Споменик чувеном црногорском јунаку који је живео и сахрањен у Нишу биће саниран
1 min read
Старо гробље у Нишу недавно је очишћено, а са чишћењем су и многи споменици, који су до недавно урасли у корову угледали светлост дана. Тако су Нишлије сазнале да се на овом меморијалном комплексу налази и гроб сердара Јола Пилетића.
Јоле Пилетић (Пипери, Црна Гора, 1814. – Ниш, 1900.) је био је сердар, јунак из црногорске битке на Граховцу 1858. и у црногорско-турском рату за независност 1878. Након што се 1880. године сукобио са кнезом Николом, напушта Црну Гору и сели се у Ниш. Удружење Црногораца југоисточне Србије поводом 120 година од смрти чувеног јунака, који је последње две деценије живота провео у Нишу покренуло је иницијативу да се споменик над гробом обнови, како би се на достојанствен начин сачувало сећање на једног од најпопуларнијих црногорских јунака и војсковођа чије су чојство и јунаштво опевани и у бројним песмама.
Милош Паовић, председник Удружења рекао је да би се санацијом споменика указало на вели историјски допринос Пилетића, који је и својеврсни симбол црногорских исељеника на југу Србије. Од српске владе Јоле Пилетић добио је кућу, имање и пензију. У српско-бугарском рату 1885. сердар Јоле учествовао је као добровољац, заједно са Николом Рашићем. Након смрти сахрањен је, уз највеће почасти, на Старом нишком гробљу.
„Споменик није одолео времену, лоше је одржаван и у лошем је стању. Према анализи стручњака, потребни су обимни санациони радови. Он је и под заштитом, па нам је Завод за заштиту споменика културе града Ниша издао услове за обављање санације. То подразумева да ће споменик добити изглед што сличнији првобитном из периода када је настао. Идеја нашег удружења је да санацијом споменика подсетимо на лик и дело сердар Јола, истакнемо његов значај и подсетимо на заједничку борбу црногорског и српског народа за слободу“, рекао је Паовић.
Елаборат санационих радова урадила је Архитектонска агенција. То решење потребно је да одобри Завод за заштиту споменика. Након тога следи прибављање свих потребних дозвола и сами радови. Вредност радова биће између 1.5000 и 2.000 евра. Паовић каже да ће комплетна санација споменика бити обављена до пролећа.
Сердар Јоле Пилетић је дао велики допринос у борби за слободу Црне Горе, али и за стварање грађанског друштва у тек ослобођеном Нишу, од 1879. до смрти.
„Он је био велики јунак, херој са Вучјег Дола, али и лични пријатељ краља Милана Обреновића и један од највећих познавалаца обичајног права. Поштован је и данас међу припадницима два братска народа, а Црногорци који живе сада на југу Србије, доживљавају га као својеврсни симбол свих исељеника из Црне Горе, који су након Берлинског конгреса населили опустеле крајеве према Турској (Косову). Прадедови већине нас су тада постали чувени Крсташи у Топличком и Јабланичком округу и били на бранику Србије, али учествовали и у свим каснијим ослободилачким ратовима које је водила Србија. Сердар Јоле је био најпоштованији међу њима“, рекао је Паовић.
Преци већине Црногораца, који данас живе на територији југоисточне Србије, дошли су у ове крајеве управо у том двадесетогодишњем периоду кад је он живео у Нишу. Био је један од најпоштованијих људи у тек ослобођеном граду и имао је сталан термин за пријем у нишком краљевом двору.
Јоле Пилетић рођен је у Пиперима 1814. године, а од своје 12. године, па све до 1878. године, учествовао је у свим значајнијим бојевима за слободу Црне Горе. Био је носилац највећих руских, црногорских и српских одликовања, а у бици на Вучјем Долу заробио је Омер-пашу. Пола века је верно служио црногорским владарима из династије Петровић – Његошу, књазу Данилу и књазу Николи, с којим је дошао у сукоб, па је 1879. године напустио Црну Гору и одселио у Ниш. Живео је у насељу Палилула, а ту поред њега су се населили и други виђенији Црногорци, те су Нишлије тај део града назвали „Црногорско насеље“.
Умро је у Нишу 5. јануара 1900. године. Његова снаха Марија је касније на Старом нишком гробљу подгла леп споменик свом славном свекру, свом супругу, Јолевом сину Мирославу, и себи.
(Нишке вести)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Crnogorci iz doba jola i.marka i ovi crnogorci komunisti ustaše sa sahovnicama nema dodirnih tačaka ni u.ludilu
Serdar Jole, gleda sa kule,
dzeferdar pali, kukaju bule…
POČIVAJ NAM U MIRU VELIKI CRNOGORSKI SERDARE I SRPSKI SINE IZ SLAVNIH PIPERA!
i kralj sandro zaboravio telo RADOMIRA PUTNIKA ZA SEDAM GODINA U FRANCUSKOM PODRUMU ODJERAO I PONIZIO MISICA VOJVODA STEPA U CACKU NIJE OD SANDRA NISTA HTEO A NAJMLADJEG VOJVODU BOJOVICA PROTERAO DA DJECU UCI SANDRO I NIKOLA ISTI A HEROJI I JUNACI KOJE BOG VENCA DAROVIMA ISTI AL NE KO NIKOLA I SANDRO NO KO SVAKI CASTAN COVEK
Duka Brate u Hristu, ovi „patrijote“ su uz mnogo truda i blagoslov Mitropolita Amfilohija podigli velelepnu spomen-bistu, koju je ispred Manastira Sv. Stefana Piperskog – Ćelija Piperska, osveštao danas dostojno blaženopočivši AEM Amfilohije. Tada su organizatori, Društvo Pipera i prijatelja „Pipo“ dobili obećanje da će srpska braća registrovati kao istorijski spomenik,vječnu kuću Serdara Jola. Evo to se konačno i ostvarilo. Valja, istine radi, zapamtiti i činjenicu da je inicijativu o uređenju Jolevog grobnog mjesta još 70-tih godina prošlog vijeka pokrenuo književnik, prof. Branislav Bane Novakov Ivanović u komunikaciji sa Jolevim potomcima prilikom prikupljanja artefakta za Muzej Marka Miljanova na Medunu. Duka, trebalo je „ubijediti“ komunističke vlasti, a vlasti DPS nijesu ni htjele da se osvrnu, čak su i ometali na sve moguće i nemoguće načine. Tako, moj Duka, ne sudi bez elementarnih bar dokaza. Još ima živih Jolevih i Markovih poštovalaca koji pamte i koji su živote ugradili u čuvanje tradicije. ( Ovaj tekst je namjerno pisan latinicom, kako bi brat Duka mogao da pročita…)
Veseli Nidžo je rašćera sve heroje koji su mu stvorili Crnu Goru, pa je dočekao goru sudbinu od njihove! Ima Boga!
Ocigledan Dokaz kako Srbija….
„Proganja Crnogorce“….
I Postuje Sve Sto je Srpsko….
PA Makar Bilo i iz CRNE GORE….
Naravno…. SRPSKE SPARTE….
Članku fali razlog svađe!
… Živio je pred kraj života u Nišu, a tu je, kao što vidimo, i sahranjen. Ne sporim.
Opet doodio je u Gornju Jablanicu nešto podalje Niša. Sa njim i vojvoda Peko Pavlović. Uz njih od viđenijih Srba crnogorskih još i vojvoda Žarko Lješeviće iz Pive, pa onda brigadir Krsto Turudija i mnozina još crnogorskih graničara koji su bili najbolja brana Srbiji od arnautluka!
Među njima i četiri mi od osmoro pranđed stričeva, četovođe ovamo granice spram Hercegovine!
… Znam južno srbijansku Jablanicu!
Tamo đe je vrijeme zatrobljeno još od njiovoga dolaska da pomožu odbranu Srbije na granici sa onda Turskom.
Tamo je ona stara Crna Gora! Ljudi pod oblake koji su do dana danjega sačuvali govor arhaični i stare običaje svojih pređa i zavičaja. Nijedna kuća bez gusala, svaka sa sjećanjem na jednom sebe tamo … Tamo, u ljute krše tamo oklen su im oci doodili.
… Vrijeme je još onda stalo u Gornjoj Jablanici. Deluje nestvarno. Taj povratak u bolju jednu prošlost!
Уз велико име СЕРДАР ЈОЛЕ ИЛИЈИН ПИЛЕТИЋ, ОБАВЕЗНО МОРА ДА ИДЕ И ИМЕ ВОЈВОДА МАРКО МИЉАНОВ ПОПОВИЋ И ВОЈВОДА ПЕКО ПАВЛОВИЋ – НИКОЛИЋ. НИЈЕДНА БИОГРАФИЈА ВЕЛИКОГ ПИПЕРСКОГ ЈУНАКА НИЈЕ ПОТПУНА АКО СЕ У ЊОЈ НЕ ПОМИЊУ И ОВИ ЈОЛЕВИ ЖИВОТНИ ЈЕДИНСТВЕНИ ПРИЈАТЕЉИ ! ОНИ СУ ЗАЈЕДНО И РИЈЕЧЈУ, И ЛИКОМ, И ДЈЕЛОМ ЖИВОТВОРНО ВАСПОСТАВИЛИ НЕНАДМАШНИ ЕТИЧКИ ПРИНЦИП КОЈИ ЈЕ ПО МАРКОВОЈ КЊИЗИ КАНОНИЗОВАН КАО – ЧОЈСТВО ( БРАНИТИ ДРУГОГА ОД СЕБЕ ) И ЈУНАШТВО ( БРАНИТИ СЕБЕ И СВОЈ ОБРАЗ И НАРОД ОД ДРУГОГА ) !
Serdar Jole Piletic je kao i Vojvoda Marko Miljanov….
Moj Predak po Majcinoj Liniji…. I Obje Babe….
Pao u Nemilost Kralja Nikole….
Svako se Boji Onih koji su Pametni, a Junaci….
Kada je Kralj Nikola Zatrazio Pileticu da Vrati Sablju….
Serdar Jole je Lakonski Odgovorio:…
„Evo Gvozdja Gospodaru, No je SABLJA SERDAR JOLE….
Serdar Jole Piletic i Vojvoda Marko Miljanov….
Bili su Britke Sablje na Rijecima…. U Cojstvu i Junastvu….
To je Biografija Nasih Slavnih i Dostojnih Predaka….
… Najveći je, od sviju najveći, nedostižan, vojvoda kučki, Marko Miljanov Popović! Pa nekolike prazne skale …
Lasno je junakom biti, vas ih je u Crnu Goru bilo, broja im nema! A čojka ka igle u plastu sijena … Pa nas je Vojvoda opomenuo slovom svojim koje je znavenu čovjeku Knjiga!
Čovjek je onaj rijedak čovjek velika početna slova, onaj najređi, vojvoda Marko Miljanov.
Možda … Možda mu je, ne na istu skalu, samo uz rame bliži jedino pređa mi Simo Milutinov Kođošija, miljenik vladičin: … “ Srbi ne ljube lance“!
Poslijen nego je isuo žar iz lule na vlasulju francuskoga generala Marmona koji mu ispod stola tutnu ćesu zlatnika da ga odobrovolji ; pa će ovaj, malo što ga je palio, prezrivo još i da mu reče o Srbima i lancima!
Marko … Možda Simo, pa tek onda svi ostali. Svejedno reda i broja, i da hoćeš ne možeš da pogrješiš. Svaki je junaštvom isti.
Naše pređe …
Nijesmo im potomci … Bruke!
EEEEE… ZNADOŠE LI OVE PATRIJJOTE DO DANAS ZA OVI GROB
ČUVENOGA I ČESTITOGA SERDARA JOLA , PA DA DOPRINESU ČIŠĆENJU I RESTAURACIJI ???!!! DATI NAS JE TOLKO ZADUŽIO?!!! E CRNOGORCI , CRN VI OBRAZ , AKO JE IŠTA OD OBRAZA I OSTALO !!!