Једна од највећих полиглота међу књижевницима: Колико је језика знао Александар Пушкин
Пушкин
Александар Сергејевич Пушкин је одмалена био заинтересован за учење страних језика, што се, несумњиво, одразило и на његово стваралаштво. Тачан број језика којима је владао један од највећих руских и светских књижевника до данас је предмет дискусија обожавалаца његовог лика и дела, али се може са сигурношћу рећи да је био полиглота.
Француски је Пушкин говорио течно, као и руски
У време Пушкина, француски језик спатрао се језиком аристократа – многи дворјани говорили су на француском чак и много боље него на руском. Пушкин је још током најранијег детињства научио да течно говори на француском, јер су га његова мајка, Надежда Осиповна, као дадиља и наставници такође јако добро знали.
Његови савременици говорили су да је Пушкин француски говорио једнако добро као и руски. Књижевник је много времена посветио учењу овог језика и током школовања, а неретко је на француском писао и стихове. По потреби, како би некога очарао, он је писао чак и писма – романтичном, мелодичном француском заиста је тешко одолети.
Латински и старогрчки је знао помало, са енглеским није имао проблема
Поред тога, Пушкин је доста добро говорио и енглески језик, који је учио што у школи, што самостално. Знање енглеског било је на слабијем нивоу од француског, али и даље довољно да може без проблема да чита дела Бајрона и Шекспира у оригиналу. Истина, у разговору га Пушкин није често користио.
У школи коју је писац похађао учење латинског и старогрчког језика било је обавезно. Иако је током школовања писац заиста показивао интересовање за ове језике, па чак и проналазио инспирацију у делима древних књижевника, његово знање никада није достигло завидан ниво.
Немачки, италијански, српски и други језици којима је владао Пушкин
Пушкина је изузетно занимала италијанска култура, а судећи по његовим записима у дневнику, знање италијанског језика било је на сасвим солидном нивоу: могао је да чита и Петраркина и Алигијеријева дела. Немачки је, са друге стране, знао тек површно – таман толико да разуме смисао онога што прочита. У говору га није користио.
По неким подацима, Пушкин је једно време учио и шпански језик и у слободно време читао Сервантеса. Осим тога, доста времена посвећивао је и изучавању старословенског језика, не би ли обогатио своје знање литерарног руског. Неки кажу и да је без проблема разумео српски и пољски језик, мада о овоме не постоје званични подаци.
