Sokolsko društvo Stara Pazova

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade.

U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine  u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Donosile su se hitno rezolucije … . Od svega toga  ostao je list „Omladinski glasnik“, koji vegetira dve godine; osniva se pomoću omladinaca nekoliko novih zemljoradničkih zadruga po selima; stvara se desetak narodnih knjižnica koje uskoro nestaju, i osniva se Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je  u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola na sve strane u Austro-Ugarskoj monarhiji.  Laza Popović stupio je u kontakt sa češkim sokolima. Osnivanje Srpskog sokola je bio jedini trajni uspeh Omladinske skupštine.  Nova sokolska društva  osnivana su u svim srpskim krajevima pod Austro-Ugarskom. Sa svih strana stizale su  Karlovačkom sokolu molbe za uputstva radi osnivanja sokolskih društava (iz Zagreba, Zemuna, Sombora, Korenice, Knina,Udbine, Melenaca, Pakraca, Dvora …). Ubrzo je osnovano 30 srpskih sokolskih društava, koja su podeljena na župe. Vrhunac rada bili su od 1906. Vidovdanski sletovi sa vežbama i takmičenjima u junačkim igrama u  Sremskoj Ravanici. Društvo u Karlovcima  bilo je  matica srpskog sokolstva na teritoriji Austro-Ugarske Monarhije. Iz Sremskih Karlovaca  odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. Sremski Karlovci kao središte Fruškogorske sokolske župe podstakli su osnivanje Bosansko-Hercegovačke, Krajiške i Primorske srpske sokolske župe. Na  Ravaničkim sokolskim sletovima srpski sokoli zavetovali su se da će se boriti za oslobođenje i ujedinjenje.  (1)  Srpski soko osnovan je u Sremskoj Mitrovici 1905, Šidu 1905, Inđiji 1905, Rumi 1905, Vrdniku 1906,  Staroj Pazovi 1906. … .

Srpski Soko u Staroj Pazovi osnovan je 15 avgusta 1906. Dr. Jovan Barać i Jovan Vučković sa 22 građanina osnovali su Srpski soko. Priredili su 1907. dve javne vežbe, na kojima su učestvovali sokoli iz Vojke, Inđije, Golubinaca, Čortanovaca i Sremskih Karlovaca. Sokoli iz Stare Pazove sa 17 članova posetili su slet u Ravanici 1910. Boško Mašić postao je vođa 1909. Učestvovao je kao dobrovoljac u turskom, bugarskom i Prvom svetskom ratu. Slovačko sokolsko društvo je od 1912. radilo pomagano od slovačke župe iz Čikaga. Početkom Prvog svetskog rata prekinut je rad oba sokolska društva. U novembru oživeo je rad u oba sokolska društva. Boža Salamun, Srbin katolik i srpski dobrovoljac iz Šibenika u svojoj pesmi „Doček srpske vojske u Staroj Pazovi” opisao je doček 7 novembra 1918. Posle Prvog svetskog rata 1919. Srpski soko ujedinio se sa Slovačkim sokolom. Sokolsko društvo Stara Pazova učestvovalo je na sletu u Zagrebu od 15 do 17. avgusta 1924. U Zagreb je došlo 12.000 sokola iz Srbije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Slovenije, Hrvatske, Međumurja i Istre. Došli su Češki i Ruski sokoli i delegacija Poljskog sokolstva. Na II Jugoslovenskom Sokolskom saboru koji je održan zajedno sa sletom zaključeno je osnivanje Sveslovenskog Sokolskog Saveza. Sokolsko društvo je bilo središte kulturnog i prosvetnog rada mesta i okoline. Na akademiji posvećenoj  proslavi Dana Ujedinjenja, 1 decembra 1926.  izveden je pozorišni komad „Mrtva straža” tragedija iz života  Istrana koji su tada bili pod Italijom.

Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo je 19. juna 1927. 20 godina od svog osnivanja. Već rano ujutro osečalo se praznično raspoloženje u mestu. Skoli iz Stare Pazove kao i iz Novih Karlovaca, sastali su se ujutro u sokolani i sa zastavama krenuli na stanicu, gde su dočekali sokole i sokolice iz Beograda, Zemuna, Sremske Mitrovice, Sr. Karlovaca i Petrovca. Proslavi su prisustvovala sokolska društva Beograd I, Zemun, Sremska Mitrovica  i Novi Karlovci. Sa stanice je krenula povorka do opštine u čijem je dvorištu održala proba. Posle probe formirala se nova povorka  sa sokolskim zastavama i zastavom dobrovoljaca, sa vojnom muzikom, sa sokolskom i narodnom konjicom i mnogobrojnim narodom iz mesta i bliže okoline. Povorka je obišla glavnije ulice mesta. Kada je povorka  ponovo stigla do opštine starešina Živojin Mihajlović u svom govoru pozdravio je prisutne. Posle njega govorio je delegat župe dr. Voja Kujundžić o sokolstvu i njegovim idejama. Iza njega govorio je Pera Lazarević, koji je istakao važnost sokolskih društava za ujedinjenje. Predsednik opštine Martin Uhrik pozdravio je goste i građanstvo na slovačkom jeziku. Posle njega održao je govor u nacionalnom duhu Miloje Aranicki. Govornici su isticali značaj sokolstva u najnovijoj istoriji. Banjalučki proces bio je uperen uglavnom protiv sokola. Za vreme Prvog svetskog rata sokolska društva su rasturena ali se ipak pobedilo. Posle te pobede Sokolstvo je stajalo pred teškim zadatkom da sačuva ono što je teško i krvavo stečeno. Posle podne održana je javna vežba a uveče zabava u sokolani. Povorka i javna vežba  davali su sliku malog sleta. (2)

Kada je Higijenski zavod iz Novog Sada 1928. zatražio od opštine Stara Pazova zemljište za zdravstvenu stanicu Sokolsko društvo je ustupilo zemljište za gradnju zdravstvene stanice. Na konferenciji održanoj 24. maja 1929. između predstavnika Higijenskog zavoda Ministarstva Narodnog Zdravlja u Novom Sadu sa delegatima sokolskog društva i Kola Srpskih Sestara postignut je sporazum da sokolsko društvo ustupi zemljište za gradnju doma, a da se uz Sokolanu sazida zdravstvena stanica povezana hodnikom sa sokolskim domom. Starešina društva dr. Branko Čipčić održao je 1929. komemorativno predavanje o Gortanu Vladimiru, streljanom u Istri od fašističke Italije. U predgovoru Spomenice koju je izdalo Sokolsko društvo u Staroj Pazovi dr. Laza Popović istakao je : „Nije bilo veće sirotinje, nije bilo manje iskustva, nije bilo gorih prilika, pa se obaralo, jurišalo i zauzimalo, uvek napred i sa ogromnim oduševljenjem samo napred … onih divnih đaka, bogoslovaca i omladinaca fruškogorskih od pre dvadesetpet i više godina, … Čudna su i velika vremena bila, ali za nas nisu prošla.”. Društvo je juna 1936. proslavilo tridesetogodišnjicu rada. (3)  Sokolsko društvo Stara Pazova imalo je 1937. 114 članova i  28 članica. Imalo je 24 vežbača i 11 vežbačica.(4)  Drugo prosvetno okružje u Staroj Pazovi priredilo je svoj I prosvetni tečaj 28.2.1937. u prostorijama Sokolskog doma. Na tečaju je bilo 14 članova sokola, iz Stare Pazove 10, a iz Starih Banovaca, Inđije, Novih Karlovaca i Golubinaca po jedan. Od 7 do 12 časova održana su 5 predavanja. (5)

Sokolsko društvo Stara Pazova  vezalo je Vukovu proslavu sa proslavom 19- godišnjice dolaska srpske vojske u Staru Pazovu i 7. 11. 1937. održalo večernje poselo u sokolani.  Prosvetar župe Beograd Momir Sinobad predavao je o Vukovim zaslugama za srpski narod, izloživši zašto  sokoli naročito poštuju Vuka. Zatim je dr. Đ. Mihajlović u iscrpnom predavanju prikazao proboj solunskog fronta i dolazak srpske vojske u Staru Pazovu. Prihod posela bio je namenjen za podizanje Vukove zadužbine.(6) Na poziv matičnog društva iz Stare Pazove Sokolska četa u Golubincima pristupila je prikupljanju priloga za postradale od vremenskih nepogoda. Istakli su da su prihvatili  poziv voljni uvek pomoći bližnjem. Sokolska uprava zamolila je sve imućnije meštane, da siromašnima priteknu u pomoć sa kolskom spregom i radnom snagom. (7)

Posle Aprilskog rata Savez sokola bio je zabranjen. Posle Drugog svetskog rata nove vlasti su umesto sokola stvorile Partizan. Sokolsko društvo u Staroj Pazovi obnovilo je svoj rad. Društvo nije dobilo nazad svoj dom, pa zbog nedostatka prostorija  teško radi.

Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1.  „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str.  110,111, 136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
2. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; M.G.S. „Sokolsko društvo Stara Pazova”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937,br. 7, str. 135; Dr.V., „20 godišnjica staropazovačkog sokolskog društva”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 30. septembar 1927, br.18.-19, str. 312;
3. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; M.G.S. „Sokolsko društvo Stara Pazova”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937,br. 7, str. 135;
4. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 10, „Oko Sokolovo”, Beograd,  10 aprila 1937, br. 5;
5. „Drugo prosvetno okružje (Stara Pazova)”, Vesti, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 maja 1937, br. 6, str. 124;
6. „Sokolsko društvo Stara Pazova”, Sokolski život, „Oko Sokolovo”, Beograd, 4 februar 1938, br.2;
7. „Sokolska četa u Golubincima”, Sokolski život, „Oko Sokolovo“, Beograd, 15 jun 1938, br. 6,