Sokolsko bratimljenje sa bugarskim junacima

Savez sokola se trudio da što više učvrsti veze imeđu južnoslovenskih naroda, Slovenaca, Hrvata, Srba i Bugara. Kako kulturne veze, tako i kroz učešće na sletovima.
Čehoslovački sokoli iz Sofije su bili posrednici u zbližavanju sokola i Junaka. Pozvali su dr. Mihaila Gradojevića 1926. da dođe u Sofiju. On je izvestio o tome starešinu Jugoslovenskog sokolskog saveza E. Gangla, koji mu je odobrio odlazak u Sofiju. Posavetovao se Đurom Paunkovićem. dr. I. Ribarom, dr. Srđanom Budisavljevićem, Brankom Živkovićem i drugima. U Sofiji delegacija Junaka je u razgovoru sa Gradojevićem istakla da je Strumički atentat bio politički akt njihovih neprijatelja. Oni su ga osudili. I oni u svojoj zemlji moraju da se bore protiv neprijatelja zbliženja i uzajamnosti. Gradojević je posetio poslanika u Sofiji Milana Rakića i obavestio ga o cilju dolaska. Saslušavši ga, odobrio je njegov rad, istakavši da je međusobno zbliženje obostrani interes, za što će uvek imati njegovu potporu. (1)
Bugarski pevački zbor „Rodina“ priredio je 19.7.1935. koncert u Dubrovniku. Pred Gradskom opštinom bugarske pevače pozdravili su u ime pjevačke župe „Ivo Vojnović“ profesor Čorović, a zatim je sokolska muzika odsvirala bugarsku himnu što je kod prisutnih izazvalo burno oduševljenje i pljesak. Iza toga je „Rodina“ otpevala državnu himnu na što je mnoštvo oduševljeno klicalo caru Borisu, Kralju Petru II i jugoslovensko-bugarskom bratstvu. Koncert je održan na poljani pred katedralom a dirigovao je Najdanov, dirigent Sofijske opere. Koncert je bio posvećen većim delom bugarskoj narodnoj pesmi. Osim toga „Rodina“ je izvela nekoliko ruskih pesama i Gotovčevu „Jadovanku za teletom“. Zbor „Rodine“ sastojao se isključivo od solista i zborišta sofijske opere. Koncert se pretvorio u veličanstvenu manifestaciju bratskih simpatija prema bugarskom narodu. (2)
Sokolska župa Beograd se bratimila sa Vitoškom junačkom oblašću u Sofiji 13 marta 1937. Tom prilikom priređena je Akademija župe u Narodnom pozorištu u Sofiji. Junaci iz Vitoške junačke oblasti – Sofije su učestvovali na župnom sletu 1937. u Beogradu. Dočeku Junaka 19.6.1937. u Beogradu prisustvovalo je brojno članstvo i građanstvo. Junaci su sa stanice u povorci sa muzikama prošli oduševljeno pozdravljani ulicama sve do sedišta Saveza SKJ. U povorci je bilo 360 junaka i junakinja. U Narodnom pozorištu održana je akademija Junaka 20.6.1937. Svečana povorka je 21.6.1937. je od letnjeg vežbališta društva Beograd-Matica išla ka Slaviji i dalje ka Narodnom pozorištu. U povorci je između sokola bila muzika Junaka od 44 člana; zastava Vitoške Junačke oblasti; 190 Junaka i 88 Junakinja u narodnim nošnjama; 14 Junaka u svečanim odorama.(3) Župa Beograd snimila je film o VI župnom sletu održanom 19-21.6.1937. u Beogradu. Snimljen je doček bugarskih Junaka na granici; dočeci koji su Junacima priređeni na usputnim stanicama; doček u Beogradu; akademija; župska takmičenja; svečana povorka i sokolski zbor pred spomenikom knezu Mihajlu. Povorka se kretala od vežbališta Soko Matice (Stari DIF) ka Narodnom Pozorištu. Takođe snimljena je javna vežba, osvećenje zastave i svi događaji u vezi sa sletom, svečanostima i posetom Junaka. (4)
Jugoslovenska sokolska matica u Ljubljani izdala je 1938. knjigu Dimitra Lazova „Junaštvo u istoriji balkanskih slovena”, u prevodu dr. Mihajla Gradojevića. Dimitar Lazov je bio jedan od starešina bugarskog Saveza Junaka i aktivan saradnik na delu junačko-sokolskog zbliženja. Pod njegovim starešinstvom Savez bugarskih Junaka stupio je u Savez Slovenskog Sokolstva. U svojoj knjizi Lazov je veličao ulogu i značaj junaštva u istoriji balkanskih Slovena, počinjući od ličnog junaštva, do kolektivnog izražavanog u hajdučkim i uskočkim četama, u revolucionarnim ustancima i oslobodilačkim ratovima. Pisac je izneo moralne vrline, kult narodni prema njima, izražen naročito u narodnim pesmama srpskim i bugarskim. Na kraju junaštvo prikazuje kao ideal koji teži čovečanskom savršenstvu, savršenstvu telesnom, moralnom i nacionalnom kako su ga zamišljali i propovedali slovenski sokoli i Junaci. To junaštvo je bilo jedna od mnogih veza koja je sokole vezivala sa Bugarima, a na kojima je Lazov gradio svoj plan o uzajamnoj saradnji. (5)
Na IX sletu bugarskih Junaka održanog od 8 do 13.7.1939. učestvovalo je 18 članova Sokolskog društva iz Dubrovnika. Sokolska delegacija iz Dubrovnika posetila je mitropolita Stefana Sofijskog. Poklonio im je sliku na kojoj je slikan prigodom sokolskih svečanosti i napisao je : „Katoličkoj delegaciji iz Dubrovnika za spomen i blagoslovenje, Stefan Sofijski”. U razgovoru izjavio je: „Mi Bugari ne možemo bez vas Jugoslovena, …i neka je blagoslovena vaša sokolska rabota.. .” (6)
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
Napomene :
1. Dr Mihailo Gradojević, „Proleće junačko-sokolskog zbližavanja”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 3 april 1938, br. 4, str. 53-55;
2. „Koncert Bugara u Dubrovniku“, „Đirilometodski vjesnik“, Juni, juli, avgust 1935 , br. 6, 7 i 8, Zagreb, str.79;
3. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 3 april 1938, br. 4, str. 91, 92;
4. „Oko Sokolovo”, Beograd, 3 april 1938, God. II, br. 4, str. 80;
5. „Dimitar Lazov, Junaštvo u istoriji balkanskih slovena”, „Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1938, br. 4, str. 71; Uredništvo, „Dimitar Lazov: Junaštvo u istoriji balkanskih Slovena”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 3 april 1938, br. 4, str. 66, 67;
6. „Sa sleta u Sofiji”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 22.jula 1939, br. 29, str.4;