Slavko kao Petar Popara

Piše: Dražen Živković

Svaki režim, kad je na izdisaju, sklon je raznim mahinacijama, podmetanjima i igrama bez granica. Ovaj naš, ogoljen, provaljen i pročitan, grca od rane zore u samrtnom ropcu. Kupuju, pritiskaju, ucjenjuju, vrište, spremni su i da biju. I rezultat im je ravan nuli.

Sve to im je malo. Nista više ne daje rezultate. Onda, kao po starom, dobro oprobanom receptu, počinju da im se prividjaju teroristi. Prije deset godina albanski. Danas srpski.

I onda Slavko, onaj što ne zna ni gdje auta policije toče gorivo, krene da lovi pokemone, pardon, teroriste po Crnoj Gori. Slavko, koji ne zna ni ko krade žvake u podgoričkim kioscima, kaže da je otkrio teroriste. I vjerujem ja njemu. Po prvi put. Otkrio je one što ih je sam podmetnuo. On samo može da otkrije ono što podmetne. I to u što kraćem roku, jer s obzirom na godine, teško da poslije pola sata može i da se sjeti šta je podmetnuo i šta treba da kaže. Čak ni to podmetnuto nije mogao sa saopšti iz svoje glave, već su mu poturili papir, tačnije saopštenje. Osnovano sumnjam da je na onom saopštenju jedino istina, da se on zove Slavko Stojanović. U sve drugo sumnjam.

Tako su pokušali da nas prevare 2006. godine s akcijom „Orlov let“, kada su komšije iz Tuzi optužili za terorizam. Tada im je klopka uspjela. Sad su sami u nju upali. Ipak, žao mi je Slavko. Ovo nijesu 90-te, Slobo je mrtav. Mozda te jos nijesu obavijestili, jer imam utisak da ti i dalje živis pod zemljom, kao Petar Popara Crni, junak Kusturicinog Podzemlja. I Popara je živio u ubjeđenju da je gore rat, dok se on dolje borio za kuma i ideologiju. Slavko, mozda je kod tebe dolje u podzemlju rat. Rat klanova DPS-a, ali gore je sloboda već došla. Pardon, nama je sloboda došla. Tebi i tvojima, od sjutra, niđe nebo neće biti plavo kao iznad Spuža.