Siniša Kovačević: Žica kao udica
U politici ništa nije konstantno osim stalnih promena. Tako da i politička, vojna, internacionalna, pa i ekonomska superiornost začas pređe sa jedne strane na drugu.
Kod nas u komšiluku još je nešto permanentno. To su sitne provokacije, guranje prsta u oko, beskrajne zađevice na čije udice bi druga strana trebalo da se „upeca“ i da odgovori.
Evo, danima, na susedskoj televiziji HRT, u informativnim emisijama, gledaoce informišu da se podiže ograda i žica između Mađarske i Vojvodine. Ne, dakle, između Mađarske i Srbije.
To je samo logičan nastavak onog inauguracionog govora gospođe Kolinde Grabar Kitarović, koja je već najavila „saradnju“ Hrvatske sa Vojvodinom i Srbijom. Sledeće je, verovatno, da se založe za bilateralne odnose sa Bačkom ili Slavonijom.
Ne treba u Srbiji pridavati veliku važnost tim prizemnim provokativnim igrarijama, ali ne treba ni žmuriti pred njima, niti zabijati glavu u pesak.
Ali, činjenica je i da Hrvatima ide obeležavanje godišnjice „Oluje“, a da su im već lupili šamar svi saveznici iz te akcije, koji su odbili da dođu na vojnu paradu. Takođe, tamo se približavaju izbori, a za hrvatske političare ne postoji bolje i delotvornije pogonsko gorivo od peckanja Srba i Srbije.
Svakako, sve nesuglasice Beograda i Zagreba moraju da razreše državnici dve zemlje u „prijateljskim razgovorima“. Narodu ništa drugo ne preostaje nego da se uzme u pamet. Jer, mi moramo živeti jedni s drugima. I jedni kraj drugih.
