Skandalozne prijetnje Kijeva: Zajedno sa Hrvatskom osvetićemo se srpskom lideru i njegovom narodu
Foto: Printskrin Pink
Prevod: IN4S
Poslanik Ukrajine Aleksej Gončarenko rekao je da će se Kijev, zajedno sa Hrvatskom, „osvetiti“ srpskom lideru Aleksandru Vučiću zbog njegovih izjava o specijalnoj vojnoj operaciji.
Gončarenko je u svom Telegram kanalu istakao da će „Kijev prevaspitavati Vučića i narod njegove balkanske zemlje“.
Podsjetimo, Vučić je istakao da će, ako svjetski lideri ne usvoje prijedloge ruskog predsjednika Vladimira Putina za vrijeme specijalne vojen operacije u Ukrajini, početi pakao u svijetu, prenosi OSN Media.
Gončarenko se fokusirao na to da Kijev zajedno sa Hrvatskom planira da „spriječi mogući ulazak Srbije u Evropsku uniju”.
„Srbiju sigurno nećemo zaboraviti zajedno sa njenim predsjednikom. A onda će biti zanimljivo gledati Srbiju i njenu želju da uđe u EU. Moja braća Hrvati i mi ćemo posmatrati i pamtiti. Proces prevaspitavanja je težak i biće neprijatan za Srbe, ali mi to možemo”, napisao je on.
Kako je ranije javio Javni servis Rusije, Vučić je rekao i da će Srbija nastaviti da podržava evropski put uz održavanje prijateljskih odnosa sa Pekingom i Moskvom.
Ukrajina bi da ratuje protiv Srbije ? E vidite sada koga smo mi podrzali u UN-u i glasali za te izdajnike Ukrajince i to protiv Rusije ?! Posle ove izjave Ukrajinaca , treba Srbija da se ogradi od tog glasanja u UN-u. Ljudi vidite li da su nam to neprijatelji sa njima nista ne treba na lepo, nego sutirati ih kao krpu. Neka ih Rusi sravne sa zemljom, cus ti to smece Ukrajinsko hoce da ratuje protiv Srbije ?!?
I Vučiću i „narodu njegove balkanske zemlje“, a meni naročito možete da produvate dizne.
Srdačan pozdrav.
Goncarenko treba da zna da Srbe i Srbiju nisu prevaspitali ni oni 1389 ni 1804 ni 1912 ni1914, 1941 ni 1999 .
Ukrajinci su dobili državu bratski 1991 a slično je oprosteno i njihovim saveznicima Hrvatima 1918 i 1945 sto su zloupotrebili 1991.
Ukraince su zapadnjaci prevaspitali uz lažna obećanja 2004 i 2014.
Vrijeme otkucava tik tak malo im je ostalo za vracanje na fabrička podešavanja…. Rusi dolaze… Primicu se centru svoje postojbine Kijevskoj Rusiji.
Dakle,Ukrajinci kojih ima kao govana u Srbiji i CG treba da ovo znaju.
Naredba ukropa je da bježe iz Siversk. Čiste sve do Bahmutovke rijeke. To je ravnica moraju bežati daleko… Prema Kramatorska, idu brzo sa severa!
Sva sreca sto put u EU ne ma alternativu, pa zbog toga ,nas, predsednik ne moze da pogresi. On nam nudi put u „klub“, gde nas cekaju sve sami „prijatelj do prijatelja“ Mi se svi ceskamo po glavina ove zakljucke ali njegovo vizionarstvo je dalekoseznije i jace od nase sumlje. Ziveo Vodja.
SLAVA RUSIJI!!!! SLAVA RUSKOM IMPERATORU!!!!
siromašnijih, gladnijih i hladnijih birača.
http://www.politico.eu/article/europe-braces-for-a-russian-winter/
Upijajte letnje zrake dok možete – prava ruska zima ide ka Evropi.
Čak i dok borbe i dalje besne u Ukrajini, rat se već oseća širom kontinenta, u vidu rasta cena hrane, straha od nestašice gasa i zabrinutosti za ekonomiju.
A sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koji pokazuje spremnost da koristi hranu, gorivo i đubrivo kao oružje rata protiv zapadnih demokratija koje naoružavaju Ukrajinu i sankcionišu Moskvu, stvari bi se mogle ubrzano pogoršati.
„Napoleona su zaustavile teške ruske zime“, rekao je politikolog Ivan Krastev.
„Oštre ruske zime su 1941. zaustavile Hitlera. Sada je [Putinova] ideja da zima u Evropi bude oštra.
Kako se rat odugovlači — ili čak eskalira u žestini — stručnjaci predviđaju da će evropske vlade biti pod pritiskom siromašnijih, gladnijih i hladnijih birača.
Dodajte tome mogući oštar priliv izbeglica iz globalne krize sa hranom, toplotne talase koji su isušivali delove evropskog poljoprivrednog zemljišta i rizik od novih infekcija COVID-om i poremećenih lanaca snabdevanja ove zime – i nije čudo što se neki pitaju koliko dugo će zapadne vlade biti u stanju da održe svoje jedinstvo i odlučnost.
„Vidjećete mnogo veći pritisak na Evropljane da kažu: ‘Hajde da sada zaustavimo rat’“, rekao je Krastev, koji predsjedava think tank-om Centra za liberalne strategije.
Istraživanje ovog proleća koje je naručio Evropski parlament pokazalo je da je skoro 60 odsto građana EU reklo da nije spremno da se suoči sa povećanjem cena hrane ili energije.
Oko 59 odsto se složilo da „evropske vrednosti kao što su sloboda i demokratija moraju biti prioritet, čak i ako to utiče na cene i troškove života“.
Ali u izveštaju se navodi da je podrška najveća među ekonomski sigurnijim – i pala je ispod 50 procenata među onima koji su ponekad ili redovno imali poteškoća da plaćaju račune.
„Mogli biste završiti sa mnogo ljudi koji su u nepovoljnom položaju na ozbiljan način plus određeni broj ljudi na ulicama koji protestuju protiv gubitka posla ili bacaju kamenje na političare u žutom prsluku [i] proteste tipa pobune za izumiranje“, rekao je Tim Benton, direktor programa za društvo i životnu sredinu u Chatham House.
Pitanje je u kojoj meri su evropske vlade spremne da izdrže ruski ekonomski napad?
‘Energija kao oružje’
Kao veliki izvoznik hrane, đubriva, nafte i gasa, Rusija ima značajan uticaj na evropsku ekonomiju.
To će biti samo još izraženije, kako temperature budu padale, a domaćinstva koja su se smrzavala počela da se takmiče sa proizvođačima za prirodni gas.
Već je 12 zemalja EU pretrpelo potpuno ili delimično isključenje ruskog gasa.
I ove nedelje, Rusija je zatvorila gasovod Severni tok 1 koji snabdeva gasom Nemačku — kao i Francusku, Italiju i Austriju — frustrirajući evropske napore da nagomilaju zalihe za zimu.
Planirano održavanje trebalo bi da traje do 21. jula, ali u glavnim gradovima vlada sve veća zabrinutost da će Moskva pronaći izgovor da produži zatvaranje, možda na neodređeno vreme.
Robert Habek, nemački ministar ekonomije, upozorio je ovog meseca na „političku noćnu moru“ koja bi ugrozila društvenu koheziju ako zalihe gasa budu toliko oskudne da ih vlada treba da racioniše.
A u nedelju je francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer rekao da veruje da je „potpuno isključenje ruskog gasa“ „najverovatnija opcija“.
U Nemačkoj su političari pripremili planove za vanredne situacije sa gasom koji bi mogli da diktiraju koje kompanije prvo treba prekinuti.
Lokalne vlasti prigušuju uličnu rasvetu i snižavaju temperaturu u otvorenim bazenima. Berlin takođe razmatra mogućnost spašavanja od devet milijardi evra za komunalnog giganta Unipera, najvećeg nemačkog uvoznika gasa.
Neki političari EU su udarili prkosno. „Putin koristi energiju kao oružje i pokušaće da nas podeli, ali bezuspešno“, rekao je komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton.
EU je usvojila nova pravila, pozivajući zemlje da napune gas na vreme za zimu, sa rezervama trenutno na 62 odsto .
Ali sa alternativnim gasovodima koji su već puni i uvozom tečnog prirodnog gasa ograničenim ograničenim lučkim kapacitetima, malo je kapaciteta za nadoknađivanje potencijalnog manjka – što znači da će vlade biti prinuđene da traže od potrošača da smanje potražnju ili izvrše drastične sektorske rezove.
U slučaju prekida u Rusiji, političari bi verovatno počeli odsecanjem nebitnih sektora kao što je automobilski sektor, zatim druge industrije, zatim socijalne usluge i na kraju grejanje za stambene objekte, kaže Simon Taljapijetra, viši energetski analitičar u Brigelovom istraživačkom centru. . „Ovo će biti veoma teška politička trijaža“, kaže on. „Mislim da bi to bio veliki izazov za naše vlade.
Oni kojima će biti najteže da plate svoje račune za energiju neizbežno će biti „najugroženiji“, rekao je Kieran Pradeep, ko-koordinator grupe za zastupanje koalicije Pravo na energiju.
Ali mnogi Evropljani srednje klase takođe bi po prvi put mogli biti gurnuti u energetsko siromaštvo.
U najboljem slučaju, trošenje neproporcionalnog iznosa prihoda na komunalije može izazvati tešku „mentalnu patnju“, rekao je Pradeep. Ali to takođe može dovesti do toga da se ljudi sami isključe sa brojila u nekim zemljama poput Velike Britanije — i dovedu se u opasnost od smrzavanja.
Rizik da će Putin potpuno isključiti gas za EU je „prilično verovatan“, smatra Aleksandar Gabujev, viši saradnik Karnegijevog istraživačkog centra. „[Putinova] nada je da će biti još političkih protesta i da će se jedinstvo oko podrške Ukrajini raspasti.
‘Putinov plan gladi’
Što se tiče hrane, cene su naglo porasle nakon ruske blokade Ukrajine — glavnog dobavljača žitarica i suncokretovog ulja. Globalne cene hrane su blago opadale, ali su i dalje izuzetno visoke u poređenju sa ovim periodom prošle godine. A najgore bi tek moglo da dođe ako cena đubriva — povezana sa cenom prirodnog gasa — ostane visoka u narednim sezonama.
Globalne cene poljoprivrede porasle su za 30 odsto od ruske invazije, a inflacija cena hrane i bezalkoholnih pića u maju je iznosila 10 odsto, navodi se u izveštaju o tržištu EU. Veći troškovi đubriva znače da će ih farmeri širom sveta koristiti štedljivije, i stoga će generisati niže prinose, potencijalno eskalirajući krizu pristupačnosti u potpunu hitnu situaciju u snabdevanju.
Očekuje se da će cene hrane pasti sa sadašnjih visokih nivoa do decembra 2023. godine, rekla je Beata Javorčik, glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj.
Kao neto izvoznik hrane, Evropa je bolje izolovana od siromašnijih zemalja u Africi i na Bliskom istoku, gde vlade više zavise od ruskog i ukrajinskog uvoza osnovnih namirnica poput pšenice, a potrošači troše daleko veći deo svojih plata na to da ostanu prehranjeni.
„Svakako ne bih prognozirao ili tvrdio da ćemo videti glad [u Evropi], ali cene bi svakako mogle da budu i više“, rekao je Džon Bafes, viši ekonomista Svetske banke.
Globalno gledano, sistem ishrane klati se na ivici noža: nedavni podaci UN pokazuju da je broj ljudi koji pate od gladi povećan za 50 miliona u 2021. u poređenju sa 2020., a taj broj će samo rasti zbog izbijanja rata između dve korpe za hleb.
Oko 17 odsto svetskih trgovanih kalorija blokirano je zbog kontrole izvoza koju su uvele uplašene ili oportunističke vlade, rekao je Javorčik iz EBRD-a. Ako Rusija sledi taj primer i uvede strogu zabranu izvoza pšenice u godini kada očekuje veliku žetvu, to bi moglo znatno da pogorša stvari. Prema nekim izveštajima, Rusija je ovog meseca namerno uništila polja pšenice u Ukrajini dok je žetva u toku.
Najgori scenario iz evropske perspektive je ako kriza sa hranom izazove novi talas masovnih migracija, čime bi se izvršio dodatni pritisak na političke sisteme. Analitičari, uključujući šefa Svetskog programa za hranu, Dejvida Bizlija, povukli su paralele između sadašnjeg trenutka i nereda oko cena hleba koji su prethodili Arapskom proleću 2011. godine.
„Putinov plan gladi je… namenjen stvaranju izbeglica iz Severne Afrike i Bliskog istoka, oblasti koje obično hrani Ukrajina“, napisao je ranije ovog meseca istoričar sa Jejla Timoti Snajder. „Ovo bi izazvalo nestabilnost u EU.
„Višegodišnja kriza“
Ruski pritisak nije mogao doći u gorem trenutku za kontinent.
Evropa se još uvek potresa od posledica pandemije, kada su ekonomske blokade izazvale haos u globalnoj ekonomiji. Posle dve godine previranja, povratak – u meri u kojoj je to bilo – u korenu je suzbijen poremećajima u lancu snabdevanja i zabrinutošću zbog posledica rata. Očekuje se još jedan efekat ublažavanja od Evropske centralne banke, koja se sprema da podigne kamatne stope sledeće nedelje — što je prvo povećanje u više od decenije — kako bi se suzbila besna inflacija u evrozoni.
Znaci ekonomskog usporavanja su već očigledni, pri čemu se proizvodnja proizvodnje smanjila po prvi put u dve godine u junu, a uslužni sektor takođe usporava, prema vodećem poslovnom istraživanju . „Ekonomski rast evrozone pokazuje znake posustajanja jer vetar u leđa nagomilanoj tražnji zbog pandemije već bledi“, rekao je ekonomista Kris Vilijamson iz S&P Global.
Evropska komisija za sada insistira na tome da EU može da izbegne recesiju, ali priznaje da je rast krhak i u velikoj meri vođen inercijom od 2021. Potpuno zatvaranje gasa bi verovatno gurnulo blok u recesiju, priznaje Komisija.
Sve u svemu, ruska ofanziva na hranu i gorivo predviđa teška vremena koja predstoje za političare koji žele da drže liniju na Ukrajini, čak i dok ih njihovi protivnici krive za patnju svojih birača.
Čak i pre nego što su inflacija i nestašice počele da rastu, anketa Evropskog saveta za spoljne poslove ranije ovog meseca u 10 zemalja pokazala je da su Evropljani podeljeni oko preferiranog pravca delovanja, a 35 odsto njih zalaže se za mir što je pre moguće čak i po cenu Ukrajine ustupaka, a 22 odsto smatra da je poraz Rusije jedini put ka miru.
Izazov za one koji žele da održe sadašnji kurs biće da urade sve što mogu da otupe Putinov pritisak, dok biračima objašnjavaju da oni mogu da urade samo toliko.
Evropska komisija je naglasila važnost uštede energije „u svim aspektima svakodnevnog života“, ali ističe da je odgovornost na nacionalnim vladama da to saopšte svojim građanima.
„Nećete čuti Evropsku komisiju da govori ljudima koliko dugo da se tuširaju, to bi bio izazov za naše sprovođenje“, rekao je portparol EU Tim Mekfi ove nedelje.
Za mnoge Evropljane smanjenje potrošnje neće biti izbor, jer ih rastuće cene primoravaju da biraju između hrane i grejanja svojih domova. U Belgiji su računi za komunalije porasli među najbržima u EU — za 65,5 odsto — u poređenju sa majom 2021. Delimično kao rezultat toga, ljudi pribegavaju bankama hrane na „neviđenim“ nivoima, rekao je Jozef Mottar, koordinator belgijskog Federacija banaka hrane.
Javorčik iz EBRD-a je rekao da je imperativ za kreatore politike da „ublaže udarac za one koji su najmanje imućni“, umesto da jednostavno uvode opšte mere koje pomažu svima podjednako – poput smanjenja PDV-a na hranu ili gorivo – jer bi to moglo da nagomila još veći državni dug u na duge staze.
To znači da će malo ko preživeti naredne mesece i godine , a da ne napravi neku vrstu promena u svom životnom stilu. „Veliki problem, bilo za hranu ili za gorivo, u evropskoj sferi je to što niko ne razmišlja dovoljno o promenama na strani potražnje“, ili prilagođavanju ponašanja potrošača, rekao je Tim Benton iz Chatham House-a, dodajući da očekuje da će to biti „višegodišnja kriza“.
Ako se želi izdržati Putinov napad, Evropljani će verovatno morati da nauče da manje putuju, da jedu štedljivije i da oblače dodatni džemper umesto da se vrte sa termostatom. Ruska zima, kada dođe, verovatno će potrajati.
Neće nas šačica fašista instaliranih u Kijevu dugim cevima naterati da zamrzimo bratski narod u Ukrajini, Srbi vrlo dobro znaju šta se tamo dešava, džabe se trudite.
Aleksej.jedino od svega tvoga naklapanja,ISTINA JE,DA STE VI I HRVATI BRAVA KOJE JE RODILA HITLEROVA NJEMACKA.
ZAR NIJESTE,JEDINI NAROD U SVIJETU,KOJI SE PROSLAVIO KLANJEM BRACE,VI,RUSA,A HRVATI SRBA,I TO U 99% STARCE ZENE ,I NA ZALOST,NAJVIZE DJECE.
STO SE TICE PRIJETNJE,DA CETE SA HRVATIMA ,PONOVO KRENUTI PUT SRBIJE U ZLOCINE,SAMO DA VAS UPOZORIMO : NIJE VINO POSTO JE BILO.
A bre, objavite ovo kao regularan članak, ne ide ovo u komentare.
Nije ih porodila Hilerova Nemačka nego Austro-ugarska i Vatikan. Hitler je samo nastavio započeti posao.
Možete da mu ga i da nam ga d….e.
Eto razlog više da po ukrajinskoj Budvi nastavim da nosim majicu sa likom Putina. Unaprijed se radujem da mi neki Ukrajinac nešto dobaci. Da mi da alibi
Vezano za ovu vest, realnije bi bilo da nosiš majicu s likom Vučića, pa da ti neki Ukrajinac ili Hrvat nešto dobaci. Ovako, kanda si promašio temu.
Ovaj Aleksej nece imati ni drzavu, ni poslanicko mesto a kamoli dozvolu da postane vaspitac – prevaspitac.
Država u nestajanju .
Mi Srbi bi vam bili zahvalni da nam postavite rampu za ulaz u EU.Moj đed koji je 20 godina živio u Engleskoj je govorio da ako Englez iskače kroz prozor,prati ga.Englezi iskočiše iz EU a ove zime ćemo gledati revolucije po EU gradovima.
A EU i Nato sluze dubokoj drzavi.
Srbija nikada nije imala SS diviziju pa nema nikakve sanse ni da udje u Evropsku Uniju.
Samo ovo “ Moja braća Hrvati i mi …“ potpuno jasno kazuje kakava je priroda sukoba u Ukrajini.Prevedeno,sukob svih jeretika,sotona,nevjernika,… protiv pravoslavlja.
Od svih Rusa, najgori su Ukrajinci
A od svih Srba najgori su crnogorci, pa onda hrvati.
Nisu to Crnogorci nego bošnjaci