Solidarnost sa progonjenim Hrišćanima

U Šrilanki su žrtve hrišćani, jer su hrišćani. To je realnost, koju moramo uvideti i izgovoriti.

Zločinci u Šrilanki su ciljano uzeli hrišćane za cilj svojih napada, u momentu kad su slavili Uskrs. I u slavlje života, čija je centralna poruka nada, unijeli smrt i teror. Da su hrišćani meta ciljanog i svjesnog nasilja – nije nikakva novost niti novi fenomen. Globalno posmatrano, hrišćani su trenutno najprogonjenija religiozna zajednica. A njihov položaj, kao i onaj ostalih religioznih manjina, se u Aziji poslednjih godina sve više pogoršava.

U Indoneziji uticaj vahabitskog islama, skupa sa šarijom, sve više mijenja tu zemlju. Posebno je zabrinjavajuća situacija u provinciji Aceh, čija vlada ne samo da implementira krivično zakonodavstvo zasnovano na šariji, nego je u međuvremenu prešla i na zatvaranje crkva.

U Maleziji jeste da ustav teoretski garantuje slobodu ispovedanja vjere ali ne dopušta prelaz iz jedne religije u drugu. A Islamska Partija Malezije zahtjeva uvođenje šarije, što zaoštrava religiozno-političku klimu.

U Kini sloboda vjeroispovesti sve više biva ograničavana totalitarnim kontrolnim ambicijama komunističke partije. U većinski budističkim državama Butanu, Šrilanki i Burmi su pripadnici hrišćanske i muslimanske manjine sve češće žrtve nasilnih dela.

U Indiji hrišćani još uvek čekaju na odovarajuće pravosudno rasčišćavanje brutalnih događaja u Odishi iz 2008, kada je njih oko 100 masakrirano a na hiljade protjerano. A tokom ovogodišnjih parlamentarnih izbora su, ionako ugroženi hrišćani, u Indiji još više bili izloženi pritiscima kroz retoriku raznoraznih političkih igrača iz sfere hindu-nacionalistički stremljenja, koji polarizuju zemlju. To što i ustav Indije garantuje slobodu vjeroispovesti ne znači previše jer se to garantovano pravo sve više strukturalno podkopava mnogobrojnim zakonima, koji zabranjuju konverzacije.

Što se tiče najnovijih zločinačkih napada u Šrilanki, religija ima duplu relevanciju: počinicu –muslimanski teroristi povezani sa „islamskom državom“- kao legitimaciju za svoj teror navode sopstvenu vjeru. A žrtve su birali decidno i isključivo na osnovu vjerske pripadnosti: jer su hrišćani. Precizno rečeno: ubijeni su samo zato što su to što jesu: Hristovi. I to je realnost koju moramo uvidjeti. I glasno izgovoriti.

Centralna obaveza svake države je da od nasilja zaštiti svakog svog građanina, bez ikakvog izuzetka. Vlada Šrilanke je sada u obavezi da sve učini da identifikuje počinioce i da ih izvede pred lice pravde. To duguje hrišćanima ubijenim na Uskrs. I njihovim familijama. Istovremeno: istraga i pravosudno gonjenje počinioca su od centralnog značaja za stabilnost i društvenu ravnotežu Šrilanke. A posebno mora biti razjašnjeno kako je moguće da je došlo do realizacije ovog terora kad je već država bila unapred opomenuta da će se teror desiti.

Hrišćani i ostale religiozne manjine imaju stvarnu budućnost u Šrilanki samo ako mogu da se mirno uzdaju u to da će državi uspeti ne samo da ih zaštiti od terora nego da će im i činjenično garantovati slobodni prostor za ispovjedanje vjere. Hrišćani – kao i pripadnici ostalih religijskih zajednica- žive dobro samo tamo, gde mogu u miru da ispovedaju svoju veru. Vlada Srilanke mora da učini sve da bi ponovo uspostavila poverenje, posebno među hrišćanima u svojoj zemlji.

Odgovornost snosi i međunarodna zajednica, kao i Njemačka – što moramo da konkretizujemo u podršci službama Šrilanke da razjasne krvavo dešavanje. A pespektivno gledano: moramo da takođe konkretizujemo šta u ovom kontekstu znači spoljna i bezbednosna politika utemeljena na evropskim vrednostima. Za početak moramo da teror nazovemo terorom i da mu se suprostavima svim raspoloživim državno-pravnim sredstvima.

Zalaganje za slobodu vjeroispovijesti i zaštitu religoznih manjina kao i pronalaženja puteva da ih zaštitimo moraju biti usidreni ne samo na nacionalnom nego i na internacionalnom niovu političkih agendi. Žrtvama se mora signalizirati jasna solidarnost, ne samo u saopštenjima. Oni, koji druge progone zbog njihove vjere, moraju biti nazvani počiniocima. Ti moraju znati da mi nikad nećemo skrštenih ruku posmatrati njihovu ideološku brutalnost.

Centralna poruka Uskrsa je da nepravda, smrt i potlačivanje neće imati poslednju reč u istoriji. A da će nadanje, uprkos svemu, dočekati jedno bolje sutra: da postoji budućnost i tamo, gde sve izgleda izgubljeno.

Da su ubice u Šrilanki izabrale upravo Uskrs za momenat svog zlodela – stavlja tu nadu radikalno pod znak pitanja a istovremeno podcrtava i svu njenu neophodnost. U žalosti za ubijenima i najdubljoj povezanosti sa njihovim familijama mi smemo ne samo da se nadamo boljem sutra: mi smo u obavezi da to bolje sutra postane i stvarnost.

Autor: Volker Kauder, član Bundestaga, predsednik kluba poslanika CDU/CSU 2005-2018

Prevod: Mirko Vuletić

Izvor: Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ)