Srbija, Evropa i neistine

Da li je bezuslovna predaja severnog Kosova i nova ustavna razvaljenost Srbije cena „velike pobede“ – nedavnog početka pregovora o članstvu u EU? Na osnovu Dačić–Vučićeve euforije činilo se da je još samo nedostajao neki dokument za ritualno potpisivanje. Onda bi premijer posle brižljivo našaranog potpisa, s dirljivom pažnjom uzeo preskupo nalivpero, predao ga prvom potpredsedniku vlade, te bi se oko njih okupili svedoci njihove (i naše) sreće – razni evropski komesari – pa kada bi se svemu nadivili, poslali bi specijalnom diplomatskom poštom taj eksponat u Beograd gde bi ga stavili u predsednički bunker – pošto Narodni muzej evropske Srbije ne radi već osam godina („a ka’ će ne znamo…“).

Koje to evropske vrednosti Srbiji donosi EU? Da li je reč o demokratiji? EU je birokratska tvorevina čiji se izaslanici otvoreno protive vladavini ustanova u Srbiji. Od samog početka oni u Srbiji traže partnerstvo sa autoritarnim faktorima: popularnim i isuviše uticajnim vođama, svemoćnim partijskim oligarhijama i paracivilnim sektorom. Hoćete li da vam od pevaljke, boksera ili otporaškog nadničara – evro-juloidni mediji i nekolikofondova naprave „novog Karađorđa“? Da li neko ozbiljan može da tvrdi da u milijardama koje u Srbiji odu na korupciju nisu i stotine miliona zvaničnog evropskog novca kojim „Srbima menjaju svest“? Promena svesti ili lobotomija? Treba da pozdravimo nezavisnost Kosova i nemo posmatramo ukidanje Republike Srpske; da prihvatimo da je ispravno bez demokratskog legitimiteta tražiti autonomiju za Vojvodinu, ali ne i za Istru… A tek ekonomija? Koliko među privatizacijama koje zanimaju EU ima onih koje su njihove moćne članice nametnule našim vladama?

Od Eduarda Kukana, predstavnika Evropskog parlamenta, čuli smo da Srbija neće biti primljena u EU do 2022. godine. Pre osam godina naprednjaci su bili radikali, za osam godina Srbija može od države da postane savez država… Srpski narod svakako ne bi (za razliku od nesrećnih Ukrajinaca) ušao u građanski rat ako bi evropske integracije bile prekinute. Mada, sankcionisali bi nas uvereni da smo svi mi populistički bednici koji ne mogu da žive bez pozajmljenog novca. A možda bi se pojavili „teroristi“ koji bi opravdali buduću okupaciju Srbije… Videli smo šta su naši „prijatelji“ na drugim stranama sveta. Zvanična Srbija naziva „prijateljima“one koji njenim građanima čine nepravdu.

Srpska javnost danas liči na osobu koja je pred teškim nervnim slomom. Autistična i populistička opcija, koja je gotovo dve decenije teško opterećivala nejaku srpsku demokratiju, pre nekoliko godina je promenila stranu. Svi su zadovoljni. Stranačka vođstva se otimaju o neoglodane ostatke narodnog bogatstva, nikada nije bilo više imenovanja i postavljenja u državi. Demokratski blok, odavno bezidejan i zavisan od EU, raspao se pred nemoralnošću potpune predaje Briselu. Inače najnezadovoljniji narod u Evropi sada nema novine, televiziju, službu koja bi ga trovala protiv loše politike kojom je Srbija nepromišljeno i bezrezervno prihvatila sve ono zbog čijeg je odlaganja platila nepodnošljivu cenu i što bi promišljenim i hrabrim pregovorima u značajnoj meri bilo izbegnuto. Srećom tu su ružni, bogati i nepopularni opozicionari… Poslužiće dok se mnogo ne zagladni.

Predsednik republike snimio je spot. Ne peva. Kaže, on je zaslužan za početak pregovora i Briselski sporazum, pošto je prethodno sačinio platformu o Kosovu i Metohiji. Ne kaže da je platforma podrazumevala da KiM ostane autonomna pokrajina u Srbiji, da srpska zajednica opština postane deo kosovskog ustava, da ima policiju i sudove a ne da im Tačijeva vlada imenuje komandira i regionalni sudijski panel… Ali koga je briga dok je popularnost visoka. Ustav je ionako od pravne postao filozofska kategorija.

Kako danas izgleda budućnost srpskog naroda na severu Kosova i Metohije? Ona je malo različita od sudbine Vukovara i Sremsko-baranjske oblasti posle Erdutskog sporazuma. Bezuslovna reintegracija, progon, zastrašivanje, laži… Gradonačelnik severne Mitrovice (izabran na sumnjivim izborima) povukao se zgađen lažima. Njegov protivkandidat je od strane albanofilskog Euleksa zatvoren zbog navodnih ratnih zločina. Treći uglednik je ubijen… Za svaku demokratsku vlast, ovim je i konačno propao Briselski sporazum. Šta je problem ? I Albanci su prvo glasali za Miloševićevu promenu ustava, pa su se posle predomislili. Nevolja je u tome što sloboda košta i mi ćemo tu cenu jednom morati da platimo… Mi ili naša deca.

Čedomir Antić