Срби за Србе: Сложно до нове куће за Раичевиће из села Блато код Сјенице
Породица Раичевић са Пештера
Седам километара од пута, лошим макадамом, кроз шуме и брда, долази се до посљедње куће у селу Блато, у којој своје детињство проводи четворо златних Раичевића. Овде, гдје живе, чује се само лавеж паса, топот коња и вјетар који цвили.
Планина Пештер и општина Сјеница познате су по суровим условима. Тешки услови и удаљеност од школе не спрјечавају мале Раичевиће да буду најредовнији у школи.
На питање како иду у школу, четрнаестогодишња Миљана уз осмијех одговара: „Школа нам је на 11 километара, сваког дана пјешачимо. Некад нас комшија повезе ладом бар у једном правцу. Овдје је супер, али ми је жао што смо много далеко, па нам нико не долази. Ја сам само једном била код другарице.”.
Раичевићи живе у 80 година старој брвнари у сеоској идили.
„Имамо девет оваца, шест кокошака и пет крава. Краве су Ђина, Дуња, Веса, Ружа и Шара. Миљана их музе, а ја их чувам”, наводи дванаестогодишња Вања.
На то, најмлађи Радослав (10) узвиком додаје: „Имамо и коња! Јашем га сваког дана, сада ћу вам показати.”.
Раздрагана, паметна дјечица, вриједни родитељи, здрави сви. Рекло би се – па шта фали овим људима?! Ипак, није све тако сјајно. Село Блато у јесен и зими оправдава свој назив.
dome dome ko o cemu posrbice …gedzovanski janjicari o malome mokrome lugu…