Седам случајева оболијевања од Q грознице од почетка године
1 min read
Током 2024. године у Црној Гори су регистрована 23 случаја оболијевања од Q грознице, док је од почетка 2025. године до 30. априла регистровано седам случајева оболијевања и то један у Подгорици и шест у Плужинама, при чему је већина случајева регистрована међу особама које су биле професионално изложене обољелим животињама, наводи се у саопштењу Института за јавно здравље (ИЈЗ), пише ЦдМ.
Наводе да је од посљедњег извјештаја регистрован један случај (у Плужинама) који је укључен у укупан број приказаних случајева.
Особе које имају симптоме упућене су изабраним љекарима, као и по потреби љекарима специјалистима ради лијечења и даљег праћења.
“Институт за јавно здравље Црне Горе и надлежне хигијенско-епидемиолошке службе домова здравља спроводе појачан надзор над овом болешћу и имајући у виду број инфицираних животиња, у наредном периоду може се очекивати откривање нових случајева Q грознице међу људима. Ово се посебно очекује међу особама из ризичних професија као што су фармери, ветеринари, ветеринарски техничари који су због природе свог посла у већем ризику од инфицирања услијед повећане изложености. Веома је важно да особе које имају фарме животиња (говеда, оваца, коза) прате савјете ветеринарског и здравственог сектора како би смањиле вјероватноћу инфекције”, рекли су у ИЈЗ-у.
Наглашавају да је најчешћи пут преноса аерогени – путем контаминираних честица ваздуха које садрже бактерију Цоxиелла бурнетии, као и директним контактом са контаминираним млијеком, месом, вуном и аеросолима који потичу од животињских излучевина (урина, фекалија или течности приликом порођаја).
“Такође, резервоари Цоxиелла бурнетии, поред домаћих животиња, могу бити и дивљач, птице, као и крпељи. Није ријетка ситуација да извор и мјесто потенцијалне експозиције остану неоткривени. Директно преношење са инфицираног на здравог човјека је врло ријетка појава (у уобичајеним околностима практично не постоји). Што се тиче ризика од преноса путем млијека, он је практично непостојећи ако се користи пастеризовано или млијеко које се прокува до кључања. За припрему млијечних производа треба користити пастеризовано млијеко”, закључују у ИЈЗ-у.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: