Spomenik čuvenom crnogorskom junaku koji je živeo i sahranjen u Nišu biće saniran
1 min read
Staro groblje u Nišu nedavno je očišćeno, a sa čišćenjem su i mnogi spomenici, koji su do nedavno urasli u korovu ugledali svetlost dana. Tako su Nišlije saznale da se na ovom memorijalnom kompleksu nalazi i grob serdara Jola Piletića.
Jole Piletić (Piperi, Crna Gora, 1814. – Niš, 1900.) je bio je serdar, junak iz crnogorske bitke na Grahovcu 1858. i u crnogorsko-turskom ratu za nezavisnost 1878. Nakon što se 1880. godine sukobio sa knezom Nikolom, napušta Crnu Goru i seli se u Niš. Udruženje Crnogoraca jugoistočne Srbije povodom 120 godina od smrti čuvenog junaka, koji je poslednje dve decenije života proveo u Nišu pokrenulo je inicijativu da se spomenik nad grobom obnovi, kako bi se na dostojanstven način sačuvalo sećanje na jednog od najpopularnijih crnogorskih junaka i vojskovođa čije su čojstvo i junaštvo opevani i u brojnim pesmama.
Miloš Paović, predsednik Udruženja rekao je da bi se sanacijom spomenika ukazalo na veli istorijski doprinos Piletića, koji je i svojevrsni simbol crnogorskih iseljenika na jugu Srbije. Od srpske vlade Jole Piletić dobio je kuću, imanje i penziju. U srpsko-bugarskom ratu 1885. serdar Jole učestvovao je kao dobrovoljac, zajedno sa Nikolom Rašićem. Nakon smrti sahranjen je, uz najveće počasti, na Starom niškom groblju.
„Spomenik nije odoleo vremenu, loše je održavan i u lošem je stanju. Prema analizi stručnjaka, potrebni su obimni sanacioni radovi. On je i pod zaštitom, pa nam je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Niša izdao uslove za obavljanje sanacije. To podrazumeva da će spomenik dobiti izgled što sličniji prvobitnom iz perioda kada je nastao. Ideja našeg udruženja je da sanacijom spomenika podsetimo na lik i delo serdar Jola, istaknemo njegov značaj i podsetimo na zajedničku borbu crnogorskog i srpskog naroda za slobodu“, rekao je Paović.
Elaborat sanacionih radova uradila je Arhitektonska agencija. To rešenje potrebno je da odobri Zavod za zaštitu spomenika. Nakon toga sledi pribavljanje svih potrebnih dozvola i sami radovi. Vrednost radova biće između 1.5000 i 2.000 evra. Paović kaže da će kompletna sanacija spomenika biti obavljena do proleća.
Serdar Jole Piletić je dao veliki doprinos u borbi za slobodu Crne Gore, ali i za stvaranje građanskog društva u tek oslobođenom Nišu, od 1879. do smrti.
„On je bio veliki junak, heroj sa Vučjeg Dola, ali i lični prijatelj kralja Milana Obrenovića i jedan od najvećih poznavalaca običajnog prava. Poštovan je i danas među pripadnicima dva bratska naroda, a Crnogorci koji žive sada na jugu Srbije, doživljavaju ga kao svojevrsni simbol svih iseljenika iz Crne Gore, koji su nakon Berlinskog kongresa naselili opustele krajeve prema Turskoj (Kosovu). Pradedovi većine nas su tada postali čuveni Krstaši u Topličkom i Jablaničkom okrugu i bili na braniku Srbije, ali učestvovali i u svim kasnijim oslobodilačkim ratovima koje je vodila Srbija. Serdar Jole je bio najpoštovaniji među njima“, rekao je Paović.
Preci većine Crnogoraca, koji danas žive na teritoriji jugoistočne Srbije, došli su u ove krajeve upravo u tom dvadesetogodišnjem periodu kad je on živeo u Nišu. Bio je jedan od najpoštovanijih ljudi u tek oslobođenom gradu i imao je stalan termin za prijem u niškom kraljevom dvoru.
Jole Piletić rođen je u Piperima 1814. godine, a od svoje 12. godine, pa sve do 1878. godine, učestvovao je u svim značajnijim bojevima za slobodu Crne Gore. Bio je nosilac najvećih ruskih, crnogorskih i srpskih odlikovanja, a u bici na Vučjem Dolu zarobio je Omer-pašu. Pola veka je verno služio crnogorskim vladarima iz dinastije Petrović – Njegošu, knjazu Danilu i knjazu Nikoli, s kojim je došao u sukob, pa je 1879. godine napustio Crnu Goru i odselio u Niš. Živeo je u naselju Palilula, a tu pored njega su se naselili i drugi viđeniji Crnogorci, te su Nišlije taj deo grada nazvali „Crnogorsko naselje“.
Umro je u Nišu 5. januara 1900. godine. Njegova snaha Marija je kasnije na Starom niškom groblju podgla lep spomenik svom slavnom svekru, svom suprugu, Jolevom sinu Miroslavu, i sebi.
(Niške vesti)
Crnogorci iz doba jola i.marka i ovi crnogorci komunisti ustaše sa sahovnicama nema dodirnih tačaka ni u.ludilu
Serdar Jole, gleda sa kule,
dzeferdar pali, kukaju bule…
POČIVAJ NAM U MIRU VELIKI CRNOGORSKI SERDARE I SRPSKI SINE IZ SLAVNIH PIPERA!
i kralj sandro zaboravio telo RADOMIRA PUTNIKA ZA SEDAM GODINA U FRANCUSKOM PODRUMU ODJERAO I PONIZIO MISICA VOJVODA STEPA U CACKU NIJE OD SANDRA NISTA HTEO A NAJMLADJEG VOJVODU BOJOVICA PROTERAO DA DJECU UCI SANDRO I NIKOLA ISTI A HEROJI I JUNACI KOJE BOG VENCA DAROVIMA ISTI AL NE KO NIKOLA I SANDRO NO KO SVAKI CASTAN COVEK
Duka Brate u Hristu, ovi „patrijote“ su uz mnogo truda i blagoslov Mitropolita Amfilohija podigli velelepnu spomen-bistu, koju je ispred Manastira Sv. Stefana Piperskog – Ćelija Piperska, osveštao danas dostojno blaženopočivši AEM Amfilohije. Tada su organizatori, Društvo Pipera i prijatelja „Pipo“ dobili obećanje da će srpska braća registrovati kao istorijski spomenik,vječnu kuću Serdara Jola. Evo to se konačno i ostvarilo. Valja, istine radi, zapamtiti i činjenicu da je inicijativu o uređenju Jolevog grobnog mjesta još 70-tih godina prošlog vijeka pokrenuo književnik, prof. Branislav Bane Novakov Ivanović u komunikaciji sa Jolevim potomcima prilikom prikupljanja artefakta za Muzej Marka Miljanova na Medunu. Duka, trebalo je „ubijediti“ komunističke vlasti, a vlasti DPS nijesu ni htjele da se osvrnu, čak su i ometali na sve moguće i nemoguće načine. Tako, moj Duka, ne sudi bez elementarnih bar dokaza. Još ima živih Jolevih i Markovih poštovalaca koji pamte i koji su živote ugradili u čuvanje tradicije. ( Ovaj tekst je namjerno pisan latinicom, kako bi brat Duka mogao da pročita…)
Veseli Nidžo je rašćera sve heroje koji su mu stvorili Crnu Goru, pa je dočekao goru sudbinu od njihove! Ima Boga!
Ocigledan Dokaz kako Srbija….
„Proganja Crnogorce“….
I Postuje Sve Sto je Srpsko….
PA Makar Bilo i iz CRNE GORE….
Naravno…. SRPSKE SPARTE….
Članku fali razlog svađe!
… Živio je pred kraj života u Nišu, a tu je, kao što vidimo, i sahranjen. Ne sporim.
Opet doodio je u Gornju Jablanicu nešto podalje Niša. Sa njim i vojvoda Peko Pavlović. Uz njih od viđenijih Srba crnogorskih još i vojvoda Žarko Lješeviće iz Pive, pa onda brigadir Krsto Turudija i mnozina još crnogorskih graničara koji su bili najbolja brana Srbiji od arnautluka!
Među njima i četiri mi od osmoro pranđed stričeva, četovođe ovamo granice spram Hercegovine!
… Znam južno srbijansku Jablanicu!
Tamo đe je vrijeme zatrobljeno još od njiovoga dolaska da pomožu odbranu Srbije na granici sa onda Turskom.
Tamo je ona stara Crna Gora! Ljudi pod oblake koji su do dana danjega sačuvali govor arhaični i stare običaje svojih pređa i zavičaja. Nijedna kuća bez gusala, svaka sa sjećanjem na jednom sebe tamo … Tamo, u ljute krše tamo oklen su im oci doodili.
… Vrijeme je još onda stalo u Gornjoj Jablanici. Deluje nestvarno. Taj povratak u bolju jednu prošlost!
Uz veliko ime SERDAR JOLE ILIJIN PILETIĆ, OBAVEZNO MORA DA IDE I IME VOJVODA MARKO MILJANOV POPOVIĆ I VOJVODA PEKO PAVLOVIĆ – NIKOLIĆ. NIJEDNA BIOGRAFIJA VELIKOG PIPERSKOG JUNAKA NIJE POTPUNA AKO SE U NJOJ NE POMINJU I OVI JOLEVI ŽIVOTNI JEDINSTVENI PRIJATELJI ! ONI SU ZAJEDNO I RIJEČJU, I LIKOM, I DJELOM ŽIVOTVORNO VASPOSTAVILI NENADMAŠNI ETIČKI PRINCIP KOJI JE PO MARKOVOJ KNJIZI KANONIZOVAN KAO – ČOJSTVO ( BRANITI DRUGOGA OD SEBE ) I JUNAŠTVO ( BRANITI SEBE I SVOJ OBRAZ I NAROD OD DRUGOGA ) !
Serdar Jole Piletic je kao i Vojvoda Marko Miljanov….
Moj Predak po Majcinoj Liniji…. I Obje Babe….
Pao u Nemilost Kralja Nikole….
Svako se Boji Onih koji su Pametni, a Junaci….
Kada je Kralj Nikola Zatrazio Pileticu da Vrati Sablju….
Serdar Jole je Lakonski Odgovorio:…
„Evo Gvozdja Gospodaru, No je SABLJA SERDAR JOLE….
Serdar Jole Piletic i Vojvoda Marko Miljanov….
Bili su Britke Sablje na Rijecima…. U Cojstvu i Junastvu….
To je Biografija Nasih Slavnih i Dostojnih Predaka….
… Najveći je, od sviju najveći, nedostižan, vojvoda kučki, Marko Miljanov Popović! Pa nekolike prazne skale …
Lasno je junakom biti, vas ih je u Crnu Goru bilo, broja im nema! A čojka ka igle u plastu sijena … Pa nas je Vojvoda opomenuo slovom svojim koje je znavenu čovjeku Knjiga!
Čovjek je onaj rijedak čovjek velika početna slova, onaj najređi, vojvoda Marko Miljanov.
Možda … Možda mu je, ne na istu skalu, samo uz rame bliži jedino pređa mi Simo Milutinov Kođošija, miljenik vladičin: … “ Srbi ne ljube lance“!
Poslijen nego je isuo žar iz lule na vlasulju francuskoga generala Marmona koji mu ispod stola tutnu ćesu zlatnika da ga odobrovolji ; pa će ovaj, malo što ga je palio, prezrivo još i da mu reče o Srbima i lancima!
Marko … Možda Simo, pa tek onda svi ostali. Svejedno reda i broja, i da hoćeš ne možeš da pogrješiš. Svaki je junaštvom isti.
Naše pređe …
Nijesmo im potomci … Bruke!
EEEEE… ZNADOŠE LI OVE PATRIJJOTE DO DANAS ZA OVI GROB
ČUVENOGA I ČESTITOGA SERDARA JOLA , PA DA DOPRINESU ČIŠĆENJU I RESTAURACIJI ???!!! DATI NAS JE TOLKO ZADUŽIO?!!! E CRNOGORCI , CRN VI OBRAZ , AKO JE IŠTA OD OBRAZA I OSTALO !!!