Senka koja nedostaje: Neobjašnjiv nestanak statue Melanije Tramp

Tamni oblaci spustili su se nad Sevnicu, mirni slovenački gradić, baš u času kada je bronzana Melanija nestala. Nije bilo najave, ni zvuka, samo prazno postolje – hladno, odsečeno kod članaka, kao da je sama figura ustala i otišla svojim putem.

Bila je to druga statua. Prva, drvena, iščezla je u plamenu kao kakva žrtva drevnim bogovima. Izgaranje je došlo noću, ostavljajući za sobom samo ugalj i pitanja. Ova druga, izlivena u bronzi, bila je pokušaj da se oblik sačuva, da se senka materijalizuje. Ali ni metal nije bio dovoljan da zaustavi ono što deluje kao neumoljiva sila — ili upozorenje.

Policija kaže: krađa. Vajar kaže: neko je odsekao. Gardijan prenosi: nestajanje. Ali u Sevnici ljudi šapuću: nešto se probudilo.

Vajar Bred Dauni, Amerikanac u potrazi za mitom, izlio je ovu bronzanu gospu u prirodnoj veličini i postavio je kao ogledalo uspomena. Ali možda se u metalu zadržalo više od oblika. Možda se duh Melanije, ili bar ono što je predstavljala — odraz moći, lepote i hladne udaljenosti — nije slagao sa okruženjem koje je pamtilo neku drugu, topliju Melaniju.

Neki kažu da je statua odneta kao politička poruka. Drugi veruju da je ovo delo kolekcionara opsednutih simbolima moći. Ali treći, oni što ćute i gledaju u maglu preko Save, tvrde da bronza nije nestala — već se vratila onome čemu pripada. Kao da je u zemlji Sevnice, duboko ispod korena, nešto bilo uznemireno, i statua je bila samo privremeni zastoje u ravnoteži.

Šta se dogodilo s bronzanom Melanijom — nije važno. Prava priča je u onome što ostavlja za sobom. U praznom mestu na kom je stajala. U senci koja nedostaje.