Споразум између САД и Украјине: Анализа стратешког партнерства и импликације на мировне преговоре

Пише: мр Дејан Абазовић

Споразум између Сједињених Америчких Држава (САД) и Украјине, потписан 30. априла 2025. године у присуству високих званичника обје земље, представља значајан корак напријед у јачању економске и стратешке сарадње. Фокус овог партнерства је јасно усмјерен на експлоатацију богатих природних ресурса Украјине, укључујући ријетке земне елементе, нафту, гас и друге кључне минерале. Ова анализа дубински преиспитује кључне аспекте овог споразума, почевши од структуре и циљева, преко функционисања инвестиционог фонда и расподјеле средстава, до елемената војне сарадње и неизбјежне реакције Русије. Посебан осврт биће дат на потенцијалне импликације овог споразума на мировне преговоре између Русије и Украјине, у којима САД имају улогу посредника.

Структура и циљеви споразума

У самом темељу споразума лежи успостављање равноправног партнерства, са подјелом од 50:50 између САД и Украјине. Основни циљ је заједничко истраживање, експлоатација и прерада минералних ресурса који се налазе на територији Украјине. Важно је нагласити да, како је потврдио и сам споразум, Украјина задржава пуно власништво над својим ресурсима, укључујући сва подземна богатства и постојеће инфраструктурне капацитете. С друге стране, САД се обавезују да ће обезбиједити неопходну технологију, финансијски капитал и стручну експертизу за реализацију заједничких пројеката. Споразум је стратешки осмишљен са циљем формирања моћног инвестиционог фонда који ће директно финансирати пројекте везане за рударство, енергетски сектор и свеукупну обнову Украјине. Један од кључних приоритета је транспарентност у управљању фондом и обезбјеђивање обостране економске користи за обје партнерске стране.

Кључне одредбе споразума јасно дефинишу равноправну расподјелу прихода остварених експлоатацијом ресурса, гдје ће и САД и Украјина добити по 50%. Додатно, приходи генерисани из овог фонда биће ослобођени пореза у обје земље, што представља значајан подстицај за будуће инвестиције. Коначно, споразум мора проћи формалну ратификацију у украјинском парламенту, Врховној Ради, прије него што званично ступи на снагу.

Функционисање инвестиционог фонда

Инвестициони фонд заузима централно мјесто у овом споразуму, а његова основна сврха је финансирање кључних пројеката који ће подстаћи ефикасну експлоатацију украјинских ресурса и убрзати процес обнове земље након сукоба. Према доступним информацијама, фонд ће се формирати комбинацијом капиталних улагања из САД, трансфера напредних технологија и потенцијално, средстава која ће САД привући од других међународних партнера. Очекује се да ће фонд функционисати најмање десет година, са јасним фокусом на дугорочни економски развој Украјине.

Премијер Украјине Денис Шмихал је у својим изјавама потврдио неке кључне аспекте функционисања фонда. Он је, наиме, истакао да би се “америчка војна помоћ могла рачунати као дио доприноса САД фонду“, што отвара могућност да се постојећа или будућа војна подршка преусмјери у овај економски аранжман.

Фондом ће управљати заједнички одбор у којем ће сједјети представници обје државе, а успостављени су строги механизми за обезбјеђивање транспарентности и детаљног праћења свих финансијских токова. САД су преузеле обавезу да активно ангажују додатне партнере, укључујући приватне компаније и друге заинтересоване државе, како би се додатно повећале инвестиције у фонд. Овај напор је додатно подржан политиком нултих царина која ће важити између САД и Украјине.

Расподјела средстава фонда

Средства прикупљена у инвестиционом фонду првенствено су намијењена за три кључне области. Прва је финансирање истраживања и експлоатације ресурса, што укључује геолошка истраживања, развој рударских операција и изградњу неопходне инфраструктуре за прераду ријетких земних елемената, нафте и гаса. Друга важна област је обнова Украјине, гдје ће се дио прихода усмјеравати на реконструкцију ратом разорене инфраструктуре, укључујући енергетске системе, транспортне мреже и стамбене објекте. Трећа област представља улагање у свеукупни економски развој Украјине, кроз инвестиције у отварање нових радних мјеста, програме обуке радне снаге и развој технолошких капацитета унутар земље.

Према одредбама споразума, фонд ће приоритетно улагати у развој Украјине током првих десет година свог постојања. То значи да ће значајан дио остварених прихода бити реинвестиран у локалну економију прије него што се почне са расподјелом профита.

Елементи војне сарадње

Иако је примарни фокус споразума на економској сарадњи, постоје јасне назнаке да он укључује и одређене елементе војне сарадње, иако они нијесу експлицитно дефинисани у јавно доступним информацијама. Један од кључних аспеката је већ поменута могућност да се америчка војна помоћ рачуна као дио доприноса САД фонду, што је потврдио премијер Шмихал. Ово сугерише флексибилност у начину на који САД могу испунити своје финансијске обавезе према фонду. Додатно, споразумом се предвиђа могућност да САД обезбиједе Украјини додатне системе противваздушне одбране као дио своје технолошке подршке, што је, према изворима блиским преговорима, било од кључног значаја за украјинску страну.

Са америчке стране, Бијела кућа је нагласила да овај споразум шаље јасну поруку Русији о непоколебљивој посвећености САД миру и стабилности у Украјини. Иако споразум не садржи формалне безбједносне гаранције које је Кијев тражио, ова изјава индиректно указује на геостратешки значај овог аранжмана.

Контроверзе и изазови

Споразум је изазвао различите реакције у међународној заједници. У Украјини, критичари изражавају забринутост због потенцијалне економске зависности од САД, посебно имајући у виду раније америчке захтјеве за већом контролом над украјинским ресурсима. Недостатак експлицитних сигурносних гаранција додатно подстиче скептицизам у дијелу јавности. Са друге стране, у САД, споразум се промовише као стратешки важан корак у смањењу зависности од Кине када су у питању ријетки земни елементи, али се истовремено постављају питања о дугорочној економској исплативости ових значајних улагања. У ширем међународном контексту, постоји забринутост да би овај аранжман могао додатно заоштрити тензије са Русијом, посебно у тренутној геополитичкој клими.

Руски коментар на споразум

Званична реакција Русије на потписани споразум од 30. априла 2025. године још увијек изостаје. Међутим, ранији коментари руског предсједника Владимира Путина, датирани са почетка 2025. године, пружају увид у могући руски став. Путин је тада изјавио да потенцијални споразум између САД и Украјине о ријетким минералима “не изазива забринутост” за Русију, наглашавајући да Русија посједује знатно веће резерве ових ресурса, укључујући и оне на “новим територијама”, што је алузија на окупиране дјелове источне Украјине. Такође је изразио спремност Русије да привуче стране партнере, укључујући и америчке компаније, за експлоатацију ресурса на тим територијама, које Русија сматра дијелом своје федерације.

Овакав став сугерише да званична Русија покушава да умањи значај споразума између САД и Украјине, истичући своју доминантну позицију у погледу минералних ресурса. Руски наратив наглашава самодовољност и стратешку предност, посебно у контексту контроле над значајним дијелом украјинских ресурса. Ипак, изостанак званичног коментара на сам потписани споразум може указивати на опрезну стратегију Москве, која вјероватно чека даљи развој ситуације, посебно у контексту мировних преговора.

Дан након потписивања, високи руски безбједносни званичник Дмитриј Медведев је изјавио да потписивање предметног споразума значи да је амерички председник Доналд Трумп приморао Кијев да плати будуц́у америчку војну помоц́. Такође, Путин је раније изјавио: “Сви успјеси у преговорима зависе од наших успјеха на бојном пољу“. Ове изјаве имплицирају да Русија не сагледава овај споразум као пут ка убрзању завршетка рата.

Утицај на мировне преговоре између Русије и Украјине

Споразум између САД и Украјине несумњиво има потенцијал да значајно утиче на динамику мировних преговора између Русије и Украјине, у којима САД активно посредују. Стварни ефекат овог споразума зависиће од сложене интеракције: реакције Русије, унутрашње политичке ситуације у Украјини и стратешких приоритета САД.

Са геополитичког аспекта, Бијела кућа је јасно ставила до знања да споразум “шаље поруку Русији” о посвећености Трумпове администрације “слободној, сувереној и просперитетној Украјини“. Ово се може тумачити као покушај САД да ојачају своју преговарачку позицију, сигнализирајући Русији дугорочни економски и стратешки интерес у Украјини. Међутим, Русија би ово могла доживјети као директну провокацију, посебно имајући у виду потенцијалну војну подршку која је имплицитно укључена у споразум. С друге стране, ранија Путинова изјава о спремности за сарадњу на “новим територијама” сугерише да Русија можда неће директно оспоравати споразум, већ ће покушати да га искористи као аргумент за сопствене економске предлоге у преговорима.

Економска димензија преговора је такође кључна. Успостављање инвестиционог фонда који привлачи западне инвестиције у украјинске пројекте може ојачати економску стабилност Украјине и смањити њену зависност од директне војне помоћи, чинећи је отпорнијом у преговорима. Међутим, Русија би могла искористити чињеницу да значајан дио украјинских минералних ресурса остаје под њеном контролом као преговарачки адут. Извјештаји сугеришу да руски услови за мир укључују непризнавање Крима и четири окупиране области као дијела Украјине, што директно угрожава економске интересе САД дефинисане споразумом.

Војна и безбједносна питања су нераскидиво повезана са преговорима. Иако споразум не нуди експлицитне сигурносне гаранције, индиректна војна димензија, кроз потенцијалну војну помоћ и системе противваздушне одбране, може отежати преговоре. Русија категорички одбацује присуство НАТО-а или страних трупа у Украјини, а њени званичници су више пута нагласили да ће Русија самостално формирати своју позицију, независно од било каквих страних договора. Оно што је несумњиво, Русија ће наставити да користити стратегију “џудо дипломатије” у процесу преговора (што заслужује посебну анализу – прим. аут.).

Према извјештајима, разматра се оквир за прекид ватре, укључујући потенцијални тридесетодневни прекид непријатељстава и шири мировни споразум, са елементима преузетим из преговора у Истанбулу 2022. године. Споразум о минералима могао би ојачати преговарачку позицију Украјине, али истовремено може подстаћи Русију да појача своје захтјеве, посебно у вези са територијалним питањима и укидањем санкција.

Унутрашња динамика у Украјини такође игра значајну улогу. Контроверзе око недостатка безбједносних гаранција и страха од економске зависности од САД могу ослабити унутрашњу подршку Зеленском у преговорима, посебно ако Русија искористи ове тензије у пропагандне сврхе. Слабија унутрашња кохезија могла би отежати постизање консензуса о мировним условима.

Потреба мировног баланса

Споразум између САД и Украјине о ријетким земним елементима и рудним богатствима представља амбициозан покушај да се искористе украјински ресурси за економску обнову и јачање стратешког партнерства. Инвестициони фонд, са својим десетогодишњим мандатом, има потенцијал да трансформише украјинску економију, али његов успјех зависиће од транспарентног управљања и способности привлачења додатних партнера. Иако укључује елементе војне сарадње, недостатак експлицитних безбједносних гаранција остаје кључни изазов. Русија, упркос званичном минимизирању значаја споразума, може га доживјети као пријетњу својим интересима, што би могло закомпликовати мировне преговоре. Споразум јача економске и потенцијално војне везе између САД и Украјине, али може подстаћи Русију да појача своје захтјеве у преговорима, посебно у вези са територијалним питањима и санкцијама. Коначни успјех мировног процеса зависиће од способности свих страна да пронађу баланс између економских интереса, безбједносних приоритета и територијалних питања, уз избјегавање даље ескалације тензија.

Извор: Технополитика.ме

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: