„Спопала га је ужасна жеља да нешто запали… У том периоду ни о чему другом не би могао да размишља“, пише у пресуди за подметање пожара једном Новљанину у коју је Радио Слободна Европа имао увид.
Основни суд у Херцег Новом утврдио је да је тада деветнаестогодишњи младић крив за изазивање 12 пожара током љета 2022. Осудио га је на годину затвора.
Пожаре је подметнуо на територији Херцег Новог, чији су ватрогасци августа 2022. године данима – уз подршку хеликоптера Војске Црне Горе – покушавали да спасу више стотина хиљада метара квадратних шуме.
Прије тога је, пише у пресуди, покушао да се запосли као ватрогасац.
Три године касније, јула ове године, поново је ухапшен због сумње да је подметнуо нове пожаре у том приморском граду.
Коментаришући пожаре који су овог љета захватили Црну Гору, премијер Милојко Спајић је казао да подаци указују да су неки подметнути и да се морају пооштрити казне за пироманију.
“Таквим потезима су неке земље у региону које су сада чланице Европске уније, као што је Хрватска, значајно смањиле преваленцу пироманије”.
Казне пооштрене 2023, могуће да ће бити поново
А на предлог Министарства правде Спајићеве Владе, већ су прије годину и по пооштрене казне за изазивање пожара.
Наиме, црногорски посланици су децембра 2023. подржали да се минимална казна за кривично дјело изазивање опште опасносности по имовину или животе повећа са шест мјесеци на годину, а максимална са шест на 10 година.
Том приликом су пооштрене и казне за случајеве у којима пожар доведе до тешких повреда или смрти – минимална са једне на двије, а максимална са 10 на 15 година.
Министар правде Бојан Божовић поручио је средином августа ове године да ће његово Министарство покренути нову расправу о могућем пооштравању казни.
Питање је да ли се ове законске могућности у судској пракси довољно спроводе да превенирају нова подметања пожара?
Из Министарства нису одговорили на упит РСЕ да прокоментаришу досадашњу казнену политику судова у овој области.
Петина ослобађајућих пресуда
Радио Слободна Европа анализирао је педесетак пресуда за пожаре које су црногорски судови донијели у посљедњих пет година, од 2020.
Од тога су у десетак случајева донијете ослобађајуће пресуде.
У случају осуђујућих пресуда, да ли ће казна бити виша или нижа зависило је од различитих фактора – да ли су подметнути или не, да ли су починиоци раније осуђивани, имају ли дјецу, да ли се оштећени придружио гоњењу…
У готово 30 одсто случајева изрицане су условне казне, углавном за пожаре изазване цигаретама или свијећама.
У 10 одсто су затворске казне од тада минималних шест или мање мјесеци, а у 30 одсто – од шест мјесеци до године.
У 15 одсто случајева изречене су дуже казне, од годину до двије.
Затворска казна дужа од двије године изречена је у само пет одсто осуђујућих пресуда.
Примјери из праксе
На три мјесеца је осуђен 66-годишњак који је намјерно запалио кућу супруге у Подгорици, а на шест мјесеци младић који је изазвао пожар у возилу затвора којим је доведен на суђење у Бар.
На седам мјесеци и надокнаду штете – а на основу споразума о признању кривице – осуђен је њемачки држављанин који је у Подгорици запалио “порше”, након чега се ватра пренијела на два сусједна возила – још један “порше” и “мерцедес”.
На мјесец дуже осуђена су двојица мушкараца на сјеверу Црне Горе јер су 2019. – у размаку од пола године – два пута подметали пожар у истој кући.
Особа која је подметала пожар је казала да је по наговору друге то радила како би надомјестила дуг од 1.200 еура за кокаин.
На казну од годину и по осуђен је Бјелопољац, за кога је суд утврдио да је након свађе са оцем изазвао пожар у породичној кући.
Том приликом је његов отац задобио тешке повреде у виду опекотина другог и трећег степена на 60 одсто тијела.
У серији подметања пожара на аутомобилима у Подгорици учествовале су три особе.
На казне од по двије године и три мјесеца осуђене су двије, а једна на годину и три мјесеца.
Наиме, суд је утврдио да је децембра 2019. један од њих дао новац другој двојици да запале аутомобиле на једном ауто-плацу. Два возила су запаљена, док је још 15 било угрожено.
Затим су јануара 2020. по његовом наговору запалили још један.
Истог мјесеца још један, но суд није могао да утврди да је иста особа наручилац паљења.
Двојица извођача су зависници од хероина па је суд наложио њихово лијечење.
Строже казне за подметање пожара од тих нису изрицане према пресудама које је Судски савјет доставио Радију Слободна Европа.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
