Сава Шумановић: Сликар који је славио живот, а доживио сурову смрт
На данашњи дан, 30. августа 1942. године, у Сремској Митровици, у Другом свјетском рату, усташе су стријељале Саву Шумановића, једног од најзначајнијих српских сликара између два свјетска рата.
Његова дјела, попут „Доручак на трави“ и „Пијана лађа“, сматрају се врхунским достигнућима модерног српског сликарства.
Живот и рад
Сава Шумановић рођен је 22. јануара 1896. године у Винковцима, тада у оквиру Аустроугарске. Након што се породица преселила у Шид, Шумановић је завршио гимназију у Земуну, гдје је почео да се интересује за сликарство.
Након студија у Загребу, наставио је образовање у Паризу, гдје је био ученик Андреа Лота, једног од најпознатијих француских сликара тог периода. У Паризу је упознао и Амедеа Модиљанија, Макса Жакоба и друге значајне умјетнике.
Шумановић је развио свој јединствени стил, који је обухватао елементе кубизма, фовизма и експресионизма. Његова дјела често су приказивала живот на селу, људске фигуре и пејзаже, са нагласком на боју и свјетлост. Међу његовим најпознатијим дјелима су „Доручак на трави“ и „Пијана лађа“, која су данас изложена у бројним музејима и галеријама.
Након окупације Југославије 1941. године, Шумановић је остао у Шиду, који је припадао Независној Држави Хрватској. У августу 1942. године, заједно са око 150 Срба из Шида, ухапшен је од стране усташке полиције и одведен у концентрациони логор у Хрватској Митровици (данашња Сремска Митровица).
Тамо је, 30. августа 1942. године, стријељан и бачено му је тијело у масовну гробницу на православном гробљу. Његово тијело никада није пронађено, а његова смрт представља један од бројних злочина које су усташе починиле током Другог свјетског рата.
