Срби не признају лаж о Сребреници: Резолуција без основа, али са политичком позадином
Илустрација
У тренутку када Србија води дипломатску борбу за очување Косова и Метохије, а српски народ у Републици Српској брани право на постојање, у самом срцу Београда, у Скупштини, група домаћих политичких актера отвара нови фронт против сопствене државе – подносећи предлог резолуције којом се Србија проглашава одговорном за „геноцид у Сребреници“.
Павле Грбовић, политички бивши младић наде, сада савезник Сулејмана Угљанина и Шаипа Камберија, предводи групу која тражи да се 11. јул обележава као дан сећања на „геноцид“ и да Србија коначно себе прогласи кривом. У документу се чак предлаже да се кривица институционализује у образовном систему и правосуђу – дакле, да се деца уче да су њихови очеви и дедови злочинци, и да свако ко изговори другачије буде санкционисан.
И све то у парламенту државе која никада није признала наратив о геноциду, државе која је већ 2010. осудила злочин у Сребреници, али није пристала на лаж о геноциду – јер геноцида није било.
Савез под туђом заставом
Да би апсурд био већи, ову иницијативу не подносе представници Бошњака или страних амбасада – већ „српски“ посланици који у савезу са отвореним лобистима Аљбина Куртија покушавају да Србију представе као кривца за наводни геноцид, док њихови партнери отворено подржавају независност тзв. Косова.
Шта ради Павле Грбовић у тој групи? Како је политички наследник Ђиласове опозиције завршио раме уз раме са Камберијем, човеком који се не либи да српску државу назове претњом миру и заштитником ратних злочинаца? И шта значи то што ова група тражи „да се осигура кажњивост за негирање геноцида“ – ако не увођење новог вида политичке цензуре?
Све то није ништа друго до унутрашње самообрачунавање, вођено спољним притисцима, којим се народ коме је већ намењена улога историјског кривца треба коначно „преумити“.
Фалсификовање истине под окриљем „помирења“
Подсетимо, 2021. године независна међународна комисија, коју је предводио израелски професор Гидеон Грајф, утврдила је да у Сребреници није било геноцида. Страдало је, према том извештају, до 3.500 Бошњака, већином припадника оружаних формација, и преко 2.000 Срба. Грајф је истакао да је рад комисије заснован на науци и истини, без политичког утицаја. Његов став деле и личности попут Ефраима Зурофа, бившег директора Центра „Симон Визентал“, који је више пута истакао: „То није геноцид, то је ратни злочин.“
