Sprovodna pojka

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, crne žlezde koja luči nemoral.

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, skršenih tradicionalnih štaka (tradicionalnih proteza), nasred puta, u prašinčini, bespomoćnog bogalja.

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, babe koju gone da džogira, koju gone da trči se… i trči se, trči se sulumija u odsustvu subjekta, upregnuta u marvinsku zapregu zarđalu bez brojčanika (ali ono što nema cilja nema razloga da se ikada zaustavi dok se ne surva), i štoće mu brojilo.

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, crnogorskih brkova kao simbola homoseksualaca.

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, u kojoj će majka i sestra biti meta najprimitivnijeg voajerizma, prikazane kao ljubavnice biza.

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, koja menja veru ne menjajući boga.

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, vehabije iz Ulcinja, jošte rodom ispod Donjeg Vakufa, koja laje na svetosavlje, laje da je svetosavlje kužno (prvi dukljanski kanon); da me nije bilo strah bidona iz Pipera, bošnjačke ćase, jorgovana muslimanskog, pokatolice i prikatolice sa Srpskog Primorja koji naizmenice sikću da je svetosavlje kužno.

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, realanog potonjeg priviđenja jugoslovenskog judaizma po besudnoj kamenoj pustinji.

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, dna okrenutog prema gore, i na vrhu istaknutog njihovog barjaka.
I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, na čijem je čelu sodomit.

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, ekonomskih dužnosnika, pljačkaša, na koje smo, odnedavno, prinudili svoju svest; antisrpstva, u stvari, modela, oblika, malih, pljačkaških preduzeća. (Forme antisrpstva u nezavisnoj Crnoj Gori koja prerasla u formu tzv. nezavisnog kapitala).

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, da pojam – nezavisna – nije postao antitelo same nezavisne. Tako mračnim ticalima dopirući do dna šovinizma, klijajući umesto i na mesto slobode, odn. takozvane demokratije. (Na Balkanu je postojala samo još jedna tzv. država sa tim ubilačkim znakom!)

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, pljačke koja je postala zanat, jošte takav zanat koji doživeo progres da se ukradeno opet krade, i opet ukradeno ukradenog krade, i, od, ukradenog, opet, ukradenog, potkrada, da, se, krade, krađa, i, tako, ukrug,

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, bez igde ičega literarnog već samo i samo stvarnog, nemoralnog, u stvari paradoksalnog limita stvarnog, nemoralnog najsličnijijeg prisilnoj ejakulaciji. (Da me nije bilo strah nasilne ejakulacije organa koji je u plamenu veneričnih bolesti).

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, (bolne, bolne polucije po armani odelu).

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, policijskog bizara, njuškala oko tuđih kućara jošte promovisanog u vodećeg nacionalnog pisca, da me nije bilo strah nemoralne babe sa kozjom bradicom, koja se jošte detetom igrala po dvorištu Jusovačke apsane, voajerke-memoarke, šupljeg piperskog bidona iz kojeg se prolivaju šovinističe spirine, da me nije bilo strah dukljanoskog pesnika bez podsvesti, kojega nikakva psihoanaliza ne može obuhvatiti, da me nije bilo strah Crne Gore koja nasleđuje zločin sa Kopiljskih bregova, i kumovoga krvavoga kačamaka.

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, potonje oaze kloniranih komunista (jošte bradatih komunista), da me nije bilo strah zadnjeg balkanskog ideološkog otpadka.

I ja bih bio za nezavisnu Crnu Goru da me nije bilo strah ovakve nezavisne Crne Gore, uništene kulture metafore, da me nije bilo strah ovakve Crne Gore lišene svake iluzije.