ИН4С

ИН4С портал

Слобода изражавања не обухвата право на лаж

1 min read

Фалсификовање контекста и околности фотографије и лажно приказивање политичара у циљу представљања као „прелетача“, „бескичмењака“ и „лажова“ представља повреду права личности, и то најмање у виду повреде части и угледа. Лажно приказивање нечијег политичког става или наводног преласка у другу странку, посебно уз етикетирање као „лажов“ или „прелетач“, представља увреду и/или клевету. Фотографија, чак и ако је јавно доступна, не сме се ни у којем виду фалсификовати или контекстуално лажно представљати тако да изазове погрешан утисак о личности. Ово се посебно односи на политичаре, јер иако је праг толеранције јавних личности виши, намерно контекстуално фалсификовање датума и околности слике ради обмане јавности није дозвољено.

Тужени ниједним доказним средством није доказао да је Саша Мујовић, активиста, симпатизер, члан или гласач ДПС, иако је на њему по правном акфабету био терет доказивања. Упркос Статуту ДПС којим је прописано да се строго води евиденција о свим члановима, чак и о симпатизерима, нема доказа. Зато што Саше Мујовића у никаквим евиденцијама ДПС-а, нити га је могло икада бити – потврђено је као дефинитивно – да су салве таквих натписа тужених биле неконтрилисана количина инфантилних и плиткоумних излива клевета и папагајских лажи.

Сваки ученији правник зна да се “не доказују негативне чињенице” а у овом смислу да се не може очекивати да неко пружи доказе о нечем што није био, рецимо члан, симпатизер и томе слично

Терет доказивања је на ономе ко тврди неку “позитивну чињеницу” ((као тужени) да је Саша Мујовић био члан и симпатизер ДПС-а. Али је у судском поступку и заступнику ДПС-а и његовом портпаролу нестао дах, па је умеато извода из евиденција уследио само мук и тајац. Истина, уз ону исту фотографију али сада нефалсификиваног датума за разлику од оних датумски фалсификованих из кампање.

Судија је погрешно разумела слободу изражавања и толеранцију на јавну критику коју наравно мора имати и подносити јавна личност и то нарочито у јеку политичких кампања и сваки политичар. Али, овдје уопште није ријеч о критици, ни оној најружнијој ни оној најшокантнијој, нити овај случај има везе са слободом изражавања и уопште са толеранцијом, већ је посреди вулгарна и простачка “подметачина” уз фалсификовану фотографију (потреба за фалсификовањем датума о свему говори све). Тужилац је непрестано данима називан “лажовом и прелетачем” из ДПС-а што се испоставило као идиотска лаж, међутим судија сматра да је то могло изазвати љутњу и нелагоду, али да није било подобно да пољуља углед, част и достојанство, односно право на психички интегритет Саше Мујовића.

Судија је такође јавна личност, па није тек реторичко питање да ли би њено називање “лажовом и прелетачицом” изискивало њено морање да трпи и да има већи степен толеранције и тек нелагоду и љутњу – или би то пољуљало њен углед, част, достојанство и њено право на психички интегритет. По свим могућим прецедентима Европског суда – судија јесте јавна личност и мора трпети критику али са (једним ограничењем) тиме – “да она није увредљива и клеветничка”. Да ли сада судија разумије и да ли може да направи разлику и да ли може “ући под кожу тужиоца” – да је погром Саше Мујовића био и клеветнички и увредљив? Ако вас неко називе лажовом и “прелетачем” (који израз сам по себи веже и вуче непрегледан низ најувредљивијих најличнијих атрибута за сваког човјека који држи до човечности) свака даља расправа ту престаје. То не може да се правда потребама никакве политичке кампање, то је резантна клевета уз најтеже и најличније увреде части. Како мјери другима, судија би морао знати да ће неки други судија мјерити и њој.

Закључно, судија није направила елементарну разлику између оштре критике јавних личности и наравно политичара и случај када се било коме, па и јавној личности исфабрикује и брутално монтира и подметне својство “прелетача и лажова” на бази “фалсификоване фотографије и пропадност злогласној партији” чији никад није био ни члан, ни симпатизер, ни активиста.

То је неодрживо, нема благе везе с ниједним прецедентим Европског суда, већ с потпуно погрешним разумевањем судије – растерећене толеранцијом и несређене усредсређености.

Овдје је у крајњем свакако ријеч о – неоптерећености потребним знањем судије. Јер, каква то “врата” судија оваквом конструкцијом мисли да “отвара” за убудуће. Верујем да ће жалба ставити ствари на своје мјесто а све судије добро размислити и поћи најприје од себе. Нико није имун на одговорност, нити ће бити од ње на крају крајева – нико поштеђен. Заблуде су привремене.

 

Адвокат др Владан С Бојић

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

7 thoughts on “Слобода изражавања не обухвата право на лаж

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *