„Северни ток 2” наљутио источну Европу

Украјина, Пољска и Словачка бесне што су западноевропски енергетски гиганти склопили са „Гаспромом” споразум о проширењу гасовода до Немачке
Одлука западноевропских енергетских гиганата да са руским „Гаспромом” уђу у пројекат изградње гасовода „Северни ток 2”, који ће дуплирати количину гаса која долази из Русије у Немачку, у најмању руку разбеснела је безмало све источноевропске лидере.

За пољског председника Анджеја Дуду то је удар на „јединство Европе”, за словачког премијера Роберта Фица „издаја”, а за украјинског премијера Арсенија Јацењука цео план о проширењу гасовода је „антиевропски и антиукрајински”.

Руски енергетски гигант је 4. септембра склопио акционарски уговор са немачким концернима Е.ОН и БАСФ, холандско-британским „Ројал Дач Шелом”, аустријским ОМВ-ом и француским „Енжијем” о изградњи новог крака гасовода „Северног тока”, који би од 2019. требало да од Русије иде испод Балтичког мора до Немачке. Капацитет ове додатне две цеви гасовода, који заобилази Пољску, Украјину и Словачку као досадашње транзитне земље, биће толики да ће моћи да подмири око 15 одсто укупних потреба ЕУ за гасом.

Како је саопштено, „Гаспром” има 51 одсто удела у пројекту, Е.ОН, „Ројал Дач Шел”, ОМВ и БАСФ по 10 одсто акција, а „Енжи” девет одсто акција.

„Изненада стиже најава из ’Гаспрома’ да је потписан уговор са компанијама из западних чланица ЕУ о изградњи новог крака ’Северног тока’. Они нас праве идиотима”, рекао је Фицо у Кијеву, додајући да се месецима на састанцима Европског савета разговара о потреби да се помогне Украјини да остане гаснотранзитна земља и да јој се помогне у тешким зимским месецима. „Они су издали једну чланицу ЕУ – Словачку – и тиме су ишли против политичких дискусија о Украјини, који су вођени на састанку Европског савета.”

Словачка је главна улазна тачка за руски гас који иде гасоводима преко Украјине у Европску унију. Међутим, Русија настоји да заобиђе Украјину као транзитну земљу па је тако покушала да изгради „Јужни ток”, а у међувремену покушава да направи договор и око „Турског тока”.

Према речима Фица, проширењем „Северног тока” Украјина ће изгубити милијарде евра које су јој очајнички неопходне, а сада их зарађује од надокнаде за транзит гаса, а и Словачка ће изгубити стотине милиона евра прихода.

Ништа мање изненађен одлуком западноевропских гиганата није ни украјински премијер Арсениј Јацењук који је овај план назвао „антиевропским и антиукрајинским”. Он истиче да ће због тога Украјина изгубити две милијарде долара прихода од транзита гаса у ЕУ, а да ће ЕУ изгубити могућност испоруке гаса најкраћим путем преко Украјине.

„Тај губитак износи 140 милијарди кубних метара гаса који може да иде кроз транспортни систем Украјине. То значи да изградња ’Северног тока 2’ угрожава безбедност и континуитет испорука земљама југоисточне Европе”, рекао је Јацењук.

Конзорцијум енергетских компанија проценио је да ће их овај пројекат коштати 9,9 милијарди евра, а да би кроз ове цеви крајем 2019. требало да почне испорука до 55 милијарди кубних метара гаса годишње од Русије до Немачке.

У обраћању учесницима Економског форума у Криници, на југу Пољске, пољски конзервативни председник Анджеј Дуда критиковао је овај уговор, истичући да се њиме занемарују пољски интереси.

„С обзиром на то да је закључен уговор о градњи гасовода ’Северни ток 2’, који у потпуности игнорише интересе Пољске, потребно је да неко постави питање у погледу јединства двадесетосмочлане Европске уније”, рекао је Дуда и додао да ово поставља и питање јединства ЕУ у решавању сукоба у Украјини.

„Несигурност у том контексту произлази из егоизма појединих земаља и њиховог потпуног игнорисања интереса других земаља, због чега је теже веровати у јединство Европе.”

Према оценама пољских стручњака који су учествовали у дебатама овог форума, који важи за „источноевропски Давос”, ЕУ је спречила пројекат „Јужног тока” који је требало да заобилажењем Украјине допреми новом рутом гас у југоисточну Европу, али то не спречава Немачку да помогне Русији да ипак заобиђе Украјину.

Уговором о дуплирању капацитета „Северног тога” изненађен је и Словак Марош Шефчович, потпредседник Европске комисије задужен за енергетску унију.

„Како је то у сагласју са нашом стратегијом о диверзификацији у снабдевању? Какву врсту закључака би требало да изведемо ако је циљ таквог пројекта да практично затвори украјинску транзитну руту”, запитао се Шефчович у разговору за европско издање листа „Политико”.

„Шта то значи за централну и источну Европу? Јер ћемо у потпуности изменити гасну равнотежу у овом делу Европе.”

Према његовим речима, Европска комисија више инсистира на унапређењу постојеће инфраструктуре којом се руски гас допрема преко Украјине у Европу него на изградњи великих нових пројеката.

„Надам се да ове компаније разумеју своју одговорност за свеукупну сигурност снабдевања целе Европе а не само појединих њених делова”, рекао је Шефчович, који је иначе задужен да са руским министром енергетике Александром Новаком преговара о украјинском увозу руског гаса за који ће новац, према свему судећи, дати ЕУ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: