Сексуално узнемиравање и други анахронизми

Богами, стари се полако.  Заборавља се, но и памти се. Много тога. Некако та приврженост старом, преживјелом, данас би рекли конзервативном или ретроградном је по мјерилима садашњим управо пропорционална годинама што их у времену сабирам.

Немадох ту срећу да уз ђеда одрастам. Знате већ оно причу, отишао, нестао, одступио. Краљев војник у отаџбини.. Била таква времена, но, није прича о томе, наравно. Прича је колико година добацити уназад. Прича је о свједоцима  времена. Али, имао сам комшије, добре, старе и поштене људе. У мојим брдима су, углавном, сви били такви. Но, не бих, ипак, да их имен(т)ујем. Чудна је алатка овај фејсбук.

Не знам, зашто је комшиница, увијек, тих давних шесдесетих,  под јесен, ишла сама у Жупу и Комаран да купује шљиве. Жупа и Комаран су топоними који извиру из дубина мојих сјећања, ваљда су то нека села, доље низ Лим код Пријепоља. Дакле, не знам зашто је ишла сама, односно, углавном са неким другим женама. Само сигурно знам, да комшија није никада ишао. Без мушког увета, рекли би. Али знам причу, која се сваке године понављала:

    Врати ли се, бона?
    Богоми вратих.
    Је ли све у рду?
    Богоми јесте.
    Тражи ли ти ко п—ке?
    Богоми тражи?
    Па, јеси ли дала?
    Не, богоми.
    Е, свака ти част.

Ма каква, црна прича, о сексуалном узнемиравању. Комшиницу је издало срце у 89-ој години. Умрла у сну. Комшија, опет, умрије на неповршеној подини у 93-ој. Спластио се Ј…-рекоше моји брђани. Толико.

Аутор: Миленко Шарац

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: