Senke nad Mundijalom

Jedan od glavnih događaja naredne godine trebalo bi da bude Svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji. Naravno, ukoliko se uopšte održi, jer situacija sa ovim takmičenjem nikada nije bila kontroverznija. Odluka da se domaćinstvo, uz letnju olimpijadu najzanimljivijeg i najpraćenijeg sportskog događaja dodeli Rusiji, nimalo nije obradovala njene geostrateške rivale na Zapadu.

Tokom prethodnih 7 godina pokretano je u političkim i sportskim krugovima više inicijativa da se organizacija mundijala Rusiji oduzme i preusmeri Engleskoj, koja je na glasanju u Izvršnom komitetu FIFA eliminisana već u prvom krugu, sa ponižavajućih 2 glasa podrške. Pored Rusije i Engleske, za naredno prvenstvo zvanično su konurisale i dve zajedničke kandidature, holandsko-belgijska i portugalsko-španska.

U ispitivanje navodnih koruptivnih radnji, koje su trebale da ospore legalnost i legitimnost izbora Rusije za domaćina svetskog prvenstva, uključen je bio i ameriki FBI. Pored političkih krugova, na bojkot Mundijala u Rusiji pozivali su i pojedini sportski zvaničnici poput bivšeg predsednika Fudbalske asocijacije Engleske Dejvida Bernstina i izvršnog direktora nemačke Bundes lige Kristijana Zajferta. Pritisci zapadnih krugova ipak nisu doveli do prvog oduzimanja prethodno dodeljenog svetskog fudbalskog prvenstvau istoriji.

Međutim, imajući u vidu događaje koji su pratili Olimpijade u Pekingu i Sočiju, nije isključeno da se neka slična, možda još drastičnija provokacija dogodi uoči, ili tokom samog Mundijala.

Na Jugoistoku Ukrajine postoji zamrzniti konflikt, a krhko primirje nepune 3 godine održava se na jedvite jade. Deceniju ranije, na dan otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu, neočekivano je aktiviran rat između Gruzije i Severne Osetije, u koji je prinuđena bila da se umeša i Rusija. Tenzije između Gruzije i Severne Osetije u momentu obnavljanja rata, bile su neuporedivo niže od tenzija među zaraćenim stranama na Jugoistoku Ukrajine. Ovaj konflikt može se reaktivirati u svakom momentu i eventualna eskalacija nasilja u Donbasu, koju Rusija i po Minskom sporazumu ne može da posmatra skrštenih ruku, pojedinim zemljama mogla bi da posluži kao zgodan povod za povlačenje njihovih fudbalskih timova sa prvenstva.

Setimo se samo Olimpijade u Moskvi 1980, koju su SAD i većina njihovih zapadnih saveznika bojkotovale. Formalni izgovor za bojkot pre 38 godina bilo je navodno nezadovoljstvo zbog sovjetskog mešanja u avganistansku krizu. Amerikanci, nakon neočekivanog poraza od otpisanog Trinidada i Tobaga u poslednjem kolu kvalifikacija, ostali su posle 8. mundijalskog nastupa u nizu.

Međutim iako Amerikanaca nema, tu su otvoreno nezadovoljne ruskim domaćinstvom prvenstva Engleska i Nemačka, koje bi uz ostale zemlje članice EU učesnice Mundijala: Francusku, Španiju, Portugaliju, Švedsku, Hrvatsku, Dansku, Poljsku i Belgiju, mogle da za povlačenje dobiju i političku direktivu, u slučaju nove eskalacije ukrajinske krize. Njihov primer mogli bi takođe da slede i američki saveznici poput Islanda, Australije, Saudijske Arabije, Kolumbije, Japana i Južne Koreje.

Krnje olimpijske igre ipak je bilo moguće organizovati, ali fudbalski mundijal bez polovine učesnika ne bi imao smisla. Indikativno je takođe da je Mihail Sakašvili, gruzijski predsednik u vreme rata sa Severnom Osetijom, u ovom momentu politički veoma aktivan u Ukrajini. Nadajmo se ipak da će svetski moćnici biti milostivi prema milijardama fudbalskih fanova da i da politika neće dezavuisati održavanje najvećeg sportskog događaja, koji se na teritoriji Rusije planira još od Olimpijade u Moskvi 1980. godine.

Dobar žreb za Rusiju

Može se reći da je Rusija dobro prošla sa žrebom. Na otvaranju prvenstva igraće protiv Saudijske Arabije, reprezentacije koja se posle 8 godina vraća na najveću fudbalsku smotru. Saudijski tim sastavljen je praktično od igrača iz skromne domaće lige i najveći problem za Rusiju mogao bi da predstavlja pritisak, jer je reč o prvom meču na takmičenju.

Znatno ozbiljniji protivnik za domaćine i najveću nepoznanicu grupe A predstavlja reprezentacija Egipta. Popularni faraoni su se na mundijal kvalifikovali posle 28 godina i ovo će im biti treće učešće na najvećoj svetskoj fudbalskoj. Na prethodnom nastupu u Italiji 1990. nisu se obrukali. Igrali su u »grupi smrti», remizirali sa Republikom Irskom i tada aktuelnim evropskim prvakom Holadijom, za koju su igrali Gulit, Rajkar i Van Basten. U poslednjem odlučujećem meču za prolaz u osminu finala, Egipat je poražen od Engleske sa 1:0.
Interesantno je da su Egipćani u prethodne 3 decenije od kvalifikacija za Mundijal bili neuporedivo uspešniji na šampionatima Afrike. U tom periodu osvojili su 4 tutile kontinetalnog prvaka. Glavna zvezda tima je napadač Liverpula Mohamed Salah, a ostatak reprezentacije popunjavaju igrači iz domaće lige i osrednjih evropskih timova. Okršaj sa domaćinom prvenstva za Egipćane je na programu 19. juna.

Na papiru najteži protivnik za Rusiju u grupnoj fazi je reprezentacija Urugvaja, sa kojim je utakmica planirana 25. juna. Nakon dvodecenijskog odsustva sa Mundijala pobednik i domaćin prvog Svetskog fudbalskog kupa 1930. godine, u Južnoj Africi 2010. stigao je do polufinala. Četiri godine kasnije u Brazilu su nakon prolaska „grupe smrti“, u kojoj su iza sebe ostavili favorizovane Italiju i Englesku, u osmini finala poraženi od Kolumbije. Tim deluje za nijansu slabije nego na prethodna dva takmičenja, povukao se Djego Forlan, a adekvatne zamena nema. Međutim reprezenaticija sa napadačkim tandemom Suarez — Kavani, protivnik je koji se ne sme potceniti.

Pre polufinala nemoguć sudar Rusije i Srbije

Upravo senzacionalni pobednik „grupe smrti“ sa prethodnog mundijala predstavljaće prvog rivala Srbije na narednom šampionatu. Ostaje nam da se nadamo da Kostarikanci u Rusiju neće doći u formi sa prethodnog prvenstva, kada su se nakon trijumfa u grupi „smrti“ umalo plasirali u polufinale. U četvrtfinalu su zaustavljeni tek nakon izvođenja jedanaesteraca od Holandije.

Uprkos tome što smo na papiru znatno kvalitetniji tim, rival koji je pre 4 godine u grupnoj fazi pobedio Urugvaj i Italiju, a u trećoj utakmici remizirao sa Engleskom, nikako ne sme da bude potcenjen.

Najvažnija utakmica na Mundijalu za reprezentaciju Srbije mogla bi da bude druga po redu, sa Švajcarskom, planirana za 22. jun. Popularne sajdžije su kompletan tim, pun odličnih individualaca, od kojih će nekolicina ponajboljih s obzirom da vode poreklo sa Kosova i Metohije (Džaka, Šaćiri i Behrami) imati možda i poseban motiv da se istaknu protiv naše reprezentacije.

Poslednji i najvažniji meč, na kome Srbija neće imati šta da izgubi, odigraće se uoči Vidovdana protiv Brazila. O kvalitetu najuspešnije fudbalske nacije ne treba posebno trošiti reči. Međutim sudeći po prijateljskoj utakmici, poslednjoj proveri Brazila pred prethodni mundijal čiji je bio domaćin, Srbija je pokazala potencijal da sa kariokama zaista može da odigra potpuno ravnopravan meč.

Voljom žreba Srbija i Rusija se ni u kom slučaju ne mogu sresti pre polufinala. Bilo bi lepo da se to ostvari, iako u ovom momentu ne deluje realno. Fudbal je sport gde su iznenađenja itekako moguća, a polufinala Mundijala nisu rezervisana isključivo za velesile. Tako se na prethodnom prvenstvu u među 4 najbolja tima zamalo plasirala Kostarika, dok je 2010. u polufinale prošao Urugvaj, 2002. Turska i Južna Koreja, 1998. Hrvatska, a 1994. Bugarska i Švedska.

Preuzeto sa portala: Novinski front