СМРТ ПЕСМЕ НА ТРЕШЊЕВИКУ
Емило Лабудовић
Сева муња са Комова
Луд од страха вук завија
Нахрупила војска слова:
Иду Његош и Матија!
Опасани венцем славе
Која траје вековима
Иду, силни ко поплаве,
И пуцају – стиховима!
Јече гусле јаворове
Без милости књиге газе
Књиге старе, књиге нове
Црну Гору да поразе.
Ал не да се се Црна Гора
Мала, стопут ратовала,
Сва набрекла од отпора
Под зелени барјак стала.
Под барјаком – одабрани:
Мико, Пура и Драгиња…
И Здравко је својски брани
Од четничких аветиња.
Кад сустану дични свати
И зафали бојовника
Стег зелени тад прихвати
Зорна дика с Трешњевика.
Неће њему два песника
(За џабе им светска слава)
Стихом преко Трешњевика
Макар пала дечја глава.
Pravo u metu juceje poražena poezija na tresnjeviku a razbijena glava ovog djecakaje ujedno razbijena glava njegoševa i matijina dva najveća pesnika u srpskom rodu rođenih u ovoj besudnoj zemlji izgleda dasu njih dvojica najveći neprijatelji ove zemlje gdjesu pesnici najveći neprijatelji jedne zemlje taje zemlja osuđena na propast.
Emilo ovo je vrhunski ispjevano.Bog ti dao zdravlja.