Србија против „велике Албаније“ мора без Црне Горе и Македоније

Идеја стварања балканског савеза није нова, наслоњена је на нашу историјску традицију и у својој суштини је дивна. Али, бојим се да ће, на начин како ју је лансирао председник државе Томислав Николић – да се Србија, Грчка, Македонија и Црна Гора удруже у борби против „велике Албаније“ – бити олако потрошена у дневнополитичке сврхе.

Јер, не може се стварати никакав савез против нечега, као што се предлаже стварање савеза против опасног пројекта „велике Албаније“, по пандану некадашњег уједињавања против аспирација Немачке.

Тај савез, наиме, мора да буде – за нешто. За неку врсту балканског Бенелукса који би природно повезао државе које баштине цивилизацијско и културолошко упориште у византијском православљу. Таквих иницијатива било је и раније, али оне нису добиле подршку политичких моћника и нису ни заживеле.

Поставља се и питање, како ће Србија да се повеже за неком чланицом НАТО како би се борила против државе коју подржава НАТО, а истовремено Београд није у стању да у пуној мери спроводи специјалне везе са Републиком Српском које дозвољавају велике силе.

Како се, на пример, борити са Македонијом и Црном Гором против „велике Албаније“ кад у тим земљама Албанци партиципирају у власти.

Зато би можда било важно и да се раздвоји да ли је господин Николић изнео свој предлог као председник републике или као кандидат за наредне председничке изборе, који ће бити одржани 2017. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: