Kako je Sarkozi propovijedao civilizaciju u Parizu a aminovao varvarstvo na Kosovu

Hapšenje bivšeg predsjednika Francuske Nikole Sarkozija zbog sumnje da je ilegalno finansirao svoju izbornu kampanju 2007. ponovo su ga postavile u žižu interesoanja javnosti. IN4S je juče podsjetio na njegove kriminalno-obavještajne veze sa Milom Đukanovićem. Danas prenosimo pismo istaknutog srpsko-francuski pisca porijeklom iz Crne Gore Komnena Bećirovića Nikoli Sarkoziju povodom njegovog poziva, upućenim pred diplomatskim korom 18. januara 2008. godine, državama Evropske unije da budu „jedinstvene i čvrste u priznavanju Kosova*“.

Gospodine Predsedniče,

Koliko sam pozdravio vašu ideju politike civilizacije, kao i onu o religiji kao osnovi na kome počivaju ljudska društva – koja je, uostalom, bila jedna od osnovnih ideja Malroa – toliko sam bio zaprepašćen vašim pozivom, upućenim pred diplomatskim korom 18. januara 2008. godine, državama Evropske unije da budu jedinstvene i čvrste u priznavanju Kosova okupiranog od strane Albanaca pod okriljem Nato-a, kao nezavisne države.

Vi čak od toga pravite fatalnost ponavljajući da je to neminovan ishod i jedino stvarno rešenje!

Ali znate li, gospodine Predsedniče, da vi time aminujete najcrnje varvarstvo koje vlada na Kosovu, ne samo od zauzimanja Kosova od strane Nato-a 1999 – dvesta pedeset hiljada prognanih Srba, sto pedeset njihovih srušenih crkava -, nego takođe i ono koje je na njemu haralo tokom predhodnih vremena i tiranskih poredaka, turskog feudalnog, germansko-italijanskog fašističkog i komunističko-titostičkog, Albanci imajući sposobnost da se, kao nijedan drugi narod, uvek stave u službu jačega. Njihova poslovica skovana da bi opravdali svoje masovno preobraćanje u islam: «Gde je mač, tu je i vera», dovoljno o tome govori.

Rešenje bi bilo, gospodine Predsedniče, prvo da se pitanje Kosova razmotri u njegovim raznim vidovima, geografskom, istorijskom, kulturnom, ukratko civilizacijskom – i tu biste bili potpuno u saglasnosti sa samim sobom -, a ne samo u njegovom demografskom i lažno ideološkom vidu, kao što se to, na žalost, radilo svih ovih godina.

Gospodine Sarkozi, opravdavate li ovakve šiptarske zločine koji su za svaku osudu? Zatim bi trebalo učiniti da se četvrt miliona izbeglih Srba vrati u pokrajinu, da im se povrate njihova dobra prisvojena od strane Albanca i obnove njihovi oskrnavljeni i razoreni hramovi od strane tih istih. Tako bi se mogla vaspostaviti etnička ravnoteža, narušena u senci raznih ropskih režima i ispraviti strašne nepravde počinjene prema Srbima, te da bi Kosovo moglo da opet postane ono što je bilo ima dugo vekova, prevashodno zemlja civilizacije, a ne da ostane crna rupa Evrope, što je ono sada. I koju se još spremno ozakoniti!

Eto, gospodine Predsedniče, prilike da pokažete da vaš projekat civilizacije nije samo iz domena obične retorike, već da može da bude sasvim sproveden u delo. Učinak bi bio višestruk i vrlo znatan: svi ljudi od savesti širom sveta bi se sa vama složili, Srbi bi vam bili zauvek zahvalni i povratili bi im izgubljeno poverenje u Francusku, oprali bi ljagu koju je Francuskoj naneo vaš predhodnik, upregavši je u službu kosovarskih terorista protiv jedne prijateljske nacije i, na kraju, pomirili bi Rusiju sa Zapadom na ogromnom pitanju Kosova koje daleko prevazilizi srpsko-albanski spor, ma koliko da je ovaj viševekovni.

Dovoljno je imati smelosti – i to svakako nije ono što vam nedostaje – da se razvije jedna takva akcija. U svakom slučaju, izvolite naći, gospodine Predsedniče, u ovim redovima koje vam upućujem, izraz moga vrlo visokog uvažavanja.

Pariz, 22 januar 2008

Komnen Bećirović