Соколска друштва и активност српске омладине у Аустро-Угарској

После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе  у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде. 
 У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Доносиле су се хитно резолуције… Основан је Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио је  у „Омладинском гласнику“ оснивање сокола на све стране у Аустро-Угарској монархији. Лаза Поповић ступио је у контакт са чешким соколима.   Нова соколска друштва  оснивана су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су  Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна,Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора…). Убрзо је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на жупе.  Друштво у Карловцима  било је  матица српског соколства на територији Аустро-Угарске Монархије. Из Сремских Карловаца  одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. На Раваничким соколским слетовима српски соколи заветовали су се да ће се борити за ослобођење и уједињење. (1) Народ који је био на ходочашћу у Раваници  могао се приликом слета упознати са соколима и њиховим радом. На Другом слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су: Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др Св. Новаком и 25 чланова…

Друштва која нису вежбала просте вежбе била су: Српски соко из Загреба са старешином др Стојановићем и  5 чланова; Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осијека са вођом Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из Новог Сада са вођом др. Свињарцем и 10 чланова. Били је присутна депутација Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Цијаком и делегација „Душана Силног” из Београда на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим бројем чланова и функционера друштва. У Раваници сва друштва су у поворци кренула на један овећи плато иза манастира Раванице, где су вршили покус за просте вежбе. Након покуса окупили су се соколи у дворани гостионице на заједнички ручак. Изашавши из дворане соколи су формирали поворку која је кренула на вежбалиште у Раваници, где се окупило око 6.000 гледалаца. На челу поворке је било 5 застава, иза којих су ишли старешине друштава, за њима су ишла друштва у соколском друштвеном оделу, а за њима друштва у гимнастичком оделу.
Одржана је јавна вежба са простим вежбама, а онда је одржано такмичење у скоку у вис, у скоку у даљину, у скоку са мотком, у бацању диска, камена и копља, и трчању.  У бацању диска најбољи је био старешина др. Лаза Поповић. Бацане су гвоздене кугле тешке 5 килограма. Изведена је српска народна  игра бацање камена тешког 16 колограма. После такмичења развила се народна слава уз певање, свирање и играње. (2) После Првог светског рата основан је Савез Сокола СХС. 

Соколско окружје Вуковар приредило је 18 септембра 1932. окружни слет у Шиду. Друштво Шид извршило је освећење темеља Соколског дома. Соколска поворка кренула је са слетишта на игралишту Ш. К. “Фрушкогорац” на челу са коњицом друштва Винковци (21) и фанфаром друштва Винковци. Затим соколске заставе (6), делегати и управа друштва 69 чланова у свечаној одори, 64 члана у народној ношњи, 9 чланица из Адашеваца у народној ношњи и 17 чланица у оделу за вежбу. Затим музика пешадијског пука из Винковаца, 46 нараштајаца, 24 нараштајке, музика друштва Сотин (10) 43 мушке деце у народној ношњи. Укупно преко 500 сокола. Испред недовршеног Соколског дома  сврстала се поворка, извршено је освећење дома, и прочитана повеља. Одржане су утакмице чланова и чета вуковарског окружја. После је одржан јавни час. Соколска чета Адашевци наступила је са 15 чланова. (3)

Соколска чета Беркасово основана је у јесен 1931. заузимањем друштва Шид. Чета је имала 1936. 2-годишњи воћњак са 150 воћака и “школом” за калемљење. Врт је назван “Врт Краља Александра И Ујединитеља”. Четна књижница 1936. имала је 150 књига. У 4 категорије чете било је око 80 вежбача са 30 помажућих чланова. Старешина чете био је сељак Симеон Вркатић. Вежбачи су се редовно такмичили у окружју. Општина је помагала  соколску чету са 500 динара. Стрељачки одсек чете је одржао 2 школска гађања. Чета је 3.6.1936. одржала други јавни час, на коме је учествовало око 180 вежбача из соколских друштава  Шид, Ердевик и Сремска Митровица и сеоских чета Адашевци и Кузмин. Увече је одржана соколска академија. Обе приредбе гледало је око 400 сељака. (4) У стрељачком одсеку у селу Беркасово одржано је више теоријских почетничких течаја у руковању војничком пушком, као и више практичних гађања војничком пушком. (5) Соколска чета Беркасово одржала је 1939. јавни час. Увече је приказана „Смрт Стевана Дечанског” од Стерије. (6)