Савез расељених: Знамо за локације тијела убијених Срба и Црногораца у Ђаковици
Предсједник Удружења породица несталих, киднапованих и убијених на простору Косова и Метохије (КиМ) “Црвени Божур”, Љубиша Филиповић, казао је да се 11.175 хиљада особа налази на листи тражења на простору бивше Југославије, од којих су, како је навео, половина Срби.
„Веома мали број или нико од директних и индиректних извршилаца ратних злочина, осим Срба није осуђен за масакре и велика недјела која су починили. Хиљаде и хиљаде жртава живе у великом сиромаштву и без наде да ће икада доћи до посмртних остатака својих најмилијих, јер поуздано знамо да многи родитељи неће ни дочекати да сазнају истину о својим најмилијима, а многи од њих су помрли само са једном жељом, жељом за истином“, рекао је Филиповић у ПР Центру.
Он је поручио да жртве и њихове породице имају право на истину, јер је, како је подсјетио, право сваке породице да сазна истину о свом најближем члану загарантовано по свим европским и свјетским конвенцијама о људским правима.
„Морају се чути истине о жртвама, јер је то поштовање, а не изједначавање“, додао је Филиповић.
Како је указао, многе породице и данас живе као подстанари „једва састављајући крај са крајем“.
„Ове породице не траже много – само траже да им коначно након 17 година пакла ова држава изађе у сусрет и обезбиједи им трајни смјештај, а не да све као до сада буде на обећањима“, рекао је Филиповић.
Он је рекао да за 17 година нико из актуелне власти није нашао за сходно да прими на разговор једну њихову делегацију, „и ако нам не помогне, макар да нас саслуша“.
„Ми породице чланова жртава захтијевамо од свих надлежних представника влада у региону да се питања убијених и несталих особа под хитно почне рјешавати, јер без тога никада неће доћи до помирења народа на простору бивше Југославије. Тражимо да сви починиоци злочина буду кажњени без обзира на њихову националну и вјерску припадност“, поручио је Филиповић.
Предсједник Савеза удружења интерно расељених КиМ, Миленко Јовановић, оцијенио је да Закон о несталим особама, који је у Босни и Херцеговини усвојен 2004. године, треба да почне да се примјењује.
„Сматрали смо да он може бити добар образац и за привремене институције система у аутономној покрајини КиМ, како би исте донијеле сличан закон, по коме би се управљали на плану расвијетљавања судбине несталих и киднапованих“, навео је он.
Јовановић је објаснио да је Закон о несталим особама важан јер је њиме предвиђено стварање државних фондова из којих би се пружала помоћ породицама жртава несталих и киднапованих.
Он је казао да је Савез удружења расељених дошао до информација о локацији на којој се налази више тијела убијених Срба и Црногораца у општини Ђаковица.
„Немамо повјерења у привремене иснтитуције система у Приштини и њима никада нећемо рећи која је локација, а посебно нећемо рећи имена људи који су нам извор информација, јер се ради о часним Албаницима“, рекао је Јовановић.
Он је позвао представнике ЕУЛЕX-а и УНМИК-а, Међународног комитета Црвеног крста, Комисије за нестала лица влада Црне Горе и Србије да им уступи информације до којих је Савез удружења расељених дошао.
„Наш једини услов је да у тим комисијама нема ниједног Албанца, јер њима не вјерујемо ништа“, истакао је Јовановић.
