Сећање из Олује: Прича о Дени
Фото: Дена/оригинална фотографија/Фејсбук
Цела прича почела је у Петрињи, граду у близини Загреба, где су живели Радановићи. Године 1991. добили су од комшије штене, а деца су га назвала Дена.
Кућа Радановића је постала њена кућа коју је Олуја срушила. Дена је остала у дворишту куће у Петрињи сама. Радановићи су се обрели у избегличнком центру у Руми, покушавајући да организују нормалан живот. Глава породице Милан се запослио као возач аутобуса и некако су састављали крај с крајем. Ипак, туга за Деном била је велика, и њихова срећа никада није била потпуна. Мислили су да је више никада неће видети.
Керуша Дена није мислила тако. Након након 139 дана лутања и пређених 500 километара од Петриње до Руме, успела да пронађе своје власнике који ниси у том егзодису стигли да га поведу са собом.
Прошла је кроз градове Двор, Нови, Приједор, Бањалука, Прњавор, Дервента, Модрича, Брчко, Бијељина, Богатић, Сремска Митровица. На путу су јој се испречиле реке Уна, Сана, Врбас, Босна, Дрина, Сава. Препреке су биле мале каква је љубави која ју је вукла да пронађе своје власнике.
„Пред нову 1996. годину, тачно 22. децембра, у собу је утрчао син Горан и бескрајно узбуђен рекао: Мама, дошла нам је Дена!“, испричала је прича Душанка, и додаје да у првом тренутку керушу није могла да препозна јер је много смршала, а шапе су јој биле крваве и без ноктију.
У Руми се Дена оштенила и донела на свет петоро кучића. Штенад су поклоњена Румљанима, а она је одлетела у Канаду са својим власницима. Нажалост, Дена је угинула, али Радовановићи и даље чувају њен пепео у свом дому.
Извор: Отачаство
Tri macke ti najbolji drugari???Svi ljudi oko tebe cemer i jad samo si ti u redu!? Stvarno si u velikom problemu.
Da,upravo tako i,sto cemo sad???
Nevjerovatno,impresioniran sam. Eeeee,to je ta prava,istinska ljubav. Kuci imam par mačora Boza ,Dzigyyja,Muku i njihovu majku Zoi. To su pravi i iskreni drugari. Sve ostalo je jad !!!