• Наша Србија

Србија на првом месту у југоисточној Европи

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Илустрација

Све европске земље су прошле године помогле привреду и грађанство угрожене пандемијом. Најбогатије с највише новца што и не може бити изненађење. Најиздашнија је била Немачка, која је донела мере у вредности од 43,3 одсто БДП-а. Следе, Италија са 36,7, Литванија са 28,6, те Француска са 23,2 и Шпанија са 22 одсто.

„Најшкртије” су биле Бугарска (2,2), Румунија (4,7) и Словачка пет одсто. Укупна помоћ државе Србије грађанима и привреди од почетка пандемије, према саопштењу Министарства финансија, достиже шест милијарди евра, односно 12,7 одсто БДП-а. По овом релативном показатељу Србија је у региону југоисточне Европе првопласирана.

Ове податке за наш лист саопштава Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту, а његова анализа обухвата јавно доступне мере као одговор на кризу које су 27 земаља ЕУ донеле у периоду од марта до августа, осим у случају Србије где је обухваћена цела 2020. година. Извор података за ЕУ је Европски ревизорски суд и Европска комисија.

„Европске државе су као одговор на здравствену и економску кризу примениле широк распон краткорочних фискалних и монетарних мера. Међутим, њихов обим и садржај одражавао је најпре економски капацитет и релативно богатство држава, а не то колико их је снажно криза погодила. Добар део мера био је усмерен ка очувању радних места и на државну помоћ за одржавање ликвидности предузећа. Ипак, са различитим обимом и интензитетом, што се и различито одразило на кретање јавног дуга и повећање фискалних ризика. Како се криза проузрокована пандемијом продубљивала тако се и пакет државне помоћи ширио. Међутим, у апсолутном износу помоћ је била одређена богатством земље, односно висином БДП-а по становнику. Дакле, већи БДП по становнику одговара издашнијем фискалном пакету помоћи. Притом, размера и садржај донетих мера одражавају управо релативно богатство држава чланица, а не нужно процењено смањење привредне активности”, каже Николић.

Најближе „оптимуму” биле су Кипар и Луксембург, а уз њих су ту још и Данска, Шведска, Словенија, Малта, Мађарска, Пољска и Србија. „Оптималан” износ помоћи, по овом рачуну, за Србију износи 745 евра по становнику. Како је до краја 2020. године пакет помоћи, према Министарству финансија, достигао вредност од 841 евра, одступање навише износи тачно 96 евра, а то је вредност која одговара уплати једнократне помоћи од 100 евра свим пунолетним држављанима.

„Занимљиво је да степен задужености држава није био препрека да се привреда и грађани помогну. Штавише, постоји позитивна међузависност међу овим показатељима”, каже Николић.

Највећи део мера био је усмерен на очување радних места и ублажавање несолвентности. Државе код којих је помоћ била ресктриктивнија у просеку су током 2020. забележиле већи пораст стопе незапослености.

Помоћ државе није случајна, већ су то биле смернице економске политике које је Европска комисија 13. марта упутила државама чланицама. У том документу је назначено да би фискалне мере требало усмерити на домаћинства и предузећа, зарад јачања ликвидности предузећа и спречавања масовног отпуштања. За сада није могуће утврдити позитиван статистички утицај државне помоћи на раст БДП-а. Штавише, показује се управо супротно – већа релативна државна помоћ у борби против последица пандемије имала је за резултат дубљи пад БДП-а. Другим речима, бољи резултат БДП-а није у позитивној корелацији с већим пакетом помоћи.

„Овакав, наизглед, неочекивани резултат може се објаснити различитим разлозима. Економска ситуација по земљама се битно разликовала у тренутку ескалације кризе. Србија је уз Ирску, већ од трећег тромесечја 2019. на самом европском врху по расту БДП-а, у последњем кварталу 2019. убедљиво најбоља. Битан је и ефекат затечене привредне структуре. Највеће смањење БДП-а евидентирано је у земљама које имају висок удео услуга за којима је драстично пала тражња због ограничене мобилности људи, попут туризма, угоститељства, саобраћаја”, каже Николић.

Додаје да ће криза настала пандемијом ковида 19 додатно појачати економске неједнакости између европских земаља у наредним годинама. Притом, изгледи за раст привредне активности су промењени. Уз сва ранија ограничења, нове неповољне околности су различите економске политике које преко фискалних инструмената озбиљно нарушавају досадашњу тржишну конкуренцију, премда државе имају различите капацитете за примену мера државне помоћи.

Разлике нарастају и због раста незапослености, осеке у инвестирању и ризика у домену финансијске стабилности, до чега може доћи уколико се проблеми прошире на финансијски сектор. Све већи јавни дуг и забринутост у погледу његове одрживости могли би последично ограничити фискалне капацитете адекватне реакције на наредне кризе, финансирање дугорочног раста и смањивање економских разлика међу земљама, као и за допринос спровођењу дугорочних развојних стратегија ЕУ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: