SPIEGEL: Juniorovi poslovi sa gasom – ukrajinska noćna mora Džoa Bajdena

Piše: Benjamin Bider

Džo Bajedn je bio Obamin čovek za odnose sa Ukrajinom – a sebi je dopustio da njegov sin Hunter u to vreme uzima pare od jednog problematičnog oligarha. Pozadina Bajedenovske Kijev-Connection.

Džo Bajden je uvek naglašavao kako nikad u životu nije ni reč sa svojim sinom Hanterom progovorio oko njegovih poslovnih interesa, a posebno ne i nikad o Ukrajini. Verovatno bivši podpredsednik USA i mogući Trampov konkurent na strani Demokrata danas žali zbog toga.

Jer jeste da je u ovom momentu predsednik SAD Donald Tramp, zbog afere oko Ukrajine, često biva pod medijskom paljbom. Ali ukrajinska priča ima potencijal da masovno ošteti Džoa Bajedna i njegovu verodostojnost. I to u sred predizborne kampanje Demokrata za USA predsedničke izbore 2020.

A radi se o sledećem: sredinom maja 2014. je postalo poznato da je izvesni Hanter Bajeden dobio posao u jednom ukrajinskom gasnom koncernu. I to tri meseca posle Majdan-Revolucije, koju je Zapad pozdravio. I to u sred razvoja ratnog haosa na istoku Ukrajine. Taj izvesni Hanter Bajden je više godina potom od ukrajinskog koncerna „Bursima“ svakog meseca dobijao na konto po 50.000 dolara.

Bajden je bio najvažniji čovek za odnose sa Ukrajinom

Što nije ilegalno, ali svedoči o nedostatku kako elementarnog takta tako i političkog osećaja: tako nešto se u predizbornoj kampanji lako može instrumentalizovati. Jer Hanterov otac, Džo, je tada bio podpredsednik USA, koga je predsednik Barak Obama redovno slao za Kijev da reguliše situaciju i pravi pritisak da se odrade reforme. Džo je bio „point man“ predsednika USA, duge dve godine najvažniji čovek za odnose sa Ukrajinom.

Problem: energetski sektor u Ukrajini je sve drugo samo nije polje časti i poštenja. Nego izvor najgore zamislive korupcije u toj državi. Firma „Burisma“ je i sama produkt jedne mutljavine: jedan čovek, koji se odaziva na ime Mikola Zločevski, joj je osnivač. On je od 2010 do 2012 bio ukrajinski ministar za ekologiju, u vladi kasnije srušenog Vikora Janukovića. Njegovom ministarstvu je pripadala vlast da deli licence za eksploataciju nafte i gasa. Ministrova sopstvena firma „Burisma“ je dobila više takvih licenci nego i jedan druga privatna firma u Ukrajini. Što potvrđuju i istraživanja ugledne „Ukrajinske Pravde“. A druga po broju licenci je bila firma, koja je pripadala nasledniku ministra Mikole u fotelji ministra ekologije kod Janukovića.

Za reputaciju bilo kog političara sa Zapada su ove činjenice toksična baruština. Ali u nju je zakoračio Džoov sin, Hanter Bajden. Koji je 2014. postao jedan od članova nadzornog odbora „Burisme“. Takvi „odbori“ pri energetskim koncernima u Rusiji i Ukrajini u realnosti nemaju ama nikavu kontrolnu funkciju, nego služe pre svega vrbovanju zapadnih uticajnika, koji onda na Zapadu imaju ulogu lobista i trebaju otvarati vrata za svoje vlasnike čija je reputacija najčešće upitna, blago rečeno.

Ne treba nikome previše fantazije da bi se shvatilo kako će ove činjenice biti iskorištene u izbornoj kampanji u SAD: Bajednov sin zgrće pare u Ukrajini, kod Janoukovićevog ministra. Zahvaljujući tatinim vezama.

„Burisma“ procvetala

Zločevski je imao sasvim dovoljno razloga da razmišlja o svojoj budućnosti u momentu kad je angažovao Bajdena mlađeg: njegov šef Januković je bio upravo srušen – čovek, u čijoj je „Partiji Regiona“ Zločevski napravio i političku karijeru i pare. Pa je zato bio dospeo u fokus istraga Velike Britanije: na njegovim kontima su bile parkirane ogromne dolarske svote. Samo jedna uplata je bila u visini od 20.000.000 dolara, od strane jednog od najbližih Janukovićevih saradnika.

Drugim rečima: vlasniku „Burisme“ je pretila opasnost da trajno bude viđen na strani gubitnika. Zato je on masovno investirao u zapadne lobiste: prvo PR-Agenciju „Bel Potinger“, pa onda u bivšeg levičarskog predsednika Poljske Aleksandra Kvašnjevskog, koga je takodje postavio u „nadzorni odbor“ svoje firme, gde mu se pridružio i šef izborne kampanje Obaminog državnog sekretara Džona Kerija (takodje Demokrata) Devon Arčer, kao i David Lejter, Kerijev šef kabinete u američkom Senatu, a od 2016 i pojedini bivši Obamini vodeći funkcioneri CIA.

Danas „Burisma“ posluje bolje negi ikad: firma je za 4 godine duplirala svoju produkciju. Vlasnik Zločevski se prošle godine vratio u Ukrajinu, posle višegodišnjeg bivstvovanja u egzilu, gde je čekao da ga ukrajinske sudije oslobode od optužnice da je plaćao korupciju. Što su sudije i uradile, na ogromno užasavanje ukrajinskog civlinog sektora i boraca za pravnu državu. Tu oslobađajuću presudu je Transparenci Internešenl popratio saopštenjem o neverici u ozbiljnost i istrage i presude.

Bajdenovi na ovo nisu imali uticaja. Jeste da Trampov advokat Rudi Đulijani tvrdi kako je Džo Bajden 2016 gazio po Ukrajini da otpusti Vrhovnog Držanog Tužioca, koji je navodno istraživao slučaj „Burisme“, inače USA neće isplatiti milijarde dolara pomoći. Što je samo delimično tačno. Jeste da je Džo Bajedn bio tadašnjem ukrajinskom predsedniku Petro Porošenku dao ultimatum da u roku od 6 sati otpusti VDT Viktora Šokina, ali to nije zahtevao samo Bajden nego i celokupni Zapad i sve vodeće ukrajinske NGO, a osobito MMF.

Razlog nije imao nikakve veze sa „Burismom“: on je bio VDT srušenog Janukovića i pojam sveopšte nekažnjivosti korupcije u Ukrajini: jedan od najgorih u plejadi katastrofalnih VDT Ukrajine.

Prevod: Mirko Vuletić