У Београду је 1927. основано Соколско друштво Београд II. Грађани из околине Саборне цркве и школе „Краљ Петар” основали су за свој крај ново соколско друштво. Оснивачи су били адвокат др Иво Рибар, лекар др Воја Кујунџић, управитељ школе Живојин Савић, студент Душан Јовановић, професор Михаило Лукић и пуковник Пера Лазаревић.
Ангажовали су се чланови и чланице из „Матице” и Сокола I. Душан Јовановић је агитовао за оснивање друштва. Рибар и Кујунџић су упутили позив грађанима и 20 фебруара 1927. одржана је оснивачка скупштина. После скупштине рад је био интензивиран.
Друштво је свечано отворено 24 новембра 1927. Том приликом вежбало је једно одељење нараштаја Соколског друштво Београд-Матица. Певало Београдско певачко друштво а др. Иво Рибар држао говор о соколству пре, за време и после Првог светског рата. (1) Вежбаоница је била у сутерену основне школе. Сваке године одржаване су јавне вежбе и академије у Народном позоришту. Друштво је приређивало летовања. Одржало је јавне вежбе у Босанском Новом, у Двору на Уни, Јајцу, Трпњу… (2)
Соколско друштво Београд II приредило је 5. априла 1931. свечану академију у Народном позоришту. Били су присутни министар просвете Божа Максимовић, Чехословачки посланик др Флиедер, председник општине…
Академију је отворио старешина друштва др Рибар пред пуном двораном најотменијег београдског света. После говора мушки нараштај извео је вежбу „Ој летни сиви Соколе”. Вежбали су и певали песму истовремено. Музика је пратила и допуњивала комбинацију вежбе и песме. Женска деца извела су вежбу “Буђење пролећа”. Женска деца су као анђелчићи играла, затим су им се придружили велики клобуци, бели са црвеним пегама, који су представљали печурке. После њих долетели су лептири, затим су долетеле и две буба-маре са црвеним крилцима и црним пегама. Весела дечја игра престављала је буђење пролећа. Мушка и женска деца приказала су у “Нади Истре” соколску бол за браћом у туђини. Музика и покрети тумачили су дубину те боли. Женска деца извела су “Игру у Пољу”. Мушки нараштај извео је вежбу “Петица”. Женски нараштај извео је вежбу “Око огња”. Чланови и чланице друштва су у морнарским костимима извели вежбу “Море Адријанско”. Двораном су се орили бурни поклици и пљескање. Чланови су приказали неколико тежих састава у вежби “На разбоју”. Женски нараштај извео је вежбу “Валцер” на Шопенову музику. Мушки нараштај извео је вежбу “Еј трубачу”. За вежбу била су изабрана истакнутија места из појединих националних и соколских песама. Чланице су извеле вежбу “Источњачки мотиви”. Чланови су извели завршну вежбу “Деветка”. Чланови друштва Милан Роксандић, Љубица Павичевић, Виктор Прегел и Хајрудин Ћурић дали су своје радове за академију. (3)
Соколско друштво Београд II је у лето 1931. организовало летовање соколића и соколица у Двору, у Босанској Крајини. Били су смештени у пространу зграду основне школе, пред којом је био велики парк. У соколском логору вежбали су, играли се, приређивали излете у ближу и даљу околину. Купали су се у Уни. Вођа летовања био је др. Драги Ђорђевић. Логор је привукао пажњу народа. Заједно са соколима из Двора и Босанског Новог приредили су у парку 8. августа 1931. велики кермес.(4)
Соколска друштва жупе Београд прославила су празник Први децембар 1936. Свих дванаест београдских и два земунска друштва одржали су ујутру своје свечане седнице. На седницама је говорено о значају Дана Уједињења, читана је посланица Савеза Сокола, изнети су нацрти соколске Петрове петогодишњице рада, полагало је завет на верност соколској идеји ново чланство, вршено је превођење из млађих у старије категорије и предаване су дипломе награђенима на жупским утакмицама. Жупа Београд организовала је заједнички помен изгинулим и умрлим члановима београдског соколства у капели на новом гробљу. На помену су биле делегације свих београдских друштава. Соколско друштво Београд II је са целим својим чланство походило костурницу палим браниоцима Београда у Горњем Граду. (5)
Соколско друштво Београд II приредило је 3 октобра 1937. са 120 учесника излет путничким бродом у Смедерево. Срдачно су их дочекали смедеревски соколи. Видели су смедеревски град, варошке улице кроз које су пролазили дуги редови сељачких кола под теретом грожђа, цркву и споменик браниоцима Смедерева. Излетници из Соколског друштва Београд II и домаћини провели су поподне у вежби, играма и такмичењу. На вежбалишту се окупило око 200 вежбача. Београђани су показали просте вежбе за X свесоколски слет, а велика група женске деце из Смедерева извела је сликовиту вежбу. По завршетку вежбања, сазван је збор и гости испраћени на пристаниште, уз топле жеље да поново дођу. (6)
У Соколском друштву Београд II било је 31. 12. 1936. 267 чланова, 157 нараштајаца и 287 деце, укупно 711 припадника друштва. (7)
Соколско друштво Београд II одржало је за време божићних празника 1938. два предњачка течаја. На једном је око тридесет припадника мушког и женског нараштаја похађало 4 дана течај. После течаја постали су водници врста деце. Истих дана одржан је четверовечерњи течај за чланове и чланице збора. На часовима је било око35 чланова и чланица, а предавачи су били чланови збора Ковач, Љуштина, Роксандић, Максимовић, Шимуновић, др. Драги Ђорђевић и Јовановић. Друштво је користило за вежбање салу I мушке гимназије. (8)
Просветар Ђура Брзаковић истакао је у свом извештају о раду да су у соколани морали “подржавати и појачавати дух храбрости и родољубља” пошто ће “можда доћи у будућности моменат када ће бити потребно да се мушки стане у одбрану стечене слободе”. На крају свог извештаја истакао је : “Наиме, могу они који раде на просвећивању улагати врло велик труд и упињати се из све снаге да се постигну повољни успеси, њих неће бити, ако онај кога треба васпитавати неће сам да се васпитава. Стога је главно пробудити интересовање код васпитаника и упутити га да и сам на овом васпитању ради, и тада ће бити успеха. Наша је жеља да омладина пође путем васпитавања саме себе, а васпитачи да упућују на тај пут и помогну је да тај пут буде лакши и бржи”. (9)
Соколско друштво Београд II учествовало је у соколским радним акцијама. Из друштава Београд XI, Београд II и Београд VIII које су дале чланове и нараштајце, организована је 1937. соколска просветна радна чета. Соколска радна чета кренула је први пут са 46 чланова и нараштајаца, а друге недеље по други пут са 68 чланова, до Соколског друштва Београд VIII у Жаркову, где је заједно са члановима друштва и њихове чете радила на уређењу терена за летње вежбалиште. У току два преподнева чета је скинула једно брдо и уравнила вежбалиште са око 200 метара земље. Чета је приликом лакоатлетских утакмица уредила терен Соколског друштва „Матица”. Овом приком Београд XI дао је око 12 чланова, Београд II 27 нараштајаца, а Матица 7 нараштајаца. Савез Сокола одобрио је 2.000 динара за набавку алата за чету, те су набављене лопате, ашови, мотке, пијуци и троје ручних колица. (10)
Соколско друштво Београд II се ангажовало у помоћи избеглим соколима из Хрватске. Загребачки “Јутарњи лист” од 17 децембра 1939. објавио је апел Соколског друштва Београд II за помоћ соколима, који су били отпуштени из службе у разним местима Бановине Хрватске, или који су пред претњама и нападима морали да се селе. Заједно са тим апелом објавио је чланак под насловом “Клевета”, у коме је напао београдско соколство да “шири клевете о Бановини Хрватској”, “да трује децу и српску јавност” па позива власти у Београду, да таквој “клеветничкој акцији стану на пут”. „Соколски гласник“ је коментарисао: „али се отпуштања врше и даље, у маси, и спремају се нова! Соколима у Београду није сигурно пријатно, да за своју браћу траже нова намештења, да сакупљају за њих помоћ, да отварају за њих кухиње итд. и били би врло захвални “Јутарњем листу”, када би упутио апел на другу страну да се та прогонства не врше, па кад би сва наша браћа могла мирно да остану тамо где су била. Иначе писање “Јутарњег листа” представља крајни цинизам, кад најпре пушта и помаже да се наша браћа гоне и отпуштају, а онда тражи од нас, да их пустимо да умру од глади!” (11)
Њихова помоћ није остала незапажена од Соколске жупе Загреб. У часопису „Око Соколово“ из Београда објављен је акт Соколске жупе Загреб: „Вал нове „слободе“, који је захватио и прекрио ове наше крајеве присилило је многу нашу браћу, многе сестре, да или појединачно или са својим породицама оставе домаће огњиште… те да… бегају у крајеве, где та „слобода“ својим грешним загрљајем још није угушила сваки племенити осећај, својом циничком хипокризијом није уништила право на живот и опстанак сваког појединца, о коме воле сваком пригодом да говоре баш ти најгрлатији проповедници и следбеници те нове „слободе“. У тим по нас тако црним данима и опет је дошло до изражаја право соколско братство, које је на најефикаснији начин потврдило стару реч, да се у невољи познаје пријатељ. Дошло је до пуног изражаја у нашој драгој престоници и његовом Соколству, у првом реду код братског Савеза, а једнако и код братске Жупе те братских друштава Београд II и Београд VII. Сви сте Ви, браћо и сестре, уложили за наше беднике толико љубави, толико мера и труда, толико физичких и материјалних жртава, да би свака наша реч похвале Вашег искреног и срдачног братства изишла тек бледом и баналном фразом. Наша је једина жеља да би што скорије осванули у нашим „ослобођеним“ крајевима тако светли и радосни данци, да би Вам свима Вашу љубав, Ваше гостопримство могли да вратимо радосна срца… Вама и свему чланству Ваше жупе наш искрени братски поздрав.“ (12)
Соколи су забрањени после Априлског рата 1941.
Аутор: Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије
Напомене:
1. Душан Јовановић, „Десетогодишњица соколског друштва Београд II”, „Око Соколово“, Београд, 1 јануар 1938, бр. 1, стр. 11, 12;
2. Д.Ј, „Соколско друштво Београд II”, „Око Соколово“, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 144, 145;
3. „Академија”, „Соколски гласник”, Љубљана, 23. април 1931, бр. 17, стр. 5;
4. „Соколско друштво Београд II“, „Соколски гласник“, Љубљана, 10. септембра 1931, бр. 37, стр. 3;
5. М.Ј, „Прослава „Првог децембра” у Београду”, „Око соколово“, Београд, 1 јануара 1937, бр. 2, стр. 39,40, 41;
6. Душан Јовановић, „Соколски излет у Смедерево”, „Око Соколово”, Београд, 1 новембар 1937, бр. 10, стр. 236, 237;
7. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937 год.”, стр. 27, „Око соколово”, Београд,10 априла 1937, бр. 5;
8. Душан Б. Јовановић, „Соколско друштво Београд II”, „Око Соколово“, Београд, 1 фебруара 1939, бр. 2, стр. 28;
9. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину 26 марта 1939 год.”, „Око Соколово“, Београд, 26 марта 1939 , бр. 3 и 4, стр. 29;
10. М.А.В. „Соколске радне чете”, „Око соколово”, Београд, 19, 20,21 јуна 1937, бр. 7, стр. 172;
11. „Не клевета, већ жалосна истина!”, „Соколски гласник“, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 3;
12. „Значајно писмо“, Вести, „Око соколово”, Београд, 1. март 1940, бр.3;
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
