Сињајевина
Сињајевина, фото: Ин4С
Пише: Ратко Булатовић
Сиња планино, Сињајевино
Ти си широка као сиње море
Драгуљ си Балкана…
Цијеле Европе,
Украсни бисер, мале Црне Горе
Ти си љепотица међу планинама
По теби најљепша расте трава
Слова по теби цвијеће пише
Што најбрже цвјета, најбоље мирише
Када сам чуо страшне гласе
Да су намјерили безумни, зли, људи
Да тебе, свијетлу, хоће да угасе
Обратих ти се, говорећи Богу:
_ Док Ти њом царујеш, ништа јој не могу!
Јер куд да бјежимо са наше планине
Из наших села, са наших огњишта
Отровним пламеном, хоће да нас спале
И да нас претворе у прах и у ништа!
Хоће да нам затрују Савину воду
Савино језеро, то бистро око
Кроз које с молитвом ка небу гледамо
Свети Саво помози, језеро не дамо!
На томе језеру појили смо коње
Волове, краве, доброћудне овце
Бранићемо га животима својим
Нећемо га дати, за све свјетске новце!
NE DAMO Sinjajevinu izrodima!!! NE DAMO ni pedalj ove zemlje zločincima, neljudima, nesojima!!! G. Bulatoviću, Vi ste poseban primer branitelja, koji je položio pola svoga tijela na braniku otadžbine! Branili ste je od NATO zločinaca, koji bi danas sa domacim izdajnicima zasipali i Sinjajevinu!
NE DAMO!!!
Драги Рале, ови твоји и наши крвници из Нато пакта, што су од тебе ракетама на Генералштаб направили тешког инвалида, узели су нам привремено слободу захваљујући издајницима, али неће и не могу – српску душу. А неће ни нашу СИЊАВИНУ. Дакле, уз тебе сам и и кад пишеш ове принудне стихове, као и кад си написао НЕМИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА, уз само једну исправку: ко ће ако не ти из Липова знати боље да то није СИЊАЈЕВИНА него – СИЊАВИНА!
И ви, браћо, из ИН 4С схватите, коначно, да се планина зове СИЊАВИНА!