Србија је матична држава и Срба из Црне Горе

„Као Куч мрем прилично срећан, а као Србин несрећан и незадовољан.“
„…ми смо Срби залуду једно тијело,но,нажалост,нијесмо једна душа, а то је узрок нашег страдања.“
„…Домовина је исто ка’ мајка…домовина је вјечна и њу у срце морамо да носимо ако смо људи и ако смо прави њени синови…“
(Војвода Марко Миљанов Поповић,1833-1901)

Пише: Милан Гајовић

Наше Свете Мати и Свети Оци (Света Петка, Свети Сава, Свети Сергиј Радоњешки, Свети Василије Острошки Чудотворац Милостиви, Свети Петар Цетињски, Света Матрона (Матронушка) Московска Свемоћна и Свети Патријарх Павле) драматично указују да се српски народ налази на прекретници: или ће се духовно и културно ујединити, међусобно и са руским народом, те,на демократски и цивилизован начин, стварати услове за савез српских држава под покровитељством Русије, или ће као народ нестати. Ово се односи и на Црногорце, као грану српскога стабла.

Дукљанско – монтенегринско, Ђукановићево Министарство вањских послова и еуропских интеграција је, 21.јуна 2021.године, јавно саопштило да „…непримјерено је, као и крајње погрешно, да се црногорски грађани, српског националног предзнака, изнова третирају као припадници и „брига“ Републике Србије… бригу о њима (Србима – М.Г.)…воде црногорске институције. Институције које су ту за њих и због њих…“ Надаље,19.јула 2021.године, исто Министарство је обзнанило да „…сви наши држављани који се осјећају Србима, немају друге државе, нити матице, осим државе свих нас – Црне Горе. Њена Влада и институције једина су адреса за њих…“

У одговору на посланичко питање, министар Ђорђе Радуловић је изједначио „српски свијет“ са „великом Албанијом“, и додао да је „српски свијет“ лоша копија „руског свијета“?!

И Атлантски савез Црне Горе (АСЦГ), испостава НАТО пакта који је извршио злочиначку, терористичку и окупаторску (Косово и Метохија) агресију на СРЈ (Србију и Црну Гору), 1999.године, извијестио је, 28.јула 2021.године, да „све указује на то да ће клерофашистичка власт у Србији неминовно ићи ка клерофашизацији и обрачуну са политичким неистомишљеницима (опозиција, слободни медији, НВО) уз раст националшовинизма према свим несрбима у Региону. Другим ријечима, интензивираће се реализација концепта Велике Србије – српског света који би обухватио Србију, Црну Гору, Републику Српску, Сјеверну Македонију и Косово, што несумњиво представља најозбиљнији изазов са аспекта безбједности…“

Шта је „српски свијет“, а шта „европски свијет“?
„Српски свијет“, као систем вриједности (светосавље, видовдански (косовски) завјет, русољубље…) подразумијева духовно, културно и језичко јединство Срба на Балкану и читавом свијету, те мирољубиви, демократски и цивилизовани раст кохезије и степена интегративности свеукупног српског етно-културног, језичког и државног простора. Указујемо на неопходност усвајања и темељне реализације свесрпског националног програма. То би омогућило, на примјер, да српска дјеца уче из, у основи, јединствених буквара и читанки, и да уче истинску а не кривотворену историју. Ти заједнички уџбеници треба да афирмишу, како универзалне неспорне вриједности, тако и суштинске вриједности српског бића.

Стварање свог ,националног свијета, превасходно као система вриједности и њихове заштите и унапређења, примјерена је и другим народима и универзална је појава.

Насупрот томе, „европски свијет“ подразумијева неспорне, универзалне и кодификоване вриједности које се, прије свега, односе на појединачна и колективна људска права и слободе, те на демократску организацију држава. Али, на другој страни, „европски свијет“ је и средство остваривања геополитичких циљева западних мегакапиталиста – владара из сјенке, у циљу потпуног овладавања планетом.

Администрација и тајне службе САД, НАТО пакт и Европска унија су средства за остваривање тих циљева. По својој суштинској природи, ти циљеви су антиправославни, антируски, и антисрпски, јер подразумијевају нарушавање јединства православних цркава, разарање националних држава, дијељење руских и српских етничких и језичких простора, те негирање хришћанских, традиционално породичних и духовно културних вриједности свих оних који се супротстављају глобализацији. Дуже од двије деценије на сцени је свеопшти неоружани (мрежни или мрежноцентрични) рат („мека“ агресија) западних мегакапиталистичких владара из сјенке против Русије, Руске православне цркве, Кине, али и против Србије и српскога народа у цјелини.

Никола Пашић је својевремено казао:

„…Треба спречити увођење нових западних установа које би могле разрушити самобитност живота нашега народа и да унесу раздор у народни развитак и живот…У непрестаној борби Истока и Запада српском народу је увек место било са Истоком…“

Да ли оваква Црна Гора може бити матична држава њених држављана Срба!?

Држављанство је, по дефиницији, правна веза између грађанина и државе и подразумијева, уставно установљена и законски заштићена, међусобна права и обавезе. Темељна појединачна и колективна права грађанина (на живот, слободу, имовину, на удруживање са другим грађанина исте нације, истог језика и религије и у оквиру и ван државних граница…) подразумијевају обавезу државе да их поштује и штити.

Ксенофонт (око 430-354), старогрчки историчар и филозоф (Сократов ученик) је говорио да држава не може полагати право на монопол на патриотизам, те да је дужна да својим грађанима (држављанима) обезбиједи сигуран, миран и праведан живот. У противном, нема разумних разлога за очекивање да је грађани воле и поштују као своју државу, односно као „сигурну заједницу у којој се његују основне врлине“.

Нема дилеме да је Црна Гора у којој, по попису, живи око 29 одсто Срба, а око 43 одсто становника сматра српски својим матерњим језиком, и српска држава и, уставно и законски, матична држава и њених држављана – Срба. Међутим, реално, да ли Срби овакву Црну Гору могу доживљавати као своју матичну државу. Одговор је – не. Зашто?

Црна Гора је стекла независност на покраденом референдуму, 2006.године, противуставно спречавајући да преко 260.000 њених држављана – Срба који су живјели у Србији гласа на референдуму. Симболични, мањински, црногорски језик (политички преименовани српски језик) уставно је кодификован као службени језик, а већински српски језик је сведен на недефинисани статус језика у службеној употреби. Ћирилица је протјерана из јавног живота. Противно принципу историјске истине, црногорска историја, као неотуђиви дио свесрпске историје се кривотворује.

Ђукановићева власт је признала лажну државу Косово, кршећи принцип суверенитета и територијалног интегритета Србије, на основу Резолуције 1244 Савјета безбједности УН. Државна застава Црне Горе је кривотворена историјска црногорска (српска) ратна застава. Црна Гора је, на неуставан начин приступила НАТО пакту који је нанио и наноси немјерљиво зло српском народу. Црногорска Скупштина усваја Резолуције о „комуналном геноциду“ у Сребреници којим се, имплицитно, заобилазно али довољно јасно, српском народу приписује карактер геноцидности. Легитимним и легалним представницима Срба, а на основу изборних резултата од 30.августа 2020.године, не дозвољава се учешће у власти – Кривокапићевој Влади која у потпуности наставља Ђукановићеву антисрпску политику…

Сваки Србин, без обзира гдје живи на планети, је дио „српског свијета“, а све српске државе (Црна Гора, Србија и Република Српска, у границама својих надлежности) су, формално, њихове матичне државе. У стварности, нажалост, Црна Гора је и уставно и по понашању њених власти, антисрпска држава и „разарачица српства“ (Свети Сава).

Заштита Срба у иностранству је и уставна обавеза Србије. Наиме, у члану 13 став 2 Устава Србије прописано је:

„Република Србија развија и унапређује односе Срба (који нијесу држављани Србије – М-Г.) који живе у иностранству са матичном државом.“

Сваки добронамјерни Србин требало би да се запита шта би данас рекао војвода Марко Миљанов, српски патриота и објединитељ, и човјек велике мудрости и личне храбрости?

Аутор је дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: