Бивша министарка економије Драгица Секулић у влади Душка Марковића је казала да је тадашња влада била свјесна да се одлуком о покретању споразумних раскида уговора за изградњу малих хидроелектрана (мХЕ), на неки начин, концесионарима наноси штета те да су сматрали да би било много повољније по државу уколико би се нашло заједничко рјешење умјесто једностраног раскида и тужби концесионара, пише Побједа.
Секулић је то изјавила свједочећи пред судијом Привредног суда Владимиром Булатовићем у спору по тужби Нормал компани у власништву Жарка Бурића због неизграђене мХЕ Метех на ријеци Комарача. Према налазу вјештака, Нормал је у овај пројекат уложио 998.700 еура, док изгубљена добит за тридесетогодишњи период експлоатације износи 9,7 милиона еура.
Влада је задужила Министарство финансија да ангажује финансијску кућу Деллоите да направи анализу која би служила као почетна платформа за преговоре о споразумном раскиду уговора за изградњу мХЕ са концесионарима, али коначна верзија анализе, за вријеме мог мандата, није достављена, имајући у виду пандемију, а онда и промјену власти”, казала је Секулић на јучерашњем рочишту.
Анализа
Та анализа је, како је објаснила, требало да покаже колико су концесионари, са којима је требало да се преговара о раскиду, до тада уложили у пројекте, а на основу које је Министарство економије требало да тражи зелено свјетло владе на платформу за преговоре. Секулић је казала да није била обавијештена да Нормал компани није испунио неку уговорну обавезу, јер да јесте, морала би реаговати и обавијестити владу о томе.
“Приликом доношења закључка владе да се приступи споразумном раскиду уговора није постојала до краја јасно дефинисана одлука на који начин би се обештетили концесионари, али је засигурно постојала свијест о потреби обештећења. Управо зато је, између осталог, и ангажован Деллоите”, казала је Секулић која је на челу Министарства економије била од краја 2016. до краја 2020. године.
Указала је да је ово један од уговора које је наслиједила, те да је током њеног мандата био у првој фази која подразумијева прибављање документације и завршава добијањем грађевинске дозволе.
“Рокови нијесу били пробијени, јер да јесу, ми бисмо реаговали. Тај пројекат је имао проблем због протеста мјештана и грађевинске дозволе. Колико се сјећам, након што нас је инвеститор обавијестио да је добио грађевинску дозволу, из Министарства финансија су нам казали да су поништена рјешења о експропријацији. Након тога је поништена и дозвола јер су правоснажна рјешења о експропријацији била услов за њу”, казала је Секулић додајући да је држава била дужна да спроведе поступак експропријације односно Управа за некретнине.
Проблеми са експропријацијом
Један од адвоката Нормала Стефан Жижић је указао да је начелник Управе за некретнине у Плаву правоснажно осуђен због незаконитог вођења поступка експропријације, додајући да се одговорност државе огледа и у томе. Секулић, како је казала, није била упозната с тим нити да ли је држава нешто предузела да испуни услове потребне за поновно добијање грађевинске дозволе који су се односили на експропријацију.
Секулић је указала да је влада сматрала да се овај пројекат не може реализовати ни због експропријације ни због протеста мјештана, додајући да није присуствовала протесту који су грађани организовали због изградње мХЕ Метех, већ њени сарадници.
“То је био период у којем смо имали протесте на више локација, а грађани су се генерално противили изградњи мХЕ. У највећем броју случајева су бранили радове”, казала је Секулић.
Нагласила је да дописи које су упутили концесионарима након одлуке владе да се ови пројекти обуставе нијесу били једнострана изјава раскида уговора, већ најава о преговорима о споразумном раскиду. На питање судије Булатовића зашто је то влада урадила, Секулић је казала да су видјели да се пројекат не може реализовати, за шта концесионар није био крив, јер да јесте, могли су активирати гаранцију.
Секулић је казала да је у том допису прецизно било назначено да уговорна права и обавезе нијесу суспендоване, те да су преговори званично требало да почну потписивањем анекса. Ипак, то се током њеног мандата није десило, јер текст међу странкама није усаглашен, а није било ни анализе Деллоите-а.
Наводе заступнице државе Радомирке Раичевић да се из дописа бившег министарства капиталних инвестиција, којим је руководио Младен Бојанић, закључује да је Нормал у јуну 2020. године одбио потписивање анекса, адвокат Нормала Филип Ј. Јововић је негирао наводећи да су држави доставили комплетну документацију о улагањима и изразили интересовање да се ово питање ријеши.
Тврди да Нормал никада није одбио да потпише анекс већ да је о његовој садржини требало још да се преговара. Казао је да су у два наврата током љета 2020. тражили повратне информације у вези са информацијама о улагању које су доставили држави, али да одговор нијесу добили.
“У циљу припреме за спор тужилац је држави 5. новембра 2020. доставио обавјештење о битним елементима спора на које је у допису од 25. новембра 2020. одговорено да је Министарство економије ангажовало финансијског савјетника у циљу сагледавања финансијског утицаја раскида уговора, да анализа још није окончана, те да се још не могу изјаснити на захтјев тужиоца. Мислимо да ово довољно говори о томе да ли је тужилац био спреман за преговоре или не”, казао је Јововић.
У владиној информацији у вези са раскидом више уговора о концесији којима је предвиђена изградња мХЕ, међу којима је и Метех, наводи се да је иницијално концесионар била компанија Кролинг, али је то право 2016. године пренијето на Нормал. Стоји да је грађевинска дозвола издата у фебруару 2017, те да је рок за изградњу био осам мјесеци. Указују да су из Нормала прије истека тог рока обавијестили Министарство економије да их је локално становништво спријечило да почну са радовима, због чега су тражили продужење рока.
Како су у међувремену поништене одлуке о експропријацији земљишта на којем је требало да се гради мХЕ, а онда и грађевинска дозвола, у информацији се наводи да је влада Душка Марковића у октобру 2019. године предложила да се започну преговори о споразумном раскиду уговора.
На понуђени анекс којим је требало да се дефинише датум почетка преговора, како стоји у информацији владе, Нормал није хтио да пристане, па је на тај начин преузео ризик да се уговор раскине. Држава је активирала гаранцију на 150.000 еура, а Нормал је поднио тужбу тражећи накнаду штете.
Идуће рочиште заказано је за 10. април када би требало да буде саслушан Жарко Бурић.
(ЦдМ)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zbog svjesnosti ministarke i Vlade dobili du negativno misljenje DRI na zavrsni račun budzeta i ministarstva ekonomije. Toliko o svijesti!