ИН4С

ИН4С портал

Шести дан Белдокс фестивала: Стварни људи – стварна места

1 min read
"Отац Арсеније" Светлане Цемин приказан је у селекцији Специјалне пројекције. Филм доноси портрет оца Арсенија, некада Београђанина, култне личности из 80-их, који данас ради на обнови и стварању духовног и културног центра, који је почетком 19. века био потпуно уништен од стране Турака.

илустрација: depositphoto/ maxxyustas

Јуче је на програму Белдокс фестивала премијерно приказан филм из српске такмичарске селекције „Припадност“ редитељке Тее Лукач, као и филм Светлане Цемин „Отац Арсеније“ у оквиру сегмента Специјалне пројекције.

Филм говори о периоду пре, током и након Другог светског рата у Војводини, који ставља на тест донедавне комшије и открива најгоре и најбоље у људима.

Теа Лукач, ауторка, о филму каже: „Филм је сведен на два елемента – простор дешавања и сведочанства, размишљање о колективном и индивидуалном и различитим врстама припадности. Саговорници су представљени кроз слике из њихове приватне архиве, док су сама сведочанства, причана у првом лицу попут исповести, део једне веће слагалице колективног искуства. Простор као траг, неми сведок, је визуелна окосница филма. Одупирући се немилосрдном зубу времена његово стање говори више од речи о крхкости људског постојања. О жељи да потиснемо, заборавимо, сакријемо али и сачувамо, обновимо, залечимо“.

„Отац Арсеније“ Светлане Цемин приказан је у селекцији Специјалне пројекције. Филм доноси портрет оца Арсенија, некада Београђанина, култне личности из 80-их, који данас ради на обнови и стварању духовног и културног центра, који је почетком 19. века био потпуно уништен од стране Турака.

О данима проведеним са оцем Арсенијем и снимању, Светлана Цемин је изјавила: „С обзиром да смо се Отац Арсеније и ја познавали из давне прошлости, пре него што је он постао игуман, он је с лакоћом прихватио идеју о нашој сарадњи и тако се спонтано кренуло у реализацију овог филма, прво на Менхетну а затим у манастиру Рибница. Животна прича оца Арсенија је фасцинантна сама по себи, и тражио се одговор о томе како је дошло до преображења једног урбаног авангардног уметника у високог духовника. Комплексност његове личности се оцртава, између осталог, кроз све те његове креативне делатности које су свакодневно уплетене у монашко окружење“.

Монах Арсеније

Северномакедонски филм „Конзумирати савремено“ приказан је у оквиру селекције „Поветарац“ на тераси Арт биоскопа Коларац. Ово остварење прати главну јунакињу Сунчицу и њене пензионисане пријатеље који уживају у културним понудама Скопља и бесплатним погодностима које она нуде.

О свом филму редитељка Ана Алексовска је рекла: „Желели смо да покажемо другу страну медаље, да укажемо на то да протагонисти нашег филма и те како разумеју уметност и културу и да не посећују такве догађаје само због хране и да им брже прође време, као што о њима влада мишљење. То је први утисак и најлакше је окарактерисати их тако, али до праве истине човек дође тек кад прође мало времена, када размисли, истражи и кад има отворено срце да емпатски посматра свет. Није све равно, све има свој тродимензионални облик. Људи у филму имају исконску потребу да припадају друштву. Друштво у Македонији је изгубило емпатију, елита је порасла, ми морамо да се отворимо да размишљамо шта је то што ти људи носе у себи, ти исти људи које ми на први поглед одбацујемо, а не треба тако. Све има дубину. Уметност може да допре до свих људи, само треба да отворимо срце и отворимо се да то и видимо.“

Филм „XY Челзи“, приказан у оквиру селекције И као интегритет, који говори о контроверзној Челзи Менинг, која се суочава са далекосежним последицама своје прошлости – историјским одавањем поверљивих информација које је довело до њене затворске казне.

У оквиру претпоследње фестивалске вечери, у среду, 9. септембра, на програму је и домаћи такмичарски филм „Близанци саткани од сна“ Сеада Шаботића и Лее Вахрушев, који ће бити премијерно приказан у 20 сати у Амфитеатру испред Музеја Југославије, као и филм „Бјели Божић“ хрватског аутора Јосипа Лукића, наводи Б92.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *