Ски центри, жичаре, паркови за малу дјецу, паркови за велику дјецу…

Последњих седмица изнова се у Херцег Новом говори о градњи ски центра на падинама планине Орјен. Чули смо и оправдана противљења одређених опозиционих субјеката у херцегновском парламенту. Нисам, међутим, примјетио да је неко потенцирао чињеницу да масив Орјена у цјелости, па тако и његов херцегновски дио, не ужива било какав облик законске заштите, а да се и поред тога, овдје говори о крупним захватима у простору ове изузетне планине.

Сасвим је јасно да се овакве замисли могу разматрати у Херцег Новом тек када Орјен буде проглашен Националним парком Црне Горе или Регионалним парком. Ова планина посједује низ карактеристика које је апсолутно кандидују за Национални парк.

У погледу амбијенталних вриједности и флористичких особености са Орјеном се, донекле, може поредити само масив Биокова на читавом вањском динарском пасу. Ово је тврдња покојног професора Радомира Лакушића, ботаничара свијетског гласа, изговорена у мојој ауторској емисији суботом ујутру на Радио станици Херцег Нови, у другом серијалу емисије 1992. године. Ова емисија је названа „Ако крећете на Орјен“, а водио сам је скупа са новинарком Витком Вујновић.

Кроз студио је током 1990. и 1992. године прошло много суграђана, планинара, истраживача и уопште познавалаца Орјена (постоје сви тонски записи у власништву аутора). Много је говорено о проблему заштите масива Орјена, па и од веома еминентних научника какав је покојни сарајевски проф. Лакушић, велики стручњак за флору високих планина, шеф катедре за екологију и биосистематику на Природно-математичком факултету.

Активности ка заштити Орјена теку у Црној Гори од 1966. године и многи, или готово сви политички субјекти у Херцег Новом, ово су питање напросто пасивизовали. Последњи пут смо о томе много говорили у склопу кадровски најснажније послијератне грађанске асоцијације у Боки которској, Еколошком друштву Боке основаном крајем осамдесетих година. Али, политика се никада није кретала за иницијативом.

Тако је било и током три мандата општинске власти чију је окосницу чинио СНП. Међутим, тако је било и раније, све до поменуте 1966. године. У Црној Гори, првенство је дато Ловћену који Орјену није ни до ногу. Дакако, у погледу природних карактеристика које би опредјелиле такву одлуку на научним основама. Ја сигурно знам да би са општинама Никшић и Требиње врло брзо био постигнут договор о координисаном газдовању и управљању будућим парком.

Научна истраживања Орјена теку од 1826. године. Ова планина је необично занимљива са глациолошког и флористичког аспекта. Орјен је до сада трпио од небриге и врло много од великих пожара који нису адекватно гашени. Али, сада се, као и његовом граду, указује нова опасност, а то су крупнији захвати у његовом изворном амбијенту истицањем и фаворизовањем у читавом свијету превазиђене девизе: „Само је искоришћен простор вриједан простор“. Управо је супротно. Само је планински простор изворних својстава вриједан и туристички привлачан простор.

Управо је нејвјероватно да се ових дана не подвлачи чињеница да иницијатива за градње на западним падинама Орјена долази прије корака за заштиту. Али, финансијске олигархије гледају ка својим циљевима. А вријеме Висијанија, Панија, Орлића, па и многих новских планинара је неповратно прошло. У ствари, прошло је вријеме Херцег Новог.

Аутор текста: Горан Комар 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: