„Špijun koji nije mogao da se preda“: Sedam najboljih Putinovih šala

Pesimista, optimista i stenica

O međunarodoj situaciji:

„Puno sam puta pričao ovu anegdotu, i ne mogu da je ne ispričam ponovo. Sede pesimista i optimista. Pesimista pije konjak i kaže: Smrdi na stenice! Optimista hvata stenicu na zidu, gnječi je, miriše i kaže: Miriše na konjak!

Dakle, iako kažu da je bolje biti optimista, želeo bih da sam uvek pesimista koji pije konjak, a ne optimista koji miriše stenice.“

Gas i Nemačka

Ili: zašto Nemci odbijaju saradnju sa Rusijom?

„Ne razumem zašto Nemci neće nuklearnu energiju. Ne bih želeo da to komentarišem, ali… ne razumem kako planirate da se grejete. Ne želite gas i ne želite da razvijate nuklearnu energiju, pa šta onda radite? Ložite drva? Čak i da je tako, trebaće vam drva iz Sibira…“

O Ukrajini

Kristof Lajtl, predsednik Privredne komore Austrije je 2015. godine počeo svoje izlaganje pred Putinom sledećim rečima:

Lajtl: Gospodine predsedniče, Ukrajina je 1914. godine bila deo Austrije…

Putin: Šta bi to trebalo da znači? Imate neki predlog?

Lajtl: To znači da današnja Ukrajina, nakon sto godina…

Putin: Bojim se da nastavim da vas slušam, ne znam šta ćete dalje reći.

Angela Merkel nije baš bila impresionirana ovom pričom:

Putin: „Mnoge mi anegdote padaju na pamet u vezi ovog… Šta god se dešavalo prve bračne noći, rezultat je jasan. Razumete šta želim da kažem?

Crno-bela ekonomija

Upitan da li je ekonomska kriza u Rusiji završena, Putin se ponovo prisetio šale:

„Da vam ja ispričam jedan ruski vic. Sreću se dva prijatelja i jedan pita drugog:

– Kako život?

– Život je kao zebra, u crno-belim prugama.

– A trenutno?

– Crn.

Sreću se ponovo nakon dužeg vremena.

– Kako život? A, da, u crno-belim prugama. A trenutno?

– Crn.

– Zar nisi pre pola godine rekao da je crn?

– Eh, ispostavilo se da je tada bio beo!

Špijun koji je samo hteo da se preda

Putin je ispričao staru anegdotu iz sovjetskih vremena o nepredvidivosti birokratije i hirovitosti ruskih činovnika:

Špijun ulazi u Lubjanku (sedište sovjetske tajne policije u Moskvi) i kaže:

– Ja sam špijun. Hoću da se predam.

– A čiji si špijun?

– Američki.

– Dobro, idi u sobu broj 5.

On odlazi u sobu broj pet i kaže:

– Ja sam američki špijun. Hoću da se predam.

– Da li imate oružje?

– Da, imam.

– Idite u sobu 7, molim vas.

On odlazi u sobu 7 i kaže:

– Ja sam američki špijun, imam oružje, želim da se predam.

– Idite u sobu 10.

On odlazi u sobu 10 i kaže:

– Ja sam špijun i želim da se predam!

– Da li imate sredstva komunikacije sa Amerikancima?

– Da.

– Idite u sobu 20.

On odlazi u sobu 20 i kaže:

– Ja sam špijun, imam oružje, imam sredstva komunikacije sa Amerikancima, hoću da se predam.

– A da li imate neki zadatak?

– Imam.

– Pa idite onda i obavite ga! Prestanite da uznemiravate ljude dok rade!

Džon Keri i njegov kofer

Tokom sastanka u Kremlju sa bivšim američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem Putin je posumnjao u sadržaj Kerijeve aktentašne.

Putin: „Uvek nam je drago kada dođete u posetu, jer je sastanak uvek veoma poslovan i pruža nam šansu da načinimo napredak u vezi sa veoma važnim i ozbiljnim pitanjima. Ali danas, kada sam vas video kako izlazite iz aviona noseći svoj prtljag, bio sam malo zabrinut. S jedne strane, to je prilično demokratski način ponašanja. Ali s druge strane, pomislio sam da situacija u SAD mora biti dosta loša, ako niko ne može da pomogne državnom sekretaru sa njegovim prtljagom. Čujem da vam je ekonomija dobro i da nema pada. A onda sam pomislio: verovatno u toj tašni ima nešto zbog čega niste smeli nikome da je date? Možda novac… da se pogodimo o ključnim pitanjima?”

„Ali, sad ozbiljno, drago nam je što vas vidimo, šalu na stranu, našli smo neko zajedničko polazište da napredujemo po pitanju bilateralnih ugovora i međunarodne agende. Dobro došli.”

Keri: „Hvala vam, gospodine predsedniče. Kada budemo nasamo, možda ću vam pokazati šta imam u torbi. Bićete prijatno iznenađeni.”

Izvor: rs.rbth.com