ИН4С

ИН4С портал

Сага српског витеза Саве Лазаревића Батаре

Био је црногорски официр у ратовима од 1876 до 1878, као и у ратовима од 1912 до 1918. године. Од 1912. био је командант војне жандармерије – “крилаша“. Посебно се истакао у гушењу арнаутске побуне 1913. када су Арнаути у Метохији добро осјетили његову гвоздену руку.

Због неумољивог гушења побуне, Арнаути су га прозвали “Сав Батарја“ – Сава Плотун. Са тим надимком је опјеван у арнаутским пјесмама. Крајем 1915. био је са својим “крилашима“ у заштитници српске војске која се повлачила кроз Руговску клисуру, а почетком 1916. његови “крилаши“ су ликвидирали у Подгорици чувеног вођу Арнаута Ису Бољетинца.

Након капитулације Црне Горе, коју је дочекао у чину мајора, Сава Лазаревић је одведен у логор Карлштајн, одакле је изашао тек у јулу 1918. искористивши прилику, јер су аустроугарске власти пуштале присталице краља Николе, па су и њега пустиле, иако је он био противник краља Николе. Чим је стигао кући, повезао се са одметнутим четницима и присталицама уједињења Србије и Црне Горе. У његовом селу Липову, одржан је састанак неколико четничких група, гдје су договориле да ће се залагати за уједињење Србије и Црне Горе под династијом Карађорђевића и за забрану повратка краља Николе у земљу.

Када је пробијен Солунски фронт и у очекивању српске војске, четници из Србије кренули су преко Метохије у Васојевиће. Сава Лазаревић је окупио око себе неколико десетина четника и брзо кренуо на непријатеља. Муњевито је ослободио са својим четницима Колашин, манастир Морачу, Шавник и област до Бијелог поља до Берана. На ред је дошло ослобађање Никшића, а у Андријевици се састао са четницима дошлим из Србије. Одмах се прикључио четницима војводе Јована Радовића и њих укупно око 40 кренуло је да ослободи Никшић којем је било око 3.500 аустроугарских војника. Придружило им се око 300 наоружаних устаника и они су убрзо принудили десет пута јачи непријатељки гарнизон на предају.

Toplicki ustanak
Тошко Влаховић, Јован Радовић и Коста Пећанац за вријеме Топличког устанка

Међу четницима, у овом нападу, највише се истакао како кажу очевици “храбри и одушевљени мајор Сава Лазаревић“. Овај јуначки подвиг је надалеко одјекнуо. Након ослобођења, Сава Лазаревић је унапређен и пензионисан као потпуковник српске војске. Након тога се повукао на своје имање у Липову, гдје је живио мирно и повучено. Наш познати књижевник и новинар, Григорије Божовић, посјетио га је 1931. у љето и том приликом записао и објавио у “Политици“ између осталог: “Он носи на челу и мачу царство наше… Његова је држава само царство, васкрсло царство наше, и он у њој мисли, осећа и поступа само као царски челник.“

ЈУНАЧКА СМРТ

Почетак Другог свјетског рата Сава Лазаревић је због своје дубоке старости дочекао код своје куће. У његовом селу је током рата боравио и генерал Дража Михаиловић и посјетио старог српског јунака. Иако је 1943. Сава Лазаревић пунио чак 94 године, њега ни толико старог комунисти нису могли да трпе. Одлучили су да убију и њега и његовог рођеног брата Вучету који је имао 96 година.

Selo Lipovo
Крајолик Липова код Колашина

Када су титоисти дошли да га убију, стари српски лав их је, још увијек виталан, спремно дочекао у својој кући “кули Лазаревића“. И он и његов брат су запуцали на комунисте и развила се жестока борба између два стара српска јунака и неколико десетина комуниста. У овој неравноправној борби, која мало има упоредних примјера у историји, погинуло је чак око десетак комунистичких џелата.

Тек када им је нестало муниције, да не би живи пали озлојеђеним џелатима у руке, легендарни Сава Лазаревић Батара и његов брат Вучета су се разнијели бомбом. Ова јуначка смрт старог српског витеза чека гусларе да је кроз пјесму обесмрте!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

14 thoughts on “Сага српског витеза Саве Лазаревића Батаре

  1. Ovđe je riječ o Savi i Vučeti Džajovim Lazarević. Kuća im se zove “Kula Džajovića” u kojoj su poginuli od strane partizana tek kad su dovezli i upotrijebili haubice. Mislim da je njihovu likvidaciju opisao Ljubo Anđelić u knjizi “Grad na Tari”. Inače Džajovići su, kad su ubijeni, bili mlađi za po 10-15 godina nego što je navedeno u tekstu
    Slava Savi Džajovom!

    1
    1
  2. Sava je moj pradeda veliki borac vizionar legenda. Molim mog bliskog rođaka Savinog čkununuka Nebojsu, mog imenjaka, da mi se javi 064 111 3571

  3. Ма не верујем ја да су комунисти ударили на два стогодишњака јунака, не би они то, па они су били хуманисти, праведници, јунаци, поборници братства и јединства, они су вољели Србе као Хрвате и све друге народе и народности. Добри стари комунисти. Вазда им хвала.

    1. To je zlo masonsko koje nam je oko vrata vise od 100 godina.Na zalost evo i cela vlada i vladari su nam rotarijanci masoni.Zna se da pravoslani narod od carske Rusije do Srbije je stradaoi strada zbog toga sto je u suprotnosti sa jezuitima.Kamo srece da se okrenu bogu i izadju iz te djavoljske tvorevine.Ne moze se sluziti dva gospodara.Komunizam je bio zlo koji su nam nametnuli britanci i britanija je zlo koje nas je uvuklo u dva velika rata napravilo ratove u bivsoj Sfrj, i kad pogledas ratovali protiv njih a ovo dosmanlije ih doveli u vladu policiju vojsku da nam oni pomognu.Pa pomogli su prvo u vojsci zato sad imamo vojsku ko dva lovacka drustva.Sve to treba nlatiti g… stapom i proterati iz pravoslavnih zemalja.Kad bolje pogledate gde su krize u evropi ????Samo tamo gde je pravoslavan narod evo vidite Bjr makedonija, Srbija i Kosovo i metohija, Republika Srpska,Grcka, Rumunija,Ukrajina,Rusija(neki njeni delovi) Jermenija,Kopti u Egiptu, pravoslavni u Siriji Jezidi,i Iraku.???????????zapitaj te se jeli to slucajno????

  4. Eh, da je danas Sava, takvog jednog Sava, ne bilo grkih trava i korova u najljepšu Planinu!
    … Sav Batara, krilaš!
    Zapisan među zvjezde, Lovćenske posestrime!
    … U vječnom srpskom kolu!

  5. Када су титоисти дошли да га убију, стари српски лав их је, још увијек виталан, спремно дочекао у свој кући “кули Лазаревића“. И он и његов брат су запуцали на комунисте и развила се жестока борба између два стара српска јунака и неколико десетина комуниста. У овој неравноправној борби, која мало има упоредних примјера у историји, погинуло је чак око десетак комунистичких џелата.
    Pokoj im dusi ,ostaku nazdravlje !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *