Србија долази себи: У Шапцу парастос за жртве комуниста

Нешто више од стотину људи, први пут после 74. године, у Шапцу прошетало је такозваном стазом смрти, која води од тадашњег истражног затвора, чија зграда се и данас налази у строгом центру града, па све до старог железничког моста на реци Сави. На тај мост људи су довођени од октобра 1944. па до средине маја наредне 1945. године, где су убијани на најсвирепије начине, углавном клањем, чекићима и маљевима. Наводно, да пуцњима из ватреног оружја не би ,,узнемиривали народ“, иако су сви грађани живјели у страху и знали шта се ради. Сви они који су били монархистичког опредељења, или се једноставно нису слагали са новим комунистичким режимом, били су на мети Титових “ослободилаца“. У том периоду  нешто више од стотину људи су са моста бачени у Саву, пише у тексту објављеном на сајту „Погледа“.

О страдању тих људи се деценијама ћутало, све до периода од пре неких 10–15. година, када се о њима почело говорити, додуше доста стидљиво, али ипак довољно често да би се могло чути нешто и на ту тему. Жалосно је једино што поједини и данас умањују број побијених, иако је та људска касапница “радила“ и нешто послије званичног завршетка рата.

Шетњу је организовао градски одбор Покрета обнова Краљевине Србије (ПОКС).  Након парастоса, у таласе реке Саве бачено је цвеће као израз поштовања за невине жртве, које ту пронађоше своје последње коначиште.

-Ову иницијативу шабачког ПОКС-а подржали су и припадници Равногорског покрета Шабац, Градски одбор Двери, као и чланови удружења Церски марш. Шетња је забележена оком камере локалне Телевизије АС. Намера је да овај скуп постане традиционално окупљање, све док уместо октобарског наводног ослобођења не почнемо обележавати сећање на ове узалудне и невине жртве једног болесног једноумља. Никада се нећемо опоравити ни као народ ни као држава, све док се будемо поносили онима којих треба да се стидимо док и будемо заборављали оне којима треба да се поносимо, саопштили су организатори.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: