Svaki igrač koji prvi put pogleda ovu predstavu ima želju i da učestvuje u njoj. Duhovita, fizički zahtevna, koreografski ispunjena i već 17 godina ima svoju vernu publiku. Ipak, moje trenutno interesovanje je usmereno na klasičan repertoar.

O tome u kojim predstavama ćemo ga gledati kada se vratimo normalnom životu odgovara:

– Pre vanredne situacije počeo sam da pripremam ulogu Solora u baletu „Bajadera”. Kad prođe sve ovo što sada živimo publika će me gledati u toj predstavi i u „Labudovom jezeru”. Radujem se u daljoj perspektivi pozivu za nastup na Gala koncertu u Italiji.

Politika