Sokolska društva i narodna umetnost

Sokoli su se trudili da svoje vežbe inspirišu narodnim pesmama. Sokolski starešina Laza Popović istakao je : „Ideju sokolsku čini sinteza vežbe i nacionalne kulture”.(1) Bile su zapažene ritmičke vežbe ženskih kategorija po melodijama narodnih pesama pod vođstvom načelnice dubrovačkog društva Milene Gruborove. Sokolsko društvo u Kotoru priredilo je 19. marta 1927. svečanu akademiju u počast 77 godina od rođenja Masarika. Na akademiji ženska deca morala su da ponove „Jugoslovensku alegoriju” od Milene Gruborove. Ženski naraštaj morao je da ponovi „Urodile žute kruške”. (2) Na Cetinju sokoli iz Kotora priredili su 30. aprila 1927. svečanu akademiju. Ženska deca, naraštaj i članice izvele su vežbe sa pevanjem od Milene Gruborove : „Amori”, „Urodile žute kruške”, „Čergarica”, „Ritmičke vežbe po primorskim melodijama”, „Ritmičke vežbe po VIII Mokranjčevoj rukoveti”, „Jugoslovenska alegorija”. Publika ih je burno pozdravljala i izvođačice pozivala na binu. Akademija je ponovljena sutradan za omladinu. Prvog maja u veče održana je akademija u Kotoru. Vežbe sa Cetinja su ponovljene i dodate nove od kojih je „Škripi Đeram”, tako oduševila publiku da su je morali ponavljati. To je bila jedna od najboljih vežbi Milene Gruborove. Sve vežbe ženskih kategorija društva u Kotoru uvežbala je načelnica društva Mozetićeva. (3) Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije održao je petodnevni tečaj narodnih igara za sokole-prednjake. Tečaj je održan od 14 do 19. aprila 1936. u Soko-Matici Beograd, a posetilo ga je pedeset članova i članica kao pretstavnici 25 sokolskih župa. Na tečaju je obrađeno 30 narodnih kola iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Vojvodine i Hrvatske, osim ostalih slovenskih igara. Za tečaj bilo je veliko oduševljenje, naročito kod Slovenaca koji su tada tek uvodili narodne igre. Sokolska društva održavala su zabave u slovenskim nošnjama.

Sokolsko društvo Beograd I održalo je 6 marta 1937. kostimiranu zabavu. Pored predstavnika Sokolske župe Beograd Momira Sinobada, prisustvovali su dr. Bahtik kao predstavnik čehoslovačkog opunomoćenog ministra, dr. Šiškanov kao predstavnik bugarskog poslanstva i drugi predstavnici nacionalnih i sokolskih društava. Pre početka zabave društveni prosvetar Dragoljub Višnjić, pozdravio je prisutne i održao govor o značaju narodnih kostima. (4) Isto društvo je 5 marta 1938. održalo Sveslovensku sokolsku zabavu u svim prostorijama svog doma. Ovu tradicionalnu zabavu sokoli Beograd I održavali su svake godine. (5)
Sokolska izložba narodnih rukotvorina otvorena je 19. maja 1937. u okviru sleta u Beogradu. Izložbu je pripremio Župski odsek za rad na selu u saradnji sa „Rukotvorinom”, zadrugom za propagiranje narodne umetnosti. Izložba je trajala 15 dana. Bili su izloženi vezovi, čipke, narodne nošnje, drvorez, grnčarija, ćilimi, filigranski radovi. Žive slike g. Malija davale su izložbi draž. Predstavljene su sokolske slike i grafikoni. Izložba je održana u prostorijama Saveza sokola. (6)

Na V pokrajinskom sletu u Skoplju na Vidovdan 1937. prikazana je scena „Krunisanje Dušanovo“ u inscenaciji reditelja Narodnog pozorišta Petra Matića. Horovi iz Skoplja su naizmenično sa muzikom pratili tok krunisanja. Posle krunisanja 16 članova sokolske čete iz sela Smokvice kod Đevđelije – Rusalije izvelo je nekoliko starih igara uz narodnu muziku. U Narodnom pozorištu u Skoplju održana je svečana sokolska akademija u prisustvu delegata ČOS, ruskog Sokolstva, celokupne uprave Saveza Sokola i sletskog odbora. Tačku „Pozdrav jugoslovenskoj zastavi” izveli su članovi društva Podgorica. Tačku „Što ćutiš, Srbine tužni” izvelo je 9 članova društva Skoplje Matica. Tačku „Na prelu” izvelo je 8 članica čete Badnjevac, župe Kragujevac. U drugom delu akademije izvelo je 6 naraštajaca društva Prizren vežbu „Arapska igra”. Tačku „Njegošev spomenik” od Miloševića izvelo je 9 članova i članica društva Podgorica. Narodna kola izveli su 9 članova i članica društva Veles u narodnoj nošnji. Na kraju akademije izvedena je apoteoza „Sveslovenstvo” od članova ruskog odseka društva Skoplje Matica uz sudelovanje našeg članstva odevenog u narodnu nošnju. Prvi deo bio je simbolična slika, a u drugom delu prikazivane su ruske, češke, slovačke i poljske narodne igre. (7)

U Sokolskom društvu Zemun-Matica uoči dana ujedinjenja 1937. održana je sokolska zabava sa prigodnim programom i igrankom. Naročito zadovoljstvo i aplauz su izazvale igre slovenskih naroda. (8)

Sokolska župa Beograd priredila je marta 1938. Bal slovenskih naroda. Pod pokroviteljstvom Vlade Ilića, predsednika Gradskog poglavar akademija stva, bal je održan u prostorijama Sokolskog društva Matica. Velika, donja i srednja sala bile su uređene za igru a ostale prostorije za bife. U velikoj sali su svirale dve muzike : muzika Kraljeve Garde i muzika Sokolskog društva Beograd VII, a u donjoj treća muzika. Gosti su došli u narodnim nošnjama i sokolskim odorama. Kraljevog izaslanika pukovnika Milivoja Durbešića dočekao je starešina župe dr. Gradojević i ostali članovi starešinstva. Došli su ministar finasija Letica sa gospođom, ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Miletić sa gospođom, I podpredsednik senata Tomić, zamenici Starešine saveza Paunković i dr. Gavrančić, predsednik Gradskog poglavarstva Ilić sa gospođom, admiral Prica, general Kosić, … dr. Bahtik, bugarski poslanik Popov, poljski poslanik Dembicki i mnogi drugi. Pokrovitelj bala Vlada Ilić poveo je Kraljevo kolo. Članovi i članice Beograd-Matice su izveli splet slovenskih igara; članovi i članice jugoslovensko poljske lige u poljskim plemićkim nošnjama izveli su nekoliko narodnih poljskih plesova, dva para članova i članica ruskog sokola iz Zemuna izveli su “Kozačok”. Naročito toplo su bili pozdravljeni članovi i članice udruženja Trst-Rijeka-Gorica koji su izveli nekoliko plesova iz svog kraja i u nošnji tamošnjeg življa. Grupa ruskih sokolica u ruskoj nošnji izveli su igru iz svog kraja. (9) U Počasnom odboru bili su dr. Vjekoslav Miletić, ministar fizičkog vaspitanja; general Petar Kosić, komandant Beograda; … Roman Drejling, starešina Ruskog sokolskog saveza; … dr. Marije Čok, predsednik Udruženja Istrana; Kolo Srpskih Sestara; … Naka Spasić, predsednica društva „Knjeginje Ljubice”;… Milica Jovanović, predsednica društva „Knjeginja Zorka”; Leposava Petković, predsednica Jugoslovenskog ženskog saveza. (10) Smiljka Grbić smatrala je da seoskih žena i devojaka ima mnogo želje da se nauči nešto novo. Trebalo je iskoristiti tu želju i preko sokola pretvoriti je u težnju za znanjem i poboljšanjem života. Predlagala je u svom članku „Rad sokolica iz varoši na selu” da seoske žene treba da se u sokolima bave ručnim radovima. Trebalo je otkloniti tuđe a izrađivati domaće šare, stilove i kolorite. Kao primer je navela da se u nekim krajevima radila jedna vrsta ručnih radova koja je u tehnici rada i u bojama bila čisto mađarska a u prodavnicama se rasturala kao kosovska. (11)

Sokolsko društvo Beograd-Matica priredilo je 16. marta 1940. Sveslovensko veče. Na programu bile su : 1. Jugoslovenske narodne igre i pesme koje su izvodile članovi i članice Sokolskog društva Beograd-Matica; 2. „Beseda”,češka igra koju je izvela Čehoslovačka omladina iz Beograda; 3. Poljske narodne pesme koje je pevao kvartet poljskih izbeglica; 4. „Balun” istarska igra koju su izveli članovi i članice Društva Istra, Trst i Gorica; 5. „U boj” – „Sokolstvu” B. Vomačka pevao hor Čehoslovačkog udruženja; 6. „Jugoslovenima” J. Skala, recitacija na Lužičko-srpskom jeziku; 7. „Krakovljak”, poljska igra koju su izveli članovi Poljsko-jugoslovenske lige; 8. Češke narodne pesme V. Vedral pevao hor Čehoslovačkog udruženja; 9. „Gopak”, malorusku igru izveli su članovi i članice Ruskog sokolskog društva; 10. Recitacija člana Društva Istra, Trst i Gorica; 11. „Naše srpstvo” Kranc – lužičko-srpska pesma svirao orkestar; 12. Istarske narodne pesme pevao duet Društva Istra, Trst i Gorica; 13. „Oj Sloveni” pevao hor Čehoslovačkog udruženja. (12)

Sokoli su nastojali da održavaju veze između slovenskih naroda čak i neposredno pre Apriskog rata 1941. Istovremeno su nastojali da očuvaju narodnu umetnost. U tome su sarađivali sa ostalim nacionalnim društvima (Kolo Srpskih Sestara, Jadranska straža, …).

Saša Nedeljković, član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :
1. „Oko sokolovo”, Beograd, april-maj 2005, br. 21-22, str. 17;
2. „Sokolska akademija u Kotoru u počast 77 god. brata Masarika”, „Sokolski Glasnik“, u Ljubljani , 15. aprila 1927, br. 7, str. 156;
3. „Iz župe Alekse Šantića – Mostar”, „Sokolski Glasnik“, u Ljubljani , 31. augusta 1927, br.12-17, str.283;
4.„Sokolsko-slovenska kostimirana zabava”, Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5, str. 100;
5. „Kostimirana Sveslovenska sokolska zabava”, Sokolski život, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 mart 1938, br. 3;
6. Momir G. Sinobad, „Zabave i druge priredbe”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6. septembra 1937, br.8, str.189-191;
7. B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplju jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 2, 3;
8. „Sokolsko društvo Zemun-Matica”, „Oko sokolovo”, Beograd, 4 februar 1938, br. 2, str. 36;
9. „Župski bal Slovenskih naroda”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str.68;
10. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 77, „Oko sokolovo”, Beograd, Beograd, 1 april 1938, br. 4;
11. Smiljka Grbić, „Rad sokolica iz varoši na selu”, „Oko sokolovo”, Beograd, 26 marta 1939, br.3 i 4, str. 34-35;
12. „Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica”, „Oko sokolovo”, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6, str. 102;